Prodavnice su radile dvokratno

Krajem pedesetih godina kod nas se razmatrala mogućnost da javni službenici u državnim ustanovama počnu da rade dvokratno. Postojali su mnogi razlozi koji su išli u prilog toj ideji ali je bilo jasno da to neće biti jednostavno jer bi to promenilo dotadašnji način života tih ljudi. Navodi se pored toga da je dotadašnja praksa pokazala kako se ne može očekivati kontinuirani intelektualni rad od sedam ili osam sati, zbog čega su u razvijenijim zemljama uveli dvokratno radno vreme sa kraćom ili dužom pauzom u podne. Kod nas, zaposleni u privrednim organizacijama moraju da napuste svoja radna mesta da bi u toku prepodneva mogli da obave neodložne poslove na šalterima raznih službi. Zbog toga je u Narodnoj skupštini predloženo da radno vreme javnih službi bude od 8 do 12 i od 15 do 19 časova, subotom od 7 do 14.

METEOR na korzou /Radno vreme: 7,30 – 12h i 16 – 19h/

 

Međutim, kao jedan od navedenih razloga protiv ovog predloga, bila je tvrdnja da kod naših ljudi glavni obrok predstavlja ručak, a ne doručak i večera, kao na Zapadu. Mi tada nismo imali dovoljan broj restorana koji bi svojim cenama odgovarao radnim ljudima, kao ni brz i efikasan gradski prevoz kojim bi otišli kući pa se potom vratili na posao.

U Štrosmajerovoj

 

Format radnog vremena razmatra se do današnjih dana. Da li je zapadni bolji, ili je to ovo naše? Naš svet se gotovo uvek opredeljuje za celovito radno vreme koje će da se završi ranije, da bi ostatak dana bio duži. Muškarci bi početak možda pomerili za kasnije, dok ženama ništa nije prerano ako će to značiti i raniji odlazak kući i spremanje ručka.

Pomalo pada u zaborav da su mnogi u ono vreme radili dvokratno. To su bili trgovci. Osim što su prodavnice imale takvo vreme, ni drugi nisu hteli ili nisu mogli da rade neograničeno. Tako su se trafike zatvarale kada i druge radnje, a pekare već u 10 sati, najdalje do podne.

Dvokratno radno vreme trgovina ne počinje sa socijalizmom ali je taj način rada odgovarao i ekonomiji koja nije podsticala tržišnu utakmicu. Pretpostavimo da je početak te prakse u vremenu kada su trgovine bile mali porodični biznis. Za vlasnika radnje koji stanuje najčešće u istom objektu ili u blizini, ovako raspoređeno vreme ostavlja mogućnost za popodnevni odmor tokom radnog dana koji mora da provede u svom lokalu. Osim toga, dvokratno radno vreme zahteva jednu smenu, tj manje zaposlenih nego kada je otvoreno NON – STOP.

U Subotici ispred prodavnice BEKO, šezdesetih godina

 

Danas više ni na jednoj prodavnici ne piše NON – STOP, iako nam je ovaj pojam ostao u rečniku za neke druge stvari. Od dvokratnog radnog vremena odustajale su prodavnice, jedna po jedna, za većinu Subotičana neprimetno. Jedino se prodavci sećaju kako je u jednom ovakvom gradu bilo raditi od 7 do podne, pa u 16 sati nazad na posao.

Lansky



KOMENTARI

  1. Senka kaže:

    Bila sam kratko trgovac, u doba socijalizma. Sa dvokratnim radnim vremenom veoma je bilo teško izorganizovati privatan život – biti i trgovac, biti majka, biti supruga. Sreća pa se nije radilo i nedeljom, kao što danas rade svi šoping centri. Svima koji donose zakone za rad i nedeljom, i sve duže pomeranje radnog vremena do 21 čas, poručila bi: imajte milosti, i trgovci su ljudi.

