Propagandna ploča u centru grada

Postavljena je na uglu Gradske kuće i parka. Na velikoj ploči nacrtane su sve evropske zemlje a sa strane se nalaze i drugi kontinenti. Na svakoj predstavljenoj evropskoj državi ili kontinentu, istaknute su daščice sa najaktuelnijim vestima na oba jezika i duhovitim crtežima. Juna 1945. godine glavni junak je bio Adolf Hitler sa svojom ženom Evom Braun. Njih dvoje su na medenom mesecu u Španiji ali ne otvaraju kofere jer je pokret moguć svakog časa.

Tih dana se još nije zasigurno znala sudbina čoveka koji je po zlu obeležio ceo dvadeseti vek, a možda i milenijum kome taj vek pripada.

Na tabli je na duhovit način prikazan i „nezajažljiv zahtev“ Italijana na našu Istru. Ovu ploču je postavio Agit prop, da građani u svako doba dana mogu da saznaju najnovije ilustrovane vesti iz sveta. Vesti su se menjale dva puta dnevno.

Sledeće leto na Trgu je bilo moguće pratiti i suđenje Dragoljubu Draži Mihajloviću. Na zgradi pozorišta su postavljeni zvučnici sa kojih je išao radio prenos.

Informisanje i propaganda danas su dve različite stvari. Od prvog se traži istinitost i objektivnost a propaganda nije obavezna da se drži ovih svetih pravila. U ono vreme, te dve stvari se ne razdvajaju. Ilustrovane vesti se iz parka sele na zid pozorišta. Iza stakla se smenjuju foto novosti. Stižu iz Kulturno – propagandnog centra koji se nalazio u prizemlju Muzičke škole. Rat i političke krize su bile sve dalje, pa je tako i sadržaj vesti bio bezbrižniji. Tanjug je slao slike iz zemlje i sveta a subotički foto-reporteri su pratili lokalnu hroniku. Kasnije su foto vesti premeštene na korzo, na ogradu kafane „Borac“, gde su ostale sve do polovine osamdesetih.

Lansky



KOMENTARI

  1. Jusipov kaže:

    Bravo, Mrle! Odlican txt

  2. Savremenik kaže:

    Foto novine su bile jedna brza, kratka i sazeta informacija. Uvek se naslo minut – dva vremena da se zastane ispred vitrina i preleti pogledom preko fotografija i kratkih vrlo sazetih tekstova pisanim pisacom masinom ispod fotografije. Pogotovu vesti lokalnog karaktera su imale svoju posebnu vaznost, ne samo da se covek tu i tamo i sam prepoznao na ponekoj fotografiji nego i cinjenica da je dogadjaj kojemu je licno prisustvovao, zabelezen kamerom i kako taj dogadjaj izgleda kroz objektiv fotoaparata. Reporteri su vec samom svojom profesijom bili u prilici da snime dogadjaj iz jedne bolje pozicije i ujedno ne i svakome dostupne perspektive. To je tim crno-belim fotografijama veceg formata davalo jedan poseban kvalitet. Inace ako me secenje ne vara duz naseg Korza su na kandelabrima visili zvucnici. Preko njih se obicno nedeljom ( u to vreme se je i nedeljom pre podne islo u setnju na Korzo, koje je bilo pescka zona od 10 do 12 sati i svaki drugi saobracaj je bio zabranjen) prenosio program radio Beograda. Istina zvucnici su bili najcesce van upotrebe. Mene bi uzgred zanimalo da li su sve te fotografije koje su decenijama pratile dogadjaje posebno u nasem gradu, negde pohranjene i arhivirane ili su jednostavno unistene kada im je prosla aktualnost? Pretpostavljam da jos u Subotici ima zivih fotoreportera koji su saradjivali na nasim Subotickim fotonovinama, pa bi bilo lepo da se mozda i oni jave za rec.

OSTAVITE KOMENTAR