Prva raketa koja je pala na Palić…

…nije ona u proleće 1999. već jedna sedamdeset godina ranije. Poslednje bombardovanje ostavilo je za sobom, pored štete, i više pitanja koja čekaju odgovor. O prvom požaru izazvanom raketom u jesen 1928. sve se uglavnom zna, osim detalja o kakvoj se u stvari raketi radi. List „Hirlap“ piše da je vojni avion izvodio vežbe iznad jezera Palić.

„Bacio je raketu koja je pala na hotel ‘Nadaš’. Hotel je izgoreo.“

rukovet 1do4 2009

Imajući u vidu o kojem vremenu govorimo, pretpostavimo da je reč o signalnoj raketi. I ona je bila dovoljna da napravi veliku štetu kada je pala na hotel jer je taj krov bio od trske. Ne samo da je gospodski Palić na najboljem delu obale imao zgradu od naboja sa trščanim krovom, nego je ona nakon uništenja ponovo izgrađena na isti način od istog materijala. Bio je to hotel Nadaš – „Trščara“.

stari-hotel-palic

Trščara

Kada se desio požar, zakupac kupališta bila je subotička Elektrana, u vlasništvu preduzeća Mac-Daniel. Štetu je imalo da plati osiguravajuće društvo, vojska i grad. U sporu koji je nastao zakupac je tražio da se u odštetu uračuna i gubitak dobiti.

Sve u svemu, Trščara je počela svoj dugi život, koji je prvi put dobila 1853. godine. Sedamdesetak metara duga prizemljuša sa ambetušom bila je prvi hotel na obali. Kada je došao dvadeseti vek i kada su počeli veliki radovi koji su oblikovali taj deo Palića onako kako ga i danas znamo, došlo je i prvo iskušenje za Trščaru. Ipak, opstajao je ovaj hotel sve do 1970. godine. Kako su rasli standardi u hotelskom biznisu, Tršara nije mogla ući u neke od kategorija niti se uklopiti u mondensku banju. Nalazila se na prostoru današnjeg parkinga ispred Male gostione i mnogima kvarila sliku.

nadas 1

Subotičke novine 1959. godine pišu:

Ta nabijanica, neugledna, vlažna, nehigijenska (nikakve veze nema sa najminimalnijim standardom)…Svi ljudi su složni da će nju trebati jednog dana porušiti, no ona se ipak koristi i ona je , kako kažu u upravi – redovno puna.

Bela Duranci smatra da je to bio “jedinstveni turistički objekat koji bi godinama postajao sve dragoceniji i atraktivniji”.

Da se ovaj objekat nalazio negde drugo, na nekom delu obale manje uređenom, možda bi vremenom dobio neku ulogu ribolovcima ili izletnicima koji žele ugođaj izvan kategorija. Ili bi jednostavno izgubio upotrebnu vrednost kao što se to desilo sa kabinama na muškom i ženskom štrandu.

hotel-trscara-palic

rušenje

trscara

 



KOMENTARI

  1. Buona vista kaže:

    Za ovaj dogadjaj nisam ranije cuo, ali to nije prvi slucaj da „raketla“ nesto zapali i izazove stetu. Posebno traziti odstetu za izgubljenu dobit nije neuobicajeno, nego je nesto sto se samo po sebi podrazumeva. Jedini problem je sto ostetilac pokusava da minimizira nastalu stetu, a osteceni pokusava da izvuce maksimalnu odstetu. Slicno kao kada na parkingu bude nekom ogrebano vozilo, a on onda trazi da mu se plati generalna popravka.
    Danas, negde u Evropi u nekoj mondenskoj banji, bi jedan objekat (pa jos stari) od naboja i pokriven trskom pretstavljao poslednji krik ekoloskog turizma i sa takvim objektom bi se „mlatile pare“. Tu je g. Bela Duranci, moj dragi nekadasnji komsija iz Kertvarosa a kojega se i danas rado secam, potpuno u pravu i potvrdjuje njegovo vizionarstvo. Luksuzni hoteli sa ko zna koliko zvezdica i svim mogucim i nemogucim komforom su danas atrakcija uglavnom za pausalne turiste i all inclusive publiku. Turiste kojima je jako vazno da posalju svim poznanicima i rodjacima barem po jednu razglednicu koja posle sluzi kao neprikosnoveni dokaz gde su bili na letovanju i daje im materijal da pricaju o nevidjenom luksuzu gde i kako oni letuju, i da se hvalisu okolo kroz citavu godinu, a mozda i ostatak zivota. Ona druga sorta turista, obicno malo dubljg dzepa, prezasicena luksuznim hotelima, danas ima savim drugacije prohteve i materijal za hvalisanje. Prespavati u nekoj Mongolskoj jurti medju njenim autenticnim stanovnicima, i sto zabacenije tim bolje. U trendu su i napusteni bunkeri po Albaniji, pogotovu ako su negde tik uz obalu mora. Provesti par dana u sojenici negde u slivu Amazona medju Indiosima je takodje danas velika atrakcija. Hotela Trcara se secam sa njegovim belo okrecenim zidovima i plavo obojenim ambetusom. Nisam imao pojma da je upitanju samo replika jednog starog objekta.

  2. rax kaže:

    bas tako, kako je gore navedeno! tada je svet bio mali, pa hajde da im oprostimo. tragicno je da su i sada bez vizije, pored ovolikog jezera, oni ce graditit aqua park. svaka cast investitoru, koji ce se uputiti u ovu propast, aqua park je velika investicija, koja bi trebala da povrati novac koji je ulozen. vidimo aqua park u szegedinu, skup je i nema bas posetilaca, jedino ljudi, koji na neki nacin dolaze do popusta za ulaznicu. no, kod nasih ivestitiora to ne mora da bude tako veliki problem, kao sto se meni cini, jer verovatno vazi: „kako doslo, tako oslo“.

  3. Anonimni kaže:

    trscara, Titovka, Mali mir – pa i ovo oko Gimnazije sto je unisteno ne moze da se
    povrati – mi stariji ipak smo imali dozivljaje, u tom vremenu smo ziveli, ostale uspomene
    da se setim i tramvaja za neki dan i to 7. -sedmog-, septembra u odnosu na 1897.
    godinu – pre 120 godina uveden je tramvaj. ZIVIO JE 77 GODINA, do 1974.-te.
    da i ja ponovim ovo ispred mog komentara – KAKO DOSLO. TAKO OSLO –

OSTAVITE KOMENTAR