Rušenje Titovke

Zgrada koja je zadala pravac budućem subotičkom Korzou, istorijski spomenik urbanizacije i prvi industrijski objekat, sama po sebi nije imala neku estetsku vrednost ali je kao deo kompaktne celine kao što je glavna ulica, bila dragocena. Njenim rušenjem 1971. godine, započeo je razdor u javnosti koji je do danas dobio ozbiljne razmere. Da li uži centar grada treba da bude sačuvan kao jedinstvena autentična celina ili stare zgrade koje dođu do krajnjeg stepena iskorištenosti zameniti modernim građevinama.

Zapravo, niko nije otvoreno zastupao stav da se stara zdanja moraju srušiti kada im dođe zadnja ura. Od građana pa do kompetentnih stručnjaka i UNESCOa, svi su složni da zadatak nije očuvanje pojedinačnih građevina već celovitog ambijenta. Ali, kada bi neka zgrada postala suviše trošna i kada se pristupilo rešavanju njene sudbine, ona je posmatrana izdvojeno i po pravilu nije visoko vrednovana, jer Subotica nije ni Beč ni Pešta. Rušenje i ponovno zidanje istim materijalima po starom projektu, kakva je praksa u bogatom svetu, kod nas nikad nije ozbiljno razmatrano.

Pogled sa položaja današnje željezničke stanice

Mlin je te 1861. godine kada je sagrađen, bio prva trospratnica u Subotici. Već 1873. u toj zgradi je učiteljska škola a potom i neke druge škole, sve do 1944. godine. Te ratne jeseni je tu smeštena partizanska bolnica. Od pedesetih godina ovo zdanje je konfekcija TITOVKA.

Titovka, pedesetih godina

Prvi predlozi za njeno rušenje ili dograđivanje, došli su krajem šezdesetih ali su odbijeni zbog autentičnosti ovog objekta i njegove istorijske vrednosti. Ali, početkom sedamdesetih se pojavljuje investitor zainteresovan za taj plac – Robne kuće Beograd. Posle dugih razgovora nađeno je sledeće rešenje: Da se na mesto mlina izgradi nova robna kuća koja bi prema Korzou imala fasadu jedne stare subotičke zgrade koja je srušena pre toga, zbog čega  je nekome sigurno ostao izvestan osećaj krivice.

Kafana „Mali mir“ i izgradnja RK CENTAR na tom mestu

Kroz ovu fasadu bi nastavila da živi uspomena na Mali mir, Subotica bi dobila novu modernu robnu kuću a šetalište ne bi izgubilo na atmosferi staroga grada.

Grupa tada mladih arhitekata, smatrala je da bi to bio mutant i dokaz  nemoći nove generacije da stvori nešto bolje i lepše. Oni su predlagali modernu građevinu koja bi samo u nekim detaljima prizivala sećanje na stari mlin. Bio je to početak nerazumevanja između onih koji smatraju da zgrade u starom jezgru moraju biti sačuvane u izvornom izgledu i materijalu, i onih koji se zalažu za unošenje novih objekata u strukturu istorijske celine koju čini centar Subotice.

Rušenje starog mlina (Titovke), pokazalo je da je to bila jednostavna  zgrada. I ostatak subotičkog gradskog jezgra, sem nekoliko izuzetaka, čine stare zgrade koje nisu od izuzetne arhitektonske vrednosti i koje odavno ne pružaju komfor svojim stanarima, kakav imaju moderne građevine.

Njihova dragocenost je ako egzistiraju u celini koja tvori ambijent  jednog prošlog vremena.

Rušenje

Titovka je srušena ali nova robna kuća nije izgrađena narednih 16 godina. Jedna generacija je odrasla a da nije pamtila ništa na tom mestu.

Kada je svečano otvorena u proleće 1987. godine, bilo je najvažnije da je zatvorena rupa koja je tu zjapila deceniju i po. RK Beograd napunjena obiljem razne robe, veselila je mnoge građane.

Sreća nije potrajala ni 6 godina.

Lansky



KOMENTARI

  1. Milka kaže:

    kako ste krenuli srusice te ceo grad!!! NEMAM KOMENTAR…

  2. Dzoni kaže:

    Slike govore vise od reci!!!   Svaka cast za post!!!

  3. sutram kaže:

    Hvala Lansky.

  4. vox populi kaže:

    Milka:

    kako ste krenuli srusice te ceo grad!!! NEMAM KOMENTAR…

    Dok sam stajao na semaforu u ulici Matije Gupca juče, pogledao sam na onu „rupu koja zjapi“ na uglu sa Maksima Gorkog i pala mi je na um ideja da se provozam gradom i fotografišem SVA takva mesta. Srušene, polusrušene, napuštene i zapuštene placeve u užem centru grada i neposrednoj okolini. Samo četiri semafora dalje (opet stajanje) i novi „prizor“ ili „shot“, lokacija za snimanje filmova apokalipse… Ugao Pap Pavla i Segedinskog puta…

    Ostalo je samo još da napravim kalkulaciju, koliko goriva će mi trebati 🙁

  5. jasso kaže:

    kad je to sruseno mislim da je cak dva puta tamo bio postavljen i luna park,a posle ja to bilo ogradjeno i sluzilo je bivsoj Autoopremi kao skladiste novih vozila…

  6. Marija kaže:

    Na tom mestu na uglu Matije Gubca gde sad „rupa zjapi“,sam ja nekad stanovala…imam lepe uspomene iz tog doba moje mladosti :-)..tada je jos bila i pijaca u toj ulici…ne znam sta se posle desilo sa zgradom,jer sam odselila iz Subotice….

  7. sole kaže:

    Napravite nesto, nemojte samo rusiti

  8. ivan kaže:

    Djomla bi na ovo verovatno rekao da je bilo dobr prikloniti se investitorima a ne cuvati monarhisku supu 😆

  9. graditelj kaže:

    sole:

    Napravite nesto, nemojte samo rusiti

    …Eh , kad bi oni to znali ……………

    Rusitelji samo znaju da ruse i pljuju po onom sto je neko napravio pre njih

  10. Anonimni kaže:

    sole:

    Napravite nesto, nemojte samo rusiti

    Pozajmi mi mozak na jedno par dana pa da se odmorim malo

  11. djomla kaže:

    Subotica je 1861. godine prvi put dobila trospratnicu (P+3). 

    Neko je i u ono vreme morao da izda dozvolu za gradnju takvog jednog zdanja koje je bilo više od okolnih objekata na tadašnjem Korzou i koji je svojim gabaritima narušavao „ambijentalnu celuni grada“. Da stvar bude još upečatljivija radi se o investitoru koji je izgradio mlin da profitira na njemu.

    Da li je u tom trenutnku postojao otpor građanstva ne znamo, ali znamo da 150 godina kasnije postoji otpor ne za izgradnju viših objekata jer to niko ni ne traži, već za izgradnju i ta tri sprata iako se u pojedinim blokovima visinski uklapaju sa susednim. Otpor je utoliko veći ukoliko se radi o osobi koja želi da razvije posao i ostvari profit.

    Da je taj mlinar nekim čudom rođen 150 godina kasnije, on bi danas najverovatnije živeo van Subotice.

    Na žalost Subotica je razrušen grad a to je posledica nestanka onog sloja populacije koji je imao hrabrosti da 1861. godine podigne tri sprata pored prizemljuše. Ono što je ostalo mahom nije u stanju da reši ni problem sopstvene egzistencije a kamoli da se pozabavi problemima šire zajednice pa i grada.

  12. graditelj kaže:

    „Da je taj mlinar nekim čudom rođen 150 godina kasnije, on bi danas najverovatnije živeo van Subotice.“

    Subotica i sada ima mlin i mlinare i oni su na mestu koje tome i prilici . U industrijskom delu na ivici grada . Da si malo pogledao tu sliku video bi da je taj mlin na ivici grada sto je i prilicilo periodu . Kako je grad rastao i zgrada je promenila namenu i mlin je morao da se seli . Vec 1873 ta zgrada je skola . Znaci tvoje poredjenje apsolutno nema veze sa danasnjom situacijom .

    Takodje  , niko u gradu nikad nije imao nista protiv ljudi koji zele da prave profit svojim biznisom , tako i treba da bude , problem je uvek bio s ljudima koji hoce da prave profit na stetu svih oko sebe . Drugi problem je da u gradu sada ima toliko porusenih zgrada , medju kojima je bilo i vrednih, i ti placevi i dan danas zvrje prazni a opet neko stalne nesto hoce da rusi . Prvo bi sagradite nesto pametno , zavrsite zapoceto kao Y krakove iz asfaltirajte ulice , popravite rasvetu i trotoare , odrzavajte zelenilo . Kad je to obavljeno lako cemo se dogovoriti za ostalo .

    Onda ce biti vreme da se javno raspravi kakve standarde ovaj grad treba da ima . Ko sve treba da beneficira ne samo finansijski od izgradnje nego i po kvalitetu zivota .

  13. djomla kaže:

    graditelj,

    nije poenta u mlinu kao mestu gde se melje žito, već u činjenici da je pre 150 godina podignuto zgrada P+3 koje je odudaralo od okoline.

    Nisam ni rekao da treba otvarati mlin u centru grada. 😉

  14. Ivan kaže:

    graditelj,

    nije poenta u mlinu vec u tome da se Nacrtom plana generalne regulacije centra grada investitorima obezbedi da izgrade jos desetak P+3+X zgrada (gde je X nepoznata koja zavisi od spretnosti investitora i njegove povezanosti sa gradskim politickim strukturama). Te zgrade su predivne, obojene zivopisnim bojama, istina bez garaza, trotoara i parkinga ali sa odlicnom pekarom u prizemlju.
    Samo Te i Takve zgrade, graditelju, cine grad gradom i samo to je ono po cemu se jedan grad razlikuje od blatnjavog sela.
  15. Patriot kaže:

    Pogledajte oboreni URB. plan pa cete videti sta su predvideli NASI TKOZVANI urbanisti po nekoj njihovoj VIZIJI.Bit ce vam sve puno jasnije kakav je kosmar unjihovoj glavi.         

OSTAVITE KOMENTAR