Prodavnica u prizemlju Muzičke škole

Štrosmajerova broj 3 je Muzička škola, a u prizemlju – prodavnica mešovite robe i špeceraja. Iznad vrata velikim slovima piše MILOŠ KURTEŠ. To je vlasnik te, i još nekoliko sličnih prodavnica u gradu.

milos kurtes 3

I posle rata, pedesetih godina je na tom mestu prodavnica subotičkog trgovačkog preduzeća KONZUM. Tih godina radile su i gradske prodavnice “Kolonijal” dok su za voće, povrće i mleko bili dućani“Ishrana”.

1953. godine

kolonijal subotica

Gde su nestale te starinske radnje? I izrazi „kolonijalna roba“ i špeceraj odavno nisu u modi. Germanizam „špeceraj“ znači robu široke potrošnje, životne namirnice. Sve ove slike i reči, kao i ti dućani prepuni mirisa rinfuzne robe, tonu sve dublje u prošlost i zaborav. Ali, pre nego što vidimo gde je bio kraj, vratimo se na početak, u praskozorje dvadesetog veka, u 1900-tu godinu. Iz siromašnog Plaškog u Suboticu je došao Miloš Kurteš. Počeo je da radi kao pomoćnik, odslužio trogodišnji vojni rok, a već 1912. godine subotički „Neven“ donosi oglas:

„Ovim mi je čast do znanja staviti Vam da je trgovina špeceraja, delikatesa, brašna, farbe, vina, žestokih pića i kratke robe Morica Biermanna (gdi je pre bio Mijo Lang, a posle Dežo Drenković) prešla na moje ime kao moja svojina i da ću istu i dalje voditi pod firmom Miloš Kurteš. Stavljajući vam ovo do povoljnog znanja molim Vas da me izvolite isto tako Vašim povirenjem udostojiti, kao što ste i mojem prethodniku učinili, a ja Vas uviravam da ću se truditi da to povirenje u svemu očuvam.“

kurtes

List „Kolonijal“ piše da je ovaj Ličanin, prvu malu bakalsku radnju otvorio 1911. na Beogradskom putu, a narednu, preko puta pošte (u kući gđe Lepedat), 1920. godine. U Štrosmajerovoj je od 1925.

milos kurtes 1

Pored poslovnog uspona, išao je i onaj društveni. Aktivan u kulturno prosvetnim društvima, član upravnog odbora Gradske Štedionice, odbornik proširenog Senata… i kao kruna, orden Svetog Save IV stepena.

Jedan od Kurtešovih dućana

milos kurtes 2

A onda je došao dan koji je u istom času promenio sudbinu milona ljudi. Velikoj većini na gore, jer, počeo je rat. Kurteš je izgubio svoju radnju u prizemlju Muzičke škole tako da je tokom okupacije radio samo dućan u Vilsonovoj 51 na ime Katice Kurteš (danas zatvoreni mali Trgopromet kod Hemijske škole). Kraj rata nije doneo olakšanje jer su se trgovci našli na udaru nove, komunističke vlasti. Nacionalizovana imovina i odvođenje na težak prinudni rad dotukli su Miloša i on je umro 1949-te.

Bio je pitomac „Privrednika“, fonda za stipendiranje siromašne i talentavane dece.

Slike i novinske članke poslao nam je njegov unuk Miloš Kurteš.

milos kurtes 4

IMG_8934



KOMENTARI

  1. Ulises kaže:

    Imati specerajski ducan izmedju Gradske kuce i pijace je non plus ultra trgovacke strategije. Bolja lokacija jednostavno nije postojala. Ja se te prodavnice secam pod imenom „Dunav“. Tada su Suboticke prodavnice nosile imena po rekama i planinama. prodavnica (speceraj) koja se nalazila malo dalje na uglu Strosmajerova vis a vis glavne poste zvala se na primer „Dinara“. Prodavnica ispod Muzicke skole je dozivela prilicno neslavan kraj. Negde, ne secam se vise tacno, krajem 50-tih ili pocetkom 60-tih desila se vrlo neugodna stvar. Mnogi ljudi koji su dolazili iz okolnih sela i salasa da obave kakav posao u opstini, onda bi obicno usput kupovali svoje kucne potrepstine u toj radnji. Slucaj se desio negde u kasno leto u najvecem jeku spremanja zimnice. Musterije su masovno kupovale salicil za konzerviranje voca i povrca, a onda je neko od trgovaca zamenio salicil sa otrovom za glodare. Veca tragedija je sprecena zahvaljujuci cinjenici da se zimnica tek kasnije koristi i konzumira, pa je bilo dovoljno vremena da se potrosaci obaveste o zabuni. Vise o tome bi se moglo naci u „Subotickim novinama“ iz toga vremena, a mislim da je i prekoregionalna stampa izvestavala. U ducan vise niko nije ulazio i preostalo je jedino da ga zatvore. Nakon izvesnog vremena preko puta tog ducana u Strosmajerovoj ulici je otvorena prva Suboticka samoposluga i ona je bila i prvi vesnik novog vremena i novog doba gde se roba ne drzi vise u dzakovima i sanducima, nego je sve pakovano za individualnu potrosnju, i trgovacka vaga koja je nekad u svakoj prodavnici stajala kao nekakav oltar, tiho i decentno se izgubila iz trgovackog sveta. Za njom vise nije bilo potrebe jer je sve stizalo izmereno i upakovano. Danas je nezamislivo da na tezgi stoji drveni sanduk sa 20 kila marmelade a trgovac grabi iz sanduka i stavlja robu u posudu koju je musterija donela od kuce. Kada je neko hteo da kupi recimo kiseli kupus, morao je da ponese odgovarajuci lonac od kuce, a trgovac bi ga onda uzimao direktno iz bureta. Danas imam utisak da je u samoposlugama vise plastike i kartonskog pakovanja nego sto je stvarni i korisni sadzaj kupljenog proizvoda. inace mislim da je steta sto arhiva „Subotickih novina“ nije digitalizovana i svima na Netu pristupacna. Negde sam cuo da su se Kinezi specijalizovali za skeniranje novinskih arhiva i da to rade po pristupacnoj ceni. Trebalo bi se raspitati o tome i onda videti koliko je to izvodljivo.

  2. S&S kaže:

    Godina 1960. vreme Olimpijskih igara u Rimu. U izlogu do ugla bio je postavljen televizor. Finalna utakmica u fudbalu Jugoslavija – Danska, saobraćaj u ulici se nije mogao odvijati jer je bila zakrčena sa gledaocima.

  3. Ulises kaže:

    Ista zgrada, deo prema „socijalnom“. U prizemlju su bile prostorije Udruzenja rezervnih oficira. Tu sam odgledao celu Olimpijadu iz Rima.

  4. Buba kaže:

    Imam čast, poznavati potomke te porodice!

  5. Milos Kurtes kaže:

    Zahvalan sam autoru ovog clanka u moje i ime moje porodice sto je podelio sa javnoscu deo moje porodicne istorije koja je utkana u istoriju grada Subotice.

  6. dule kaže:

    Imam čast da su potomci te porodice preko moje supruge, moji rođaci.

  7. Anonimni kaže:

    Posebno mi je drago, sto sam imao cast, da pronadjem neke podatke starim novinama Subotice, koji se odnose na Kurtesove prodavnice.

  8. Smiljan Njagul kaže:

    Miloš Kurteš je poklonio seme trave koja je posejana na Sokolskom stadionu. Kosta Petrović je često odlazio na stadion i sa izuzetnom pažnjom pratio rast trave i ozelenjavanje terena.
    Podatak je dobijen iz proverenog izvora.

  9. Ulises kaže:

    Rado bih jos skrenuo paznju na reklamne table oko ulaza u prodavnicu. Sa leve strane od ulaza je velika reklama, zapravo vise dekoracija tipicna za specerajske radnje gde se lepo vidi sva lepeza trgovackih artikala iz toga vremena. Na samom vrhu table je tipicna glava secera, jedna forma u kakvoj se nekada prodavao secer, a koja je nastala kao rezultat iz tadasnje tehnologije proizvodnje secera. Tu je i iznad vrata nezaobilazni Persil. Jelen- sapun Austrijske firme Schiht i Albus sapun za pranje vesa iz Osijecke fabrike sapuna. Pri dnu izloga sa desne strane od ulaza je i reklama za zubnu pastu Kalodont. Prva pasta koja se prodavala u tubi. Zanimljivo da je ime firme Kalodont postalo sinonim za zubnu pastu na celom prostoru bivse KuK monarhije (ali i dosta sire) i kada se kaze Kalodont misli se na zubnu pastu uopste. Dolaskom modernih samoposluga sa svojim super- hiper-mega prodajnim povrsinama nisu potpuno zbrisale stare porodicne specerajske radnje. One su opstale u mnogim Evropskim gradovima tako sto su se vratile svojim korenima i danas prodaju iskljucivo delikatesnu robu kao i egzoticne zacine i sve ono sto u predimenzioniranim samoposlugama nemaju u programu.
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2017/07/milos-kurtes-5.jpg

    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2017/07/milos-kurtes-4-1.jpg

OSTAVITE KOMENTAR