Promet Slobodne zone u Subotici 864 miliona evra

Slobodna zona u Subotici ostvarila je prošle godine najveći rast ukupnog prometa i izvoza od svih slobodnih zona u Srbiji, a po ukupnom prometu i izvozu nalazi se na drugom mestu, odmah iza Slobodne zone u Kragujevcu – pokazuje Izveštaj o poslovanju slobodnih zona u 2016. godini.

Kako se navodi u ovom dokumentu koji je nedavno usvojila Vlada Srbije, u Slobodnoj zoni Subotica u prošloj godini realizovan je ukupni promet od skoro 864 miliona evra, što je za 39 odsto više u odnosu na godinu dana ranije.

mali bajmok industrijska zona privreda (3) siemens

U ovoj zoni je u 2016. godini ukupna vrednost prodate robe i pruženih usluga gotovo duplirana – veća je za 46,41 odsto, dok je vrednost samih usluga veća za petinu u odnosu na 2015. godinu.

Po ostvarenom ukupnom prometu, Slobodna zona Subotica nalazi se na drugom mestu u Srbiji, iza Slobodne zone u Kragujevcu, sa 18,21 odsto ukupnog prometa svih slobodnih zona u Srbiji.

Ukupan izvoz robe iz subotičke zone iznosi nešto preko 436 miliona evra, a gotovo sva izvezena roba je i proizvedena u nekoj od kompanija koje posluju u ovoj zoni. Uvezeni repromaterijal u 2015. godini bio je vredan 422,7 miliona evra.

Kako se navodi, uvoz repromaterijala je veći za 32,80 odsto, dok je uvoz gotovih proizvoda manji za 4,74 odsto.

Tokom prošle godine preduzeća iz ove zone investirala su 14,6 miliona evra u nove proizvodne linije i opremu. Simens je uložio 4,6, Norma grupa 4,3, Svarovski 3,2, Kontinental 1,9 miliona, a Dunkermotoren 430 hiljada evra.

„Važno je napomenuti da su svi korisnici slobodne zone koji se bave proizvodnjom u 2016. godini podigli vrednost svoje proizvodnje kao i ukupan broj zaposlenih“, navodi se u izveštaju.

U njemu se takođe navode i podaci o povećanju broja zaposlenih, tako da je Simens povećao broj radnika za 264, Norma grupa za 133, a Dunkermotoren za 11. U preduzećima u slobodnoj zoni zaposleno je 4.298 radnika, što je za tačno 777 više nego 2015. godine.

Ističe se da preduzeća iz Slobodne zone koriste robu i usluge više od 40 kooperanata – preduzeća iz Subotice i okoline.

Površina zone u Subotici u protekloj godine je gotovo duplirana jer je proširena za više od 40 hektara, tako da sada obuhvata površinu od skoro 85 hektara u Subotici i Kikindi.

Samo preduzeće za upravljanje slobodnom zonom u Subotici ostvarilo je dobit od 39,2 miliona dinara, što je skoro duplo više u odnosu na lane.

 

RTV

 



KOMENTARI

  1. z-101 kaže:

    A koliko od toga čine domaći resurs? Pri tome ne mislim na komunalne troškove, struju i radnu snagu nego na domaću pamet, domaće sirovine ili poluproizvode

  2. AndB kaže:

    A plate/pardon soc.pomoc/ iste ili manje….

  3. Salamander kaže:

    Problem je što je u pitanju dorada (sklapanje) a ne prava proizvodnja i Subotica tu baš nema prevelike koristi osim što je povećana zaposlenost i prihodi po tom osnovu jer se porez na dobit plaća tamo gde je firma registrovana i postoji klauzula o sprečavanju duplog oporezovanja među državama pa je potrebno malo istražiti stvarne benefite na osnovu uloženih sredstava opštine i naravno države koji finansiraju sve ovo iz budžeta. Jasno je da sve te firme mogu sutra da zaključaju pogone i presele proizvodnju tamo gde im je povoljnije, ali postoji nešto što se zove povratiti uloženo – ovu temu treba da istražuju novinari i državne agencije za kontrolu ako postoje. Sve ostalo navedeno u tekstu super zvuči…

  4. ćira kaže:

    Zar je i ovo loša vest?Zahvalnost i bivsim i sadasnjim vlastima sto su doprineli da ova zona funkcionise i to je pozitivna stvar

  5. bac Vranje kaže:

    A koliko je od toga drzava dobila??? Ipak je to najvaznije,ne da se firme bogate vec da drzava ubere svoj deo, a o tome ni reci sve mi se cine da od toga ni drzava,a ni grad nije puno hasnirao

  6. djomla kaže:

    Ne znam ko bi mogao da ima nesto protiv Slobodne zone. Ovaj grad je ziv zbog njih. Zaboravili ste koliko je grad bio mrtav u periodu 2004-2010?

    @bac Vranje Sta god da radite od para koje izadju iz Zone 20% date drzavi na konto pdv-a, a 10% na konto raznoraznih akciza (alkohol, duvan, nafta…). Nemojte se vi brinuti oko toga koliko drzava inkasira. Ako vec toliko brinete o njoj, obratite paznju na Buvljak, to je kancer grada a ne Zona.

  7. bac Vranje kaže:

    @domla
    te firme su na osnovu sporazuma o slobodnoj zoni oslododjene placanja poreza i carina na uvoz sirovina,procitaj njihove ugovore pa ces se uveriti! Zato se i zove slobodna zone,a ne industrijska

  8. bac Vranje kaže:

    evo iz Zakona o slobodnim zonama
    Član 19.
    Na uvoz robe namenjene obavljanju delatnosti i izgradnji objekata u zoni ne plaća se carina i druge uvozne dažbine.
    Znaci nema akciza,poreza ni PDV-a jer sva roba koja se proizvede izvozi!!!
    Jedino sto se oporezuju su plate radnika mada je i diskutabilno je i tu drzava dotira svako radno mesto !!

  9. pa ti sad vidi kaže:

    Da li znate koje sve pogodnosti obezbeđuje Zakon o slobodnim zonama u Republici Srbiji ?

    – Uvoz robe i usluga u zonu i izvoz robe i usluga iz zone su slobodni.

    – Na uvezeni repromaterijal za robu namenjenu izvozu ne plaća se carina i druge uvozne dažbine.

    – Na uvezenu opremu, mašine i građevinski materijal ne plaća se carina i druge dažbine.

    – Korisnik zone slobodno raspolaže deviznim sredstvima ostvarenim poslovanjem u zoni.

    – Prava korisnika Zone ustanovljena Zakonom o slobodnim zonama ne mogu biti umanjena drugim propisom.

    – Uvoz u Zonu svih vrsta roba oslobodjen je plaćanja carine. Roba iz Zone može se plasirati na domaće tržište uz plaćanje carine i carinskih dažbina. Ako je roba koja ulazi na carinsko područje Srbije proizvedena u Zoni ili podvrgnuta manipulaciji uz učešće domaće komponente, carina se plaća po stopi samo na inostranu komponentu u toj robi.

    – Uvoz u zonu i izvoz iz nje potpuno su slobodni, tj. ne primjenjuju se kontingenti, uvozne ili izvozne dozvole ili druga ograničenja spoljno-trgovinskog prometa; roba koja se iz Zone uvozi na domaće tržište, podleže redovnom uvoznom režimu, ali ako je domaći sadržaj u njoj minimum 50% od ukupne vrednosti, takva roba će se smatrati domaćom.

    – Roba se iz Zone može privremeno izneti na ostali deo domaće teritorije ili uneti u Zonu sa ostalog dela domaće teritorije radi oplemenjivanja (prerade, dorade, obrade, ugradnje, opravke, kontrole kvaliteta, marketinške prezentacije itd.); što pruža velike mogućnosti povezivanja sa domaćom privredom.

    – Slobodan transfer dobiti ostvarene obavljanjem delatnosti u Zoni.

    – Na području Zone nije dozvoljena eksproprijacija.

    – Korisnici Zone mogu uzimati u zakup, kupovati ili sami graditi proizvodne, skladišne ili poslovne objekte.

  10. Siemens kaže:

    Siemens je smanjio broj radnika a ne povecao i zatvorice se za max 2 godine.

  11. Posmatrač kaže:

    @djomla

    To što si napisao nije tačno! Država ne ubira nikakve poreze, carine i dažbine u sl. zoni… na neke stvari koje nisu deo privremenog uvoza verovatno da, ali to je mizerija… Država od ovakvog izvoza nema baš ništa…

OSTAVITE KOMENTAR