Ruševine u centru Subotice

Mnoge nezgodne pojave idu na štetu ugledu našeg grada, tako da se oni koji dođu u Suboticu, već na prvom koraku susreću sa takvim stvarima koje su davno mogle biti otklonjene.

Tragovi bombardovanja našega grada još se osećaju. U mnogim ulicama vidimo posledice ratnih strahota, porušene domove, opustošena ognjišta, niz razrušenih kuća.

Centar Subotice srećom nije osetio teško bombardovanje, jedino je tu i tamo pogođena po neka kuća. Slučaj je hteo da je zgrada na uglu Aleksandrove i Karadžićeve ulice potpuno srušena. Njezine ruševine zakrčile su već i onako usku Karadžićevu ulicu, tako da je prolaz kroz nju jedva moguć, samo za pešački saobraćaj.

Ova ruševina ostavlja neestetski utisak, jer je na glavnoj ulici, a osim toga postoji mogućnost da se sruši i prignječi koga. Zato treba ovu ruševinu ukloniti, da se ulica dovede u red i izbegne opasnost.

Sada, u leto, dok subotički korzo upravo vrvi od naše omladine, bilo bi potrebno da ti isti šetači, omladinci i omladinke, pa i stariji Subotičani, svakog dana barem sat-dva posvete ovom poslu, za kratko vreme glavna ulica Subotice bila bi potpuno čista i u redu.

 

„Slobodna Vojvodina“, jun 1945. godine

Lansky



KOMENTARI

  1. Kertvaros kaže:

    Drugim recima – umesto da se omladinci beskorisno setaju po Korzu bolje bi bilo da se prihvate lopate. Brigo moja, predji na drugoga. Narocito kada se ta briga lepo uvije u oblandu reda i morala, doda se malo patriotske svesti i sve to zacini sa malim prekorom o lenjosti., usadi se i malo grize savesti i poziv na kuluk je gotov. Tu rusevinu na Korzu ne pamtim. U secanju mi je poslasticarnica Avala odnosno manji objekat na tom mestu. Rusevine su i nakon toga clanka mogle da se vide jos 10 – 15 godina po uzem centru grada. Ona na kojoj je kasnije izgradjen hotel Patrija, i narocito ona u Prvomajskoj gde je sada sportski teren, ostale su mi posebno u pamcenju. Rusevina preko puta suda je bila idealna, zbog svojeg kratera od bombe, za sankanje i dolazili smo cak iz Kertvarosa i Novog Grada da se sankamo, i sluzila je kao alternativa za Majsanski most. Onu u Prvomajskoj pamtim po lopatanju gde smo pod obavezno morali, i to sa vlastitim alatom, da ravnamo teren za tzv. Veliki rukomet koji se igrao na otvorenom igralistu mnogo vecem nego u sali. Izgradnja svlacionice takodje spada u to kulucenje. Koliko sam obavesten kasnije je neko sa tim objektom raspolagao poput privatnog vlasnistva kao da mu ga je zena donela u miraz.

  2. Aleksa kaže:

    @Lansky
    Ja zaista sada vec „tesko pamtim a lako zaboravljam“ ali nikako ne mogu zaboraviti prvo bombardovanje Subotice kojom prilikom je unisten deo centra Subotice. To je ceo blok zgrada na kom mestu je sagradjen Radnicki univerzitet sa okolnim parkiralistima. Ja sam u ono vreme ziveo u VIII kvartu i dobro se secam ogromne eksplozije, dima i prasine koji su zaklonili sunce.
    Zgrada na Korzu nije u potpunosti srusena nego samo jedno krilo, sto se jasno vidi na slikama, a nazire se i deo hotelja Jagnje koji je takodje ostecen. Nakon sto je rusevina uklonjena tu je sagradjena prizemna zgrada u kojoj se nalazila poslasticarna. Sedamdesetih godina je izvrsena rekonstrukcija i dogradnja tog dela objekta, cak su izgradjeni i neki stanovi za zaposlene u SDK.
    Rusevine koje pominje Kertvaros su nastale drugom prilikom, a tome je na ovom sajtu vec bilo pomenuto, to je tzv. Tepih bombardovanje (