„Pre četiri godine bilo je retkost videti u našem gradu motocikle. Danas je to već obična stvar. Ima ih već na stotine. Imaju ljudi para pa kupuju. Ko tu šta može. Međutim, pre nešto manje od godinu dana i privatni automobili su počeli da se pojavljuju na ulicama. I to oni mali kako ih mi nazivamo „narodni“ odnosno „Fiat 600“. Interesovanje za ove male automobile je neobično poraslo kada su se oni pojavili u slobodnoj prodaji. „
Tako pišu Subotičke novine 1958. godine. Zastava je počela proizvodnju ovog modela tri godine ranije i on je nosio ime Fiat 600 sve do 1962. godine, od kada se zove Zastava 750. Italijani su prestali da ga proizvode 1970. a u Jugoslaviji je nastavljeno sa produkcijom sve do 1985. godine. Od sledeće, 2015. godine, i poslednja generacija Fića će dobiti status oldtajmera, koji se stiče sa 30 godina starosti.
Dakle, Subotičke novine pišu da je poraslo interesovanje za „Fiće“.
„Do sada ih je ova radnja prodala šest komada a uskoro treba da stignu još tri za koje su već sada sklopljeni ugovori. Dakle, već su i oni prodani“
Eto kako izgleda povećano interesovanje za automobile tih godina. Oskudica je činila da je novi auto bio luksuz za veliku većinu građana. Ipak, ulicama su prolazili i neki primerci u privatnom vlasništvu koji su nekakvim čudom preživeli svetski rat i vojske (automobili kao i vojni obveznici imaju ratni raspored, kao nekada konji), zatim nedostatak delova koji su se proizvodili u inostranstvu i sve druge nedaće.
Godine 1961. Erne Arnold iz foto-kino kluba, zabeležio je svojim aparatom paradu raznih „prometala“ na ulici ispred današnjeg hotela „Patria“. Čini se da se u reviju uključilo sve što može da se kotrlja. Ti ljudi su zasigurno morali da ulože puno entuzijazma i ideja, da svoja vozila održe pokretljivim. Među njima je i stari konstruktor Ivan Sarić, sam svoj majstor još od početka veka.
Familija Korhec
Cela parada izgleda kao karneval, što za neke i jeste bio
Lansky
A sad…ako si IN,umesto cucle,sledi ti jedan malecki Lamborghini na solarne baterije,a ako nisi IN,skupljas baterije,stare felne,plastiku,…normalno na svom "triciklu".
U Subotici je bilo relativno mnogo automobila ako se to uporedi sa gradovima slicne velicine u ostatku drzave. Osim onih vozila koja su prezivela rat, naslo se tu i novijih i solidnijih modela. Sugradjani koji su imali rodjake ili jake veze u inostranstvu bi nabavljali kola preko tih kanala. Bilo je tu Opela, starijih i novijih modela, Olympie ili Rekorda, krojac Kozomara je imao nov Opel-Rekord karavan i to u dve boje, dole zuto gore krov u belom i za tadsnje vreme nesto nevidjeno. Direktor "Severa" je vozen u jednoj USA drumskoj krstarici, takodje noviji model firme koja danas vise ne postoji – "De Soto" model diplomat u svetloj reseda-zelenoj boji. Tada sam i prvi put video da i sofersajbna moze biti u boji i to u tonu sa karoserijom. Bilo je jos tu Taunusa, cak i Borgwarda, Skode i Wartburga ( onih starih i lepih sa aerodinamicnom linijom ) Nasao se tu i poneki DKW (preteca Audia) Jedan dvotaktni DKW -junior je vozio i Cika-laza automehanicar iz Sandora. Naravno broj automobila u to vreme nije bio ni izbliza kao sto je danas. Kada bi se s vremena na vreme dva vozila mimoisla na cesti, putnici bi jedni drugima veselo mahali rukama. Problem sa kupovinom Fice je pre svega bio u njegovoj astronomskoj ceni. Prvi primerci su se prodavali po ceni od oko 500 – 600 hiljada din. da bi vec 1960god moj otac uplatio preko 900 hiljada za svog Ficu koga mu je tadasnji Agroservis liferovao u januaru 1961 god. Valja odmah napomenuti da je jedna porodicna kuca u Novom Gradu ili Kertvarosu mogla da se dobije za sumu izmedju 700 hiljada i milion dinara. Tih dana kada je pred nasim vratima ponosno stajao Fica, a na kucnom krovu bila TV antena, casa je bila prevrsena i otac je pozvan na razgovor (tamo gde treba) on je naravno svaki dinar dokumentovao i pokazao sta i odakle ima kao i legalnost svog novca, tako da ga vise nisu uznemiravali.
Familiju Korhec sam licno doziveo u nekoliko navrata kada bi se pojavili sa njihovim sestosedom. Lepa stara vremena.
Upravo sam se setio. San mladih Suboticana je bio jedan Karman – Ghia, srebrnaste boje, pripadao je, ime vlasnika sam zaboravio, jednom inzenjeru iz Severa koji je bio u Nemackoj na specijalizaciji i sa sobom doneo taj automobil. Pravi trkacki – kako smo mi to onda strucno procenili. U mome zivotu je bilo prilicno raznih automobila, novih i polovnih ali nijedan nije ostavio tako duboki trag u meni kao onoj prvi ocev Fica iz 1961. Danas u mojoj radnoj sobi u regalu sa knjigama, pored oceve fotografije i njegovog dzepnog sata, stoji jedan plasticni model Fice od preko 20 cm, nazalost u sivoj boji a ne onako lep i beo kao sto bio onaj moga oca.
pa danas ako bilo koji auto-salon proda šest automobila za godinu dana recimo to je lep uspeh. u stvari auto salona više u Subotici osim Annusa i Hermesa više ni nema!
Kertvaros
Nekada poznato preduzece Backa Produkt je imao dva zuta predratna Mercedesa, koji su pedesetih godina zamenjeni sa dve limuzine Hansa Borgward boje trula visnja. Poznati bokser Srefanovic-Csefa vratio se iz Nemacke sa Mercedesom tamno plave boje.
Ti automobili su za nas mlade bili prava senzacija.
Vlasnik Karman-Ghie, bio je ing. Ladislav Kun iz Severa
Evo ga na Paliću
Mislim, da je upravo taj auto u pitanju!
Ovde napišite odgovor…
Fotografija je crno-bela, ali se vidi da Karman ima tamnu boju laka karoserije. Onaj od ing. Kuna je bio srebrnast sa cini mi se crnim krovom. To za boju krova vise nisam siguran. Sa druge strane reg. broj je petocifren, a to znaci da je onda kada je vozilo sa slike bilo registrovano vec bila druga polovina 60-tih. Dakle boja karoserije i reg. tablica ne govore u prilog da se radi o istom vozilu. Naravno sa distance od preko 50 godina su i moja secanja dosta maglovita.
Sjajan tekst!
Lansky
Volkswagen je prototip Karmann Ghia izradio 1953.godine, a proizvodnju otpoceo 1955, pa sve do januara 1974.godine. Kabriolet je radjen od 1958.godine.
Kupe verzija srebrne boje je radjen od 1957 do 1959.godine, a kabriolet srebrne boje samo1958.godine.
Karmann Ghia je bio prvi sportski tip automobila Volkswagen, u Subotici ih je bilo nekoliko, ja sam jednog zatekao kod svog majstora mehanicara, bio je to kabriolet.
Automobil na slici je verovatno kupljen ili registrovan kasnije, jer sam ja posedovao automobil Austin registarskog broja SU 19-53 iz 1953.godine, a Fica registrovan 1964.godine je nosio registarsku oznaku SU 118-94.
Nas bivsi nastavnik likovnog u o.s. " Ivan Milutinovic" pokojni Ivan Vucic imao je Ficu sa vratima koja su se otvarala napred i registarskom oznakom 12- 30, bele boje. Imao sam prilike jednom da se vozim u njemu 1977. g. kada sam bio osmi razred. Cudno je bilo prilikom ulaska i izlaska sto se, kao sto rekoh, vrata otvaraju napred.
Ljudi moji, zar niko nije primetio da je auto o kome je rec parkiran ispred Bagoljvara, eto sta smo u stanju unistiti nebrigom onih koji bi to trebali sacuvati.
Ovaj De Soto se nalazi kod nas u zemlji, ako je ovakav bio model koji je vozio direktor Severa, mozda se radi o istom automobilu.
@ Sasa
De Soto na slici je identican onom iz Severa. Jedino boja nije. Onaj Severov je bio svetlozelene boje.
Onda je to verovatno taj. Na slici je samo presprican u osnovnu boju da ne rdja, posto se sprema(0) za restauraciju. Slika je inace iz 2006.
@ Sasa
Bilo bi zanimljivo saznati nesto vise iz "biografije" i "memoara" vozila sa fotografije. Kako je dospeo tamo gde se nalazi? Kroz cije ruke je sve prosao? Ko je sadasnji vlasnik i kako je on dosao do tog automobila? Da li ce biti restauriran, popravljen i doveden u vozno stanje? Itd… itd…
VUČIĆEV ( NASTAVNIKA LIKOVNOG IZ OŠ Ivan Milutinović SMO ZVALI ( MI UČENICI ) pola jedan ZBOG REGISTRACIJE 12-30 🙂