  2. Kertvaros kaže:

    Dvokratno radno vreme je jedan fenomen iz trgovackog miljea i nastaje iskljucivo u malim radnjama u porodicnom vlasnistvu i to sirom Evrope. To postoji manje zbog pauze za rucak, a vise iz prakticnih razloga jer je frekvencija kupaca u vremenu izmedju 12 i 16 sati vrlo mala i skoro zanemarljiva i nije se isplatilo drzati prodavnicu otvorenom. Uzmimo kao primer nasu Suboticu. To je grad, i ujedno sresko srediste sa velikom anglomeracijom koja gravitira prema nasem gradu. Ujedno to je i vecinom poljoprivredno stanovnistvo iz okolnih sela i salasa. Oni dolaze u grad raznim poslovima, sud, porez, katastar, vojni odsek, maticar itd. uzgred koriste i priliku da se snabdeju u gradskim prodavnicama odgovarajucim artiklima. Poljoprivredno stanovnistvo po prirodi svoga posla nastoji da se sto pre vrati kuci i da nastavi sa svojim dnevnim obavezama, oko stoke i slicno. Obicno zavrsi svoje poslove pre podne i prodavnice ostaju prazne sve negde do 16 casova kada gradsko stanovnistvo izlazi iz fabrika i preduzeca. Suboticko korzo nije svaki dan zatvarano od 17 do 20 casova i pretvarano u pesacku zonu, samo tako, radi setnje i omladine. Pravi smisao je bio da gradjani nesmetano obilaze prodavnice koje su na toj lokaciji bile prilicno gusto koncentrisane, i onda bez opasnosti od ulicnog saobracaja obave svoje kupovine. Omladini je pesacka zona tako reci kao nuzprodukt dobrodosla za setnju i paradiranje, i ona je to rado prihvatila. Uvodjenjem dvokratnog radnog vremena za upravne poslove ne bi se nista dobilo jer vecina ljudi radi 8 sati po fabrikama i preduzecima i u svakom slucaju bi morali da izadju za vreme radnog vremena. Pojavom samoposluga menja se i nacin kupovine i sa time i radno vreme prodavnica. NON-STOP postaje sinonim za novo i moderno vreme. Posebno su robne kuce jedne od pionira sa celodnevnim radnim vremenom. Sto bi jedna stara Bunjevka rekla – „Radidu furtom furt“ . Ljudi ne govore vise idem u ducan, nego postaje uobicajeno – idem u non-stop. Da bismo bolje shvatili ono vreme, trebamo sebi da pretstavimo ljude toga doba. Bez televizije se islo rano na spavanje. Kasno uvece pristojan covek nije bio po ulici vec u svojoj kuci sa svojom familijom. Kupovalo se malo i samo sa razlogom i stvarnom potrebom. Nije bilo besmislenih kupovina na veliko. Kafa se kupovala na 5 ili 10 deka. Retko ko je imao hladnjak ili cak frizider da bi mogao cuvati vecu kolicinu namirnica na duze vreme. Pred pekarama su vec od ranog jutra bili dugacki redovi. Ne zato sto je vladala glad i neimastina, vec zato sto je svako zeleo da kupi apsolutno svezi hleb, najbolje direktno iz pekarske furune. Za mesare i mlekare je vazilo isto pravilo. Svemu tome treba dodati i ondasnji mentalitet. Statusni simboli su tada postojali ali se nisu definisali kao danas kupovinom automobila i mobilnog telefona. Pogotovu nije predstavljalo posedovanje mobilnog telefona krunu zivotnog uspeha. Ljudi su bili ponosni na svoje klasicno obrazovanje, akademske titule, ugled u gradu, mesto i polozaj koji su stekli u drustvu i svojoj direktnoj okolini. Negde sredinom 60-tih godina eksplodira potrosacko drustvo, sve se menja iz temelja, dotadasnje vrednosti se okrecu na glavu, opsta kultura i umetnost postaju vrlo prizemni i njih odredjuju novac i profit, ljudi sa minimumom obrazovanja i maksimumom gotovog novca, i tako to sve do danasnjeg dana.

  3. Weng kaže:

    Ajmo sad u komunizam i socijalizam
    Bilo nekad..

  4. Trovach kaže:

    Moj tata je jedno vreme radio dvokratno (negde pocetkom 80-ih) i to u vreme dok je jos gradio kucu u kojoj smo vec ziveli, ali je daleko bila od zavrsetka. Dok biciklom dodje sa posla i pojede nesto nije mu ostalo bas puno vremena da nesto uradi, pa nazad na posao do mraka. Mislim da je takvo radno vreme nehumano, jer je covek skoro potpuno vezan samo za posao, a porodica i privatni zivot kao da nisu bar podjednako vazni. Mislim da su cak i vazniji, a posao bi trebao biti samo sredstvo da se to ostvari.

  5. Kertvaros kaže:

    @ Trovach

    Mene bi zanimalo s kakvim obrazlozenjem je tvoj otac u to vreme radio dvokratno. Kakve motive je poslodavac imao za takvo radno vreme?

  6. stormwatch kaže:

    Gospon Kertvarosh bi trebo znati da je na zapadu, posebno u francuskoj – pojam dvokratnog radnog vremena jos uvek itekako aktivan i funkcionishe….a nije retkost ni u drugim zapadnim zemljama.

  7. Radoznali kaže:

    @stormwatch
    A zašto bi „Gospon Kertvarosh“ trebo znati da je pojam dvokratnog radnog vremena na zapadu itekako aktivan i funkcioniše???
    Obrazloži i objasni i nama koji živimo tu u Subotici, da i mi budemo malo prosvetljeni zbog čega to tamo u Francuskoj funkcioniše, a kod nas ne.

  8. stormwatch kaže:

    @Radoznali

    Zato shto gospodin Kertvarosh chesto pricha kako je na zapadu…preciznije u nemackoj… ako se bash sa njim krene u diskusiju onda se on kao i fremdarbeiter odma pozivaju na titule i omalovazavanje sagovornika….zato budimo parlamentarni i demokratski….uvek postoji i druga strana tih pricha koja je po pravilu uvek tachnija i realnija od ovih protekcionisanih.

  9. Kertvaros kaže:

    Aleksa je uspesno otstreljen sa ovog portala i iz ove rubrike. Ja sam sledeci na redu i to ce uspeti, uz svesrdnu pomoc administratora i njegove uredjivacke politike.

  10. Radoznali kaže:

    @stormwatch
    Često čitam komentare gospodina Kertvaroša, ali se ne sećam ama baš ni jednog slučaja da je On ikada omalovažavao sagovornika.
    Čak šta više, retko kada ulazi uopšte u neke diskusije.
    On samo piše mišljenje svog pogleda na svet danas i kakav je bio ranije, upoređujući ova dva vremena u smislu velikih promena, a ipak relativno malo proteklog vremena, recimo nekih 50-60 godina, a na osnovu svog bogatog životnog iskustva.
    Tebe, ako ne interesuje njegovo pisanje, preskoči mu komentar i piči dalje.
    Mnogi žele da ga čitaju, jer su mu pisanja istinita, poučna i interesantna.
    U nekim starijim čitaocima bude čak i nostalgiju za tim vremenima, prisećaju se stvari koje su pomalo zaboravili.
    Nemoj kvariti ovaj sajt, svugde te ima i svugde misliš silom nametnuti tvoje mišljenje kao jedino pravo.
    Ti si se uvredio prošli put, jer te je On okarakterisao kao priprostu osobu, što je njegovo mišljenje, a i moje i verujem, većine čitalaca, jer, gde god nešto napišeš, zagadiš čitavu temu, znači, nije nešto izmislio, skoro svi tako misle o tebi.
    Istina nekada boli.
    I na kraju, nisi odgovorio argumentima, zbog čega ponegde na zapadu funkcioniše dvokratno radno vreme, a kod nas ne, to je glavno pitanje bilo.

  11. Trovach kaže:

    @Kertvaros…Stvarno ne znam zasto, a radio je u Auto Moto Klubu na registraciji. Izgleda da je neki pametnjakovic rukovodilac mislio da je to dobra ideja.

  12. Trovach kaže:

    @Kertvaros…Administrator je i na portalu B92 kumovao da odlican poznavalac nauke (posebno astronomije) koji se potpisivao kao BSN prestane da pise zbog objavljivanja uvredljivih komentara kojekakvih mediokriteta, ravnomozgasa i teoreticara zavera.

  13. croat kaže:

    Kertvaros
    Vec je vise puta receno da tvoji i Aleksini komentari potpuno dopunjuju odlicne tekstove lanskog, bilo bi steta da se i ti povuces sa ovog sajta. Ignorisi nerazumne ljude! Ja kad vidim komentare podpisane sa pojedinim imenim potpuno ih preskacem jer nije vredno gubiti dragoceno vreme na njih! To nije samo na ovom portalu nego je to posast danasnjeg vremena da su budale puno glasnije i upornije (dokonije, normalan svet nema vremena da non stop visi na netu) u trovanju!
    Ja bi te zamolio da ne odustajes, nedelja bez Lanskog i tebe bi bila puno tuznija a i nema smisla pustiti budalama da zavladaju !

  14. rax kaže:

    Hvala Lanskyom i Kertvarosu na ovim divnim temama i doprinosima, svojih istrazivanja i iskustava!
    A Administratora molim, da ne dopusti da se clanci Lanskyog upropaste komentarima Stormwatcha i slicnih njemu.
    Dvokratno se radilo, a mozda se i radi i u „civilizaciji“ np. u zdravstvu, ja sam radila kratko u jednoj univezitetskoj bolnici, krajem 80-ih sa „Zimmerstunde“, mozda se sa tim dvokratnih radnim vremenom ustedela jedna smena.

  15. kertvaros@nin kaže:

    Ostavite se gospodine stormwatch francuske,kad plate kod nas budu kao tamo onda se mozemo uporedjivati sa njima! Ja radim u trgovini za 29000 dinara,prekovremene sate ne placaju i svaka subota je radna! Za nas je zapad ne dostizan i ovde vlada robovlasnicko drustvo! Kako god se radilo nekada u Subotici,ljudi su bili placeni,kuce su gradili, decu su skolovali,slali na zimovanje,letovanje! To su bili obicni radnici pa da vidimo da to sad urade isti takvi obicni radnici od plate! NEKADA se vredelo ZRTVOVATI !!!

  16. Kertvaros kaže:

    Dvokratno radno vreme je jos vrlo cesto u zemljama Mediterana odnosno Juzne Evrope. Razlozi za to su manje trgovacke/komercijalne prirode, a vise cisto klimatski. Tamosnje stanovnistvo zbog vrucine prestaje oko podne sa radom i nastavlja tek kada prestanu ubitacne vrucine. Mi to poznajemo pod nazivom „Sijesta“. Sama rac dolazi iz crkvenolatinskog jezika i odnosi se na izraz „Sexta hora“ = sesti sat. Odnosi se na sesti sat nakon suncevog izlaska, znaci onaj momenat kada je sunce dostiglo najvisu tacku na zenitu i kada pocinju jake vrucine. U to vreme dana svi su kod kuce, i kupci i prodavci, i miruju negde u hladovini. Njihove kuce su i zbog toga gradjene od kamena sa malim prozorima, kako bi sto manje sunca i vrucine dolazilo (zimi sto msnje topline izlazilo) u nastambe i ljudi mogli lakse i bolje da podnesu visoke dnevne temperature. Njihov ceo zivotni ritam je bio u skladu sa klimom i godisnjim dobom. Nesto slicno je bilo sa nasim „kubikasima“ u letnjem periodu. Oni su takodje svoje radno vreme za teske zemljane radove prilagodili spoljnim temperaturama. U medjuvremenu je u modernom svetu u trgovini i proizvodnji sve optimirano i isplanirano do maximuma. Savremene kase u prodavnicama ne samo da u svako doba mogu tacno iskazati dotadasnji pazar, nego i kolicinu robe koja je prodata, i to tacno koja se roba najvise prodavala i u koje doba dana tacno u minut. Koliko je robe na zahalima i koliko se treba jos poruciti i kojim tempom se odredjeni artikli prodaju. Vise nema trgovine gde se kupac i prodavac prvo medjusobno pozdrave – kod nas u Subotici je pozdravljanje bilo jako vazno, jer jezik na kome si pozdravio je ujedno bio i jezik na kome si usluzen. Danas je sve anonimno – udjes pokupis sta ti treba, ni neznas ko je zapravo personal, mozda na kasi progovoris dve tri banalne i beznacajne floskule sa kasirkom, ako i uopste i nesto kazes i to je to. Dvokratno radno vreme je relikt jednog vremena, jedne kulture i jednog nacina zivota, sada vec izgubljenog u maglama secanja.

  17. Visnjica kaže:

    Bilo kako bilo 60,70,80tih dvokratno ili ne,ja ipak hocu da kazem da se nedeljom ne treba raditi….

  18. GGG kaže:

    Ja mislim da je na zapadu ostalo dvokratno radno vreme baš iz ekonomskih razloga. Plaća se samo jedan trgovac umesto dvoje.

  19. Kertvaros kaže:

    @ GGG

    Na Zapadu nema odavno prodavnica sa jednim ili dvoje trgovaca. U najboljem slucaju kakav dedica koji popravlja bicikle i prodaje malo rezervnih delova, moze eventualno da radi dvokratno, ali ne i da placa jos i personal. Male porodicne firme su odavno mrtve, ili misli neko mozda da jedna mala porodicna bakalnica, mesara ili pekara, koja zaposljava uglavnom clanove porodice, moze da opstane u konkurenciji sa velikim lancima kao Lidl, Aldi i slicni. Svugde vladaju veliki lanci i diktiraju cene robe i plate zaposlenih. Prosecna mesecna zarada KV trgovca u Nemackim diskontima iznosi oko 2470 € brutto. Negde manje negde vise, ali to je prema podacima sindikata prosek zarada. Veliki trgovacki lanci imaju svoje vlastite pekare, koje istina jos nemaju onaj kvalitet koji imaju male porodicne pekare, ali svojim nemilosrdno niskim cenama odvlace musterije i svakim danom propada sve vise i vise pekara. Privatnih porodicnih mesara odavno nema jer ni jedna klasicna mesarska radnja nije u stanju da prodaje kilo svinjetine ispod cene za jednu kutiju cigareta. Diskonti to mogu i nemilosrdno gaze sve sto bi im moglo biti konkurencija. To rade sve dok ne ostanu sami na trzistu i onda se dele karte iznova i naravno iznova se formiraju i cene ali ne vise kilogram gulasa za kutiju cigareta. Gde god da se covek okrene, u svakoj trgovackoj ulici ili u svakom trznom centru su iskljucivo i samo veliki lanci koji trguju konfekcijom, hranom tehnickom robom i slicnim. Nema vise cak ni zlatarskih radnji kao nekada. Sve su to veliki lanci koji trguju nakitom. Isto vazi za opticare. Ako svemu tome dodamo jos i trgovinu preko interneta, onda zaista ne treba da cudi da su male prodavnice odavno zakljucane i vise nikome nisu potrebne. U kraju u kome zivim samoposluga EDEKA radi svaki dan osim Nedelje do 22 sata, a konkurent REWE cak do 24:00. Postoje cak i prodavnice kao sto je Penny u Hamburgu na Reeperbahnu koje su otvorene svaki dan od 00:00 pa sve do23:00 Zatvaraju na jedan sat, malo pometu po radnji i onda Jovo na novo. U Pesackoj zoni i glavnoj trgovackoj ulici u Kölnu visina mesecne kirije je u TOP-prodavnicama na TOP pozicijama 250 € po jednom kvadratnom metru. Dalje prema periferiji je nesto jeftinije ali ni tamo nema mesta ni prihvatljive cene za neku trgovinu ili neki posao na sitno i uz dvokratno radno vreme.

  20. stormwatch kaže:

    Da bi bio politicki korektan i da se niko ne uvredi, ovu poruku pisem ne obracajuci se nikome direktno nego samo iznosim svoje misljenje, na to imam pravo.

    Malo preduzetnishtvo je u nemackoj zivlje nego ikada.

    U nemackoj su privatne pekare, mesare, optichari, parfimerije, prodavnice bezalkoholnih i alkoholnih pica kao i male radnje koje prodaju odredjenu vrstu robe (na primer samo slatkishe) josh uvek aktuelne, ako neko zatvori radnju to je uglavnom zbog odlaska u penziju, ali se lako nadje zamena ako cerka ili sin ne zhele vishe da se bave tim poslom. EDEKA i REWE rade poduzhe u svim delovima nemacke, osim u Bajernu, u Bajernu po zakonu Supermarketi mogu da rade samo do 20h. Posebno su u Bajernu josh uvek itekako aktuelne privatne radnje koje drze porodice. Ako se zhivi u velikom gradu, male privatne radnje se mnogo tezhe se primete nego u malom, mali gradovi posebno na zapadu nemachke su josh uvek oaze privatnog preduzetnishtva sa podugackim glavnim shetalishtima gde Marktketten to jest lanci velikih kompanija nisu uspeli da preuzmu primat nego je vecina stvari u rukama privatnika….malih preduzetnika. U Kölnu na primer ima stotine korner shopova koje drzhe mali privatnici i sve odreda rade ko podmazane…ja ih zovem korner shopovi ali to su Spätkauf radnje…pored toga ima privatnih mesara, pekara, bravara, obucara, satdzhija i ostalih klasichnih prodavnica koje drzhe Nemci, i svi rade. O turskim privatnicima da ne duzhim mnogo jer na svakom cosku rade i privatne turske pekare, mesare, bakalnice i ceo ostalih dijapazon malih kompanija. Pre dobre pola decenije sam zhiveo u Bajernu, ishao redovno u preprodavca EDEKA lanca koji se zove Marktkauf…em shto je su proizvodi sa robnom markom EDEKE dosta skuplji tamo, em shto su bili jako neusluzhni i nekulturni, plate uopshte nisu bile neshto velike, nego malo ispod proseka. Ono shto se deshava poslednjih par godina u nemackoj je naglo shirenje jednog veoma nekvalitetnog lanca jeftinih stvari…irski PRIMARK masovno otvara vele robne kuce bofl odece a Nemci nahrupljuju u taj nekvalitetni budzhak ko ludi….kome se svidjaju majice koje se u toku pranja na 20c ili 30c skupe za 50% i izgube boju, taj mozhe tamo da kupuje slobodno…. u nemackoj je cesta praksa da i Postbank-DHL radi dvokratno, tako da nije slucajno da u manjem gradu posta radi od 8 do 12.30 pa od 15 do 19. Mene fascinira praxa Nemaca da svi odreda nedeljom zakrchavaju puteve prema Holandiji na primer, evo na primer u Roermondu je vecina prodavnica otvorena Nedeljom, pa ceo Mönchengladbach sa okolinom koji bi da kupuje svih 7 dana u nedelji krene na put koji traje 10 minuta i onda se stvori kolona od desetak kilometara prema Roermondu ujutro a posle kupovine je vesthina izaci na A52.

  21. stormwatch kaže:

    @kertvaros@nin

    Verujte, jako dobro razumem praktichno robiju na kojoj se nalazite kao prodavac u radnji dole u Srbiji, takav upravo robovlasnichki nachin odnosa prema radnicima vama vashi poslodavci prodaju kao pravi kapitalizam koji se primenjuje shirom Evrope – shto je chista lazh! Na zapadu kao shto i sami znate rad nedeljom ako postoji placen je duplo, u nemackoj je na primer zabranjeno raditi nedeljom….ali postoje specijalne akcije, gde 2 do 4 puta u toku godine (zavisi od regije), postoje specijalne Nedelje koje se zovu Verkaufsoffene Sonntage, to su dani kada je predvidjeno da prodavnice rade i Nedeljom, prodavci su naravno duplo placeni za taj posao a pored toga se ta radna Nedelja koristi i za svrhe toga da se gradjani poblize upoznaju sa radom Hitne Pomoci, Vatrogasaca, Policije….pa po pravilu uvek sve te ustanove tokom tih radnih Nedelja imaju i svoje punktove i demonstriraju posao kojim se bave i skupljaju nove kandidate za sluzbu. To je u DE tako uredjeno. U Srbiji je najgore raditi u maloprodaji i medijima, i jedno i drugo sam iskusio na svojoj kozhi i ostao bez gacha…pre nekog vremena ovde je objavljen oglas da jedna subotichka tv trazhi kamermana…ista ta tv na kojoj sam pre skoro 20 godina napravio rezhiju Live programa i uveo prenose uzhivo jer oni za tri godine rada od silne pameti nisu imali pojma kako se to uopshte radi…da bi posle meseci rada od po 14-15 sati dnevno, nakon prisile da se potpishe za platu koja nije dobijena, na pitanje gde su obecani novci, od vlasnika iste dobio novce u obliku mrkog pogleda i rechi – „stoko!“…..tako sam nagradjen za obrazovanje stecheno u inostranstvu i za znanje koje su uredno dobili besplatno….da bi se ovde javio neki lik da meni tupi kako ja lazhem i kako je sramota da se takav fenomenalan medijski mag blati od strane mene….to dole i ti vashi poslodavci to jest lopovchine….najveca sramota!

  22. Subotica kaže:

    Kada su bili praznici ni jedna prodavnice nije radila. Ljudi su se snabdevali dan-dva ranije. Nedeljom nikoga na ulici, dan za odmor i porodicu. Danas, puni tržni centri nedeljom u podne. Malo ko i ruča u 12h. Pomerio se ručak, kad ko stigne.

  23. Anonimni kaže:

    Istina je da su veliki šoping molovi ostavili mnoge male prodavnice bez posla. Čak i u gradovima koji su turističke destinacije. Zatvorili su i mnoge ugostiteljske objekte jer ljudi izlaze u mamutske šoping centre na kafu ili ručak.
    Što se Subotice tiče, Lidlova pekara radi dobro zato što je uvek sveže. Najbolje pekare u gradu su vrlo male. (Mićko – burek i Kočovski – peciva).

  24. gavrilo kaže:

    Ajd I ja da dodam nešto. Dvokratno radno vreme nije specijalnost socijalizma, niti je u socijalizmu izmišljeno. Zapravo, stanovništvo je imalo vrlo negativan stav prema takvom radnom vremenu iz razloga koji su u komentarima spominjani, ali najviše jer je za bolji standard bilo potrebno raditi i van oficijelnog radnog vremena. U improvizovanoj kućnoj radionici, na zemlji, i slično. Velika većina radničke klase je radila više od jednog posla. Iz istog razloga je druga smena bila ( sad je) masovno omražena, jer je posle prve zgodnije da se još neki podao odradi. Jugoslavija nekad, a Srbija sad su na periferiji kapitalizma, a na periferiji je normalno stanje da nadnica nije dovoljna za opstanak.

  25. Buba kaže:

    U gradu u kojem ja radim u Nemačkoj i banke rade dvokratno. Nije to izmišljeno u socijalizmu.

OSTAVITE KOMENTAR