Radijalac naše mladosti

Valjda zasićeni subotičkim prostranstvom, dugim šorovima ulica i kuća prizemljuša, često trščara, s nekim posebnim nestrpljenjem očekivali smo te šezdeset i neke da se rodi Radijalac. Bile su nam onda previsoke i trospratnice, a kamoli dva solitera što su zaparala nebom pod oblake. Sa soliterima se nekako u nas javilo i osećanje da živimo u ogromnom modernom gradu. Ne znam kako je bilo stanarima u soliterima tih prvih dana, ali mirno im svakako nije bilo. Jer, nisu to bili onda samo njihovi soliteri, oni su pripadali svima nama. I s punim pravom, činilo nam se, mi smo mogli svakog dana, čak po nekoliko puta, jurcati stepenicama na dvanaesti sprat da bi odande videli što još nikada nismo: taj naš grad kao na dlanu, prepoznavali sopstvene ulice i kuće.

Život nam je izmenio taj Radijalac.

Pre njega se znalo: sastanci su bili negde oko Gradske kuće ili pred Pozorištem. Ali od kada se pojavio, nekako brzo, preko noći, sastanci s drugovima, s devojkom – bili su samo na jednom mestu: na Radijalcu. Ne samo nas u okolini. Stizali su tu momci i devojke i iz najudaljenijih predgrađa Subotice. Onda je nešto značilo imati sastanak na Radijalcu. Onda je nešto značilo reći: idem na Radijalac.

I ako je ikada nadaleko čuveni subotički korzo bio u opasnosti da ga zanemare, i ako je ikada šipkama pred Gradskom kućom zapretilo da ostanu puste, onda je bilo tada: kada se rodio Radijalac.

Ljudi su dolazili samo da ga vide.

A mi, koji smo šetali njegovom alejom ili sedeli na pravim pravcatim stolicama, bili smo srećni što smo već tu, pre njih, što smo, činilo nam se, bili tu domaćini.

Kao da su i devojke s Radijalca bile drugačije i lepše nego nego iz drugih krajeva grada.

A deca…

Iznenađena i zatečena betonskim tepihom, bez starih ledina među prizemljušama, počeše da igraju neke nove igre. I, iako se možda nisu nikada sreli, ni videli, ni čuli sa svojim vršnjacima iz Novog Beograda, Novog Zagreba, Novog Sarajeva – počeše da igraju igre kao i oni. Jer na betonu, kao i na ledini, sva deca igraju iste igre.

Radijalac nije izdržao. Generacija koja ga je tako oberučke prihvatila, odrasla je. Sada, samo po nekad, s dečjom rukom u ruci, prođe ozbiljnim korakom šetalištem potajno se sećajući Radijalca i njegove i svoje mladosti. Novim generacijama Radijalac više nije bio nov.

/Boško Krstić, Subotičke novine, juni 1978. godine/

/Mali manekeni na Radijalcu i ispred bioskopa Jadran – kolekcija za 1961. godinu Modne dečje i ženske konfekcije „Snežana“ Subotica/

 



KOMENTARI

  1. Nataly kaže:

    „Radijalac nije izdržao“ – nije tačno. Neki novi klinci imaju sada svoj neki novi radijalac. Radijalac je i sada uvek pun šetača…i nostalničnih staraca i novih generacija koji iz svoj Radijalac upoznaju iz bebi kolica.

  2. Toranj kaže:

    Radijalac je još uvek najurbanije naselje u gradu. Šmekerski osvaja nove generacije.

  3. Kertvaros kaže:

    Postoje tako u Subotici citave ulice u kojima nikada nisam bio, ili sam mozda kroz njih samo jednom prosao i nicim mi nisu ostala u secanju. Sto se Radijalnog puta (tako se to prvo zvalo) ja sam dosao , video, i da nije bilo nekoliko prijatelja koji su tamo stanovali, najverovatnije me put nikada tamo ne bi vodio. Verujem da ce jednog dana ceo taj kompleks Radijalca biti stavljen pod zastitu kao spomenik kulture iz vremena Socrealizma i politestetike. Ne znam kako izgleda danas na Radijalcu, ali je prvih godina bilo sve prilicno pusto, hladno, prazno, bez ikakvog sadrzaja. Na setalistu napravljenom od mozaika iz sareno obojenog betona bi se obicno igrala sitna deca dok ih ne pokupe na spavanje. Stariji bi se tamo retko vidjali, omladina je bila kao i uvek na starom i dobrom korzu. Iako je bio sagradjen na samo par koraka od klasicne gradske jezgre, predstavljao je jednostavno jedan poveci stambeni blok koji je komotno mogao da bude u bilo kom gradu ili u bilo kojoj zemlji Istocne Evrope. Sve u svemu – Radijalac je bio potpuno strano telo u gradu, i bilo bi primernije da je izgradjen negde na gradskoj periferiji, gde takvi arhitektonski promasaji ne upadaju previse u oci. Kao setaliste bilo je to potpuno neatraktivno i dosadno mesto, ali zanimljivo da je postao omiljeno mesto za Auto- Korzo. Mnogobrojni svatovi bi posle povratka od maticara okrenuli automobilima jedan krug po Radijalcu i trubili kao divlji. Sta je bio i kakav smisao svega toga, ostala mi je tajna do danas.

  4. Lebara kaže:

    Radijalac je lep i danas,platani ga krase i raznovrsno drvece niskog rasta na setalistu.Moje misljenje je da gelegunje vise ruze druge delove grada jer se ne orezuju redovno,stvaraju dzunglu i previse otpalog lisca koje se ne cisti sistematski,sreca sto radijalac nema gelegunje.

  5. Radijalcanin kaže:

    Nije istina da mladjim generacijama nije bio mesto okupljanja. Secam se svojeg detinjstva. Najpozeljnija klupa, gde su uglavnom sedele ‘face’, je ona ispod krosnje malog drveta, mislim da je to kod broja 10. Sedelo se nocima na radijalcu. Bilo je to aktuelno kako u osnovnoj, tako i u srednjoj skoli, pa i kasnije. Kad god bi se pojavio neko u gradu sa malo boljim, skupljim, glasnijim automobilom, odma bi isao da se provoza radijalcem, da ga svi vide…

    Sada je malo drugacije, ali je i dalje interesantno mnogima, i verujem da ce vremenom postajati jos interesantniji, kako centar polako ‘gravitira’ u tom smeru (Vremeplov, Borsalino…)

  6. Cile kaže:

    Prozivka je zakon!

  7. X-MEN kaže:

    Toranj @
    Radijalac je izvor zaraze i indiosa, leglo heroinskih zavisnika i lenčuga, mlečna pijaca smrdi , “ romi “ ( indijanci i indiosi ) kradu , njuškaju , obijaju kola, imate 2 poslovna centra , jedan je mrtav ( gde je “ b“ market ) drugi je ..na izdisaju ( kod bivše “ lesnine “ ) sve u svemu , ništa, prozivka je urbana i moderna !

  8. aNa kaže:

    Radijalac je mesto gde sam rasla i odrasla, stasala kao mlada zena, odbacena sa dvoje dece i borila se sama sa njima. Moj zivot, moje danas i moje sutra. Lep i moj!

  9. Kertvaros kaže:

    Da ne bude nesporazuma. Radijalac moje mladosti (tema) je Radijalac od pre nekih otprilike 55 godina i protezao se negde od Zmaj Jovine pa „cak“ do ona dva solitera. Izgledao je tada i delovao je onako kako sam ga danas opisao iz moje tadasnje perspektive. Inace stambeni objekti sa sve soliterima, mogli su se videti u svim gradovima, ali i kasabama, bivse nam domovine, potpuno podjednaki sa onima kod nas u Subotici. Sve u svemu, rec je o arhitektonskoj konfekciji i isti stambeni objekti su jednostavno svugde kopirani i klonirani.

  10. Trovach kaže:

    @Cile…Prozivka ima svoju dusu bas kao i Radijalac. Meni je interesantan izgled zgrade sadasnjeg muzeja, a bivse „Minerve“. Niko nikada ne bi na taj nacin gradio kucu. Jednostavno, nekoliko susednih kuca je sruseno da bi se otvorio put ka aleji i nemam nista protiv toga, ali me bas interesuje kako je taj niz kuca izgledao pre rusenja.
    Jos nesto za Cileta. Pogledajte onaj deo ulice na pocetku Prozivke odmah posle ribljeg restorana. Vidi se ostatak kaldrme i voleo bih da se to ne unisti. Takodje bi bila steta da nestanu trotoari od cigle, kao i cardaci pored trotoara. Mislim da je to jako tipicno za nas grad. Sve je to u neposrednoj blizini Prozivke koja postepeno postaje grad za sebe. Mozda jos samo fali i savremena infrastruktura.

  11. croat kaže:

    Lebara
    Platan je meni zaista onako pravo parkovsko, skoro pa kraljevsko drvo ali gelegonja mi je puno vise blize srcu. Valjda od debelog hlada i od onih zelenih bobica koje smo koristili u duvaljkama kao deca da gadjamo jedno drugog! 🙂

  12. Rex kaže:

    Kao što reče Kertvaroš, kloniralo se i kopiralo na sve strane. Ali, ako se nešto pokazalo kao dobro i kvalitetno, što da ne. Setih se da sam kod Vinče video ista ta dva solitera kao na Radijalcu. Ko zna gde ih sve ima. Naravno, kao lokal patriota, biću ubeđen da su naši prvi izgrađeni

  13. Trle kaže:

    Da bi ste razumeli i voleli Radijalac morate da živite od starta života na njemu. Radijalac ima jasna i stroga, nepisana, pravila života na njemu.Nije za svakog da tu živi!

  14. hugo grocijus kaže:

    Jadne male manekenke. Desilo im se nešto strašno što su okrutni odrasli naše prošlošti uporno ponavljali kao neki dečiji stil – dugački rukavi, a kratke pantalone. U ovom slučaju još gore – zimski kaputi, a gole noge – zar su ti odrasli mislili da deci zebu samo leđa, a noge ostaju tople na hladnoći ?

  15. Trovach kaže:

    @croat…Platan je jako lep za parkove, ali je malo nezgodan za drvorede u gradu jer ima plitko korenje kojim ostecuje trotoare. Pored toga, ima i krte grane koje se lako lome. Kod nas u Keru posle svake oluje bude gomila polomljenog granja, dok kod drugih vrsta do skoro i ne bude. Najveca dva platana koja sam u zivotu video su ispred arboretuma u mestu Trsteno kod Dubrovnika (obavezno posetiti) i tamo stoje upozorenja na grane koje mogu pasti i ugroziti neciji zivot. Secam se jos jednog ogromnog u Beogradu i mislim da je ispred Milicinog Konaka, a interesantnog je oblika. Inace, ova „nasa“ vrsta platana je iz Amerike, bas kao i gelegunja (americki koprivic) i bagrem.

  16. Aleksa kaže:

    Prvo da odgovorim na pitanje kako je izgledao niz kuca koje su srusene na pocetku Radijalca. Odmah pored zgrade Minerve se nalazila jednospratna zgrada, u prizemlju satarska radnja a u dvoristu drvara. Na samom uglu Zmaj jovine i Cara Lazara se nalazila neka vrsta skladista (Zitopromet). I ulica Zmaj Jovina je nekada na tom delu izgledala drugacije, naime kod kuce bivseg dr.Volfa je skretala ulevo (ostatak ulice je parking).
    Radijalac u stvari prati tok nekadasnjeg Vrbovog potoka (Főzfás patak) po kome je i ulica Cara Lazara nekada nosila naziv Füzfás utca). U toj ulici je nekada bila i Fabrika konzervi Vojvodina,koja je kasnije preseljena na lokaciju sadasnje Suboticanke.
    Izmedju Zmaj Jovine i Milosa Obilica nije bilo kuca, tu su bile baste i sportski tereni Uciteljske skole. Tu je bio i pocetak Radijalca, tu su isprva izgradjene samo po dve zgrade sa obe strane.
    Nakon toga se nastavlja izgradnja i nice prvi soliter. Nakon sto je izgradjen bio je neko vreme otvoren za javnost za razgledanje zbog velikog interesovanja, na zadnjem spratu je bio privremeno restoran.
    Sve je to trajalo godinama a najvise kuca je sruseno prilikom dalje izgradnje, tako je srusena desna strana Jugoviceve,cela Cara Lazara od bivseg mesara Poljakovica pa do Dudove sume i ceo blok koji se granicio sa Dudovom sumom pa i leva strana Crnojeviceve ulice od novo otvorene ulice Patra Lekovica do Pravoslavnog groblja.
    A Radijalac je bio i deo nase mladost, moje supruge i mene i nase dvoje dece koju smo skoro svaki dan izvodili na setnju.
    Bila su to lepa vremena!

  17. Trovach kaže:

    Lansky, Kertvaros i Aleksa hvala vam na svim dobrim tekstovima i komentarima. Bude tu i jos po neki dobar komentar, ali vi prednjacite. Zao mi je sto sam tek nedavno slucajno pronasao ovaj sajt, pa retroaktivno citam i starije tekstove o „Starom Gradu“. Subotice vise volim da se secam, umesto da je vidim ovakvu kakva je danas, a gledam je svaki dan.

  18. X-MEN kaže:

    Trle@
    Ajde trle ne trtljaj , kakva pravila radijalca, sve go slepac, koji se hvali tatinim vezama koje su vremenom izbledele, sve go vezer i neradnik, svi sečete uši krpite dupe, svakom viri kašikica za kafu u ustima, kao zaštitni znak da je bio u kafiću , problem je što 1 kašikicu žvaćete 2-3 dana , svima usta puna priče i hvale a džepovi prazni , ni 5 e nemožete da zaradite ! Svi sede po kladionicama igraju tikete “ sa dojavom “ za 100 din , niko ništa ne pije, niko ništa ne dobija, koja su to pravila radijalca ? Tuče, tipa bejzbolka u rukavu ili gađanje kamnjem ?Kurabesanjem telefonom od 500 e a nema 500 din kredita ? pijenjem na recku , izbegavanje plaćanja kad se račun napravi ?

  19. fx kaže:

    @Rex
    Crveni soliteri na Radijalcu su delo arh. Ivana Antića. Prvih 6 takvih solitera je izgrađeno pedesetih godina prošlog veka u Beogradu na Bulevaru revolucije (sada Bulevar kralja Aleksandra), na Zvezdari kod Cvetkove pijace.

    Lokalpatriotski možda možemo da se ponosimo Halom sportova na kraju Radijalca jer je prvo sagrađena u Subotici, po projektu istog arhitekte, a nekoliko godina kasnije, na desnoj obali Dunava u Beogradu, na Dorćolu, je izgrađen isti objekat kao zatvoreni bazen u sklopu Sportsko-rekreacionog centra “25 maj” (sada Sportski Centar „Milan Gale Muškatirović“).

    Radijalac je inače zamišljen kao put bulevarskog tipa sa Halom sportova na kraju, čiji će krov karakterističnog oblika biti u fokusu posmatrača od samog početka šetališta, no na žalost ovo je sasvim obesmišljeno nadogradnjom one plave kocke ispred krova.

  20. amacak kaže:

    pet od šest

  21. ffilozoff kaže:

    Treba pricati i o dudovoj suma gde duda nema!

  22. Sale kaže:

    Prozivka jedino urbano mesto za stanovanje u Subotici sa svim pratecim programima…

  23. neonebo kaže:

    @X-MEN – ajde ne loži se, bukvalno si školski primer kompleksa niže vrednosti. Izgugalj šta to znači, prepoznaćeš se.

    Pored toga, u kojem god naselju da živiš i dalje si u Subotičkoj selendri, gde je reč „urbano“ koju forsiraš odraz večne Subotičke malograđanštine. Skokni stotinak kilometara, na bilo koju stranu, od svog najurbanijeg seoskog naselja, vidi malo sveta, ajde, ajde… Sigurno imaš para za to, deluje mi da si milioner.

    A ako ti zafali, pokloniće ti propali narkomanski kladioničar sa Radijalca.

OSTAVITE KOMENTAR