Rumix je čedo subotičkog „Severa“

Kako je subotički Sever imao ambiciju da uz svoje ime „Industrija električnih mašina Sever“, doda: „i aparata za domaćinstvo“, svedoči nam antikvitet po imenu RUMIX 150. Reč je o kuhinjskom mikseru koga su proizveli u Severu i dali mu ovo originalno ime (ručni mikser – Rumix).  Za tu 1967. godinu najavili su i stone ventilatore, mlinove za kafu, aparate za poliranje kola, sušilice za ruke… Svim ovim aparatima zajednički imenitelj je elektro-motor, odnosno obrtni momenat koji on postiže.

Subotička industrija velikih elektro motora rešila je da se pozabavi i onim malim, za kućnu upotrebu. Tako je rođen Rumix 150, subotički ručni mikser sa tri brzine. U ilustrovanom prospektu nalazi se detaljno uputstvo za jednostavno rukovanje i dvadeset recepata za jela i slatkiše za čiju pripremu je sada potrebno mnogo manje vremena. Neki od tih recepata su i za koktele i poslastice iz internacionalne kuhinje, da celoj stvari dodaju još malo modernosti.

Aparat kao što je mikser, mnogima koji kuvaju olakšao je posao oko mućenja. Do tada se koristila „žica“.

Kako je kod kupaca šezdesetih godina prošao Severov Rumix, možemo da nagađamo. Bila je još pre rata ona priča o naravi nekih naših ljudi, koji, kako su govorili – njivu oru prutom.

Vidi on da je gvozdeni plug bolji, da ima i parna mašina, ali, kako veli: „Ovako je radio i moj ćaća“.

Verovatno je da su tih šezdesetih mnogi tako gledali i na tu novotariju zvanu ručni mikser. Čak i danas neke starije žene kažu da ništa nije tako izlupano kao kad se radi ručno. Može se kod TV kuvara videti da mute žicom, ali to je verovatno samo iz štosa. Za mlađe kuvarice tu nema diskusije. Prednost će uvek dati kućnim aparatima. Ne mogu da zamisle dugačije. Recimo, kada se pravi šampita, jednom rukom lupati a drugom dolivati ušpinovani šećer… ni govora.

 

Lansky



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    kada je stupio u brak sa Gorenjem prva i jedna od reklama je bila KUCANSKI APARATI ZA DOMACINSTVO – od 7000 radnika koliko je ostalo. Ja jos pamtim i odlicnu elektro-tehnicku skolu. Ovi kadrovi su nosili ovo veliko preduzece. Secanja blede – DGY

  2. Mare kaže:

    Ah taj Sever. Toliko ljudi proslo kroz njega, toliko porodica odhranio, ljudi obradovao a sad na kraju od njega samo ostaci onog nekadasnjeg GIGANTA. Nazalost.

  3. B kaže:

    Sever je zaista bio zamajac industrije, industrijskog razvoja, školstva ali i primer kako je tadašnje društvo funkcionisalo.

    Znam za slučaj zaposlenog koji je bio na visokoj poziciji a nije bio član partije, koji je kasnije radio na VTŠ a i dalje bio u kontaktu sa Severovim rukovodstvom oko planova i programa studija itd

    Da li možete danas da zamislite tako nešto?

  4. Igor kaže:

    Evo i sad vidim tu narandžasto-belu mašinu u maminim rukama! Nema ni nje ni miksera već jako dugo, a nema ni Severa. Pokojni otac je radio tamo 23 godine a ja nešto više od 3.Pozdrav Severašima!!!

  5. Kertvaros kaže:

    Otpor prema svemu sto je novo i savremeno je tipican primer tradicionalizma i kocnica progresa. Medjutim to nije uvek bas tako. Dovoljno je , kada smo vec kod kuhinje, da uporedimo sveze umesene rezance sa testeninom iz fabrike. Razlika je svakom uocljiva. Cak je jos uvek velika razlika izmedu rucno napravljene majoneze i one iz mixera ili blendera, o onoj kupovnoj da i ne govorimo. Princip rada miksera nije nov, njih je bilo u svakoj poslasticarnici i restoranskoj kuhinji. Naravno takvi veliki aparati (mesalice) su bili nepodesni u normalnom domacinstvu. Moju prvu profesionalnu mesalicu sam video kao klinac kod Pelivana u konditorskoj radionici. Bajramov otac i moj otac su bili prijatelji, pa sam tako imao prilike da sve to vidim i iz jedne druge perspektive. Za izradu sampita i krempita (nem. Schaumschnitte, Cremeschnitte) su takvi mikseri neophodni. Izraditi rucni mikser pogodan za domacinstvo i onda u svako domacinstvo prodati bar jedan primerak je prvoklasni posao i naravno zarada. Tu prvo stupaju na scenu strucnjaci za reklamu. Prvo treba ubediti potencijalne kupce da je „novotarija“ nesto dobro i korisno, posle toga „ubedjivanja“ (sto je najtezi deo posla) sve tece i prodaje se kao alva. Da je to jedan tezak posao svedoci i prica oko mikrotalasne peci. Kada se negde krajem 70-tih godina cena tih aparata toliko snizila da je postala pristupacna jednom sirem krugu potrosaca, odmah su krenule price o stetnosti hrane iz mikrotalasne peci. I dan danas postoje ljudi koji u to veruju. Oni ne zele da im u kucu udje jedna mikrotalasna pec, ali nemaju nikakvih problema da sede po ceo dan ispred TV ekrana i PC monitora, u stanu prepunom kojekakvih radijacija i elektrosmoga. Ljudi su jako senzibilni kada je u pitanju svakodnevna ishrana i vrlo su nepoverljivi prema necemu sto je novo isto se kosi sa njihovim navikama i tradicijom. Kada su negde u prvoj polovini 60-tih godina elektrificirana i poslednja planinska sela na jugu Srbije i po Kosovu, seljaci su poceli masovnije da kupuju TV aparate, frizidere i elektricne stednjake. Televizor i frizider su smatrali za blagoslov, dok je elektricni stednjak imao vrlo tezak start u seoskim domacinstvima. Hrana spremljena na „struju“ tim ljudima jednostavno nije prijala. Navikli da jela pripremaju na otvorenoj vatri, gde je domacica imala osecaj za jacinu plamena i znala kako i kada sta treba promesati, smanjiti plamen, dodati zacine. Na elektro „plotni“ to nije islo onako kako se naviklo od davnina, i sta je naravno imalo uticaja na konacni ukus spremljene hrane. Posebna prica su bila jela pecena u rerni elektricnog stednjaka. Tamosnjim ljudima jelo iz rerne apsolutno nije prijalo i imalo nekakav strani ukus. Oni su vekovima umesto rerne koristili „Sac“ ( tur. pleh) i samo tako spremljeno jelo ispod saca je za njih bilo ono pravo.

  6. Croat kaže:

    Cinimi se da su se tada ljudi zalili na kvalitet domace robe ali mislim da vecina proizvoda nije bila losa. Dizajn nije bio jaca strana . Ja ne znam kakve su bile cene, koliko toga ja bilo u prodavnicama, da li je to bilo lako dostupno prosecnom radniku? Neki dan je neko spomunjao gorenje elektricni mlin za kafu. Mi smo ga imali i tone kafe sam svojim roditeljima samleo sa njim . Imali smo mikser ali moja mama je bila za zicu pogotovo sto je to bio moj posao, belanca kad se ulupaju, serpu okrenes i pena ne sme da iscuri.

  7. Vintidž kaže:

    Kućni aparat iz sedamdesetih
    Osveživač vazduha
    Proizvođač SEVER Subotica
    Dimenzije visina 32 cm prečnik 28 cm

  8. Vintidž kaže:

    Ventilator Gorenje Sever, sedamdesete

  9. avet kaže:

    Radnice Severa su jedno vreme za 8.mart dobijale po jedan aparat za domaćinstvo iz ove palete sitnijih kućanskih aparata kao poklon za Dan Žena.

  10. Pantelija Topalović kaže:

    Ventilator sa ovako malim krilcima bio je dobar samo da napravi buku. A to što nije imao zaštitnu mrežicu samo mi nagoveštava da je imao slabašan motor … inače bi dečijih prstića bilo po plafonu

  11. bac Vranje kaže:

    @ Kertvaros
    ali ipak moras priznati da postoji VELIKAAAA razlika izmedju prasetine ispecene u rerni ili na vatri(raznju)

  12. croat kaže:

    Tih osvezivaca vazduha sam vidjao al nikad i kako rade, u cemu je bila fora? Jel imao filter il je ovlazivao vazduh?

  13. Fridolin kaže:

    Imali smo isti takav mikser u kuci. Mi deca bi se uvek svadjali ko ce prvi da ga uzme i pravi kremu za kolace. Mama bi nas onda smirivala i svako je jednom smeo da ga uzme u ruke. Divna vremena podsecaju me datenjistvo.

  14. Kertvaros kaže:

    @ bac Vranje

    Priznajem ! (pola mi se oprasta ; -) )
    Isto tako je ogromna razlika izmedju rostilja na cumuru i elektricnog rostilja. Istini za volju moji u Subotici nisu imali sac a ni prase/jagnje nismo okretali na raznju. Obicno bi otac kupio kakvo prase za Silvester i odneo bi ga kod Bore pekara da se ispece. Ni tako ispeceno prase u pekarskoj furuni nije bilo lose.

  15. Telekinetist (stormwatch) kaže:

    @Vintidž

    Leto 1982. 40+, Teslino naselje, stan na najvisem spratu, jedini vid klima uredjaja upravo taj uredjaj sto rasprsava vodu, a komsija da rashladi dodatno odvrnuo do daske The Tubes – Backward Completion Principle….divno vreme. Ako vidite „vasheg“ stornwatcha, recite mu da nije lepo krasti i izvrtati poruke originala.

  16. Donald Sikert kaže:

    @kertvaroš
    Sač je reč izvedena od turske reči sac( tursko c sa crticom ispod) a ne od pleh
    ( blech, nemačka reč) koja označava lim.

  17. Kertvaros kaže:

    @ Donald Sikert

    Izgleda da se nismo razumeli. Turska rec „saç“ znaci u prevodu “ Lim“ odnosno germanizam „Pleh“ Ona nije izvedena od reci „Pleh“ Ta je naprava poznata kod svih nomadskih i polunomadskih naroda koji su se kretali u potrazi za pasnjacima. Sva njihova pokretna imovina, pa tako i saç, je morala je biti takva da se lako prenosi i transportuje pomocu tovarnih zivotinja. Narodi u Vojvodini su bavili pretezno zemljoradnjom i ziveli sedelackim nacinom zivota. Zbog toga njima saç uglavnom nije bio poznat niti su ga koristili.

OSTAVITE KOMENTAR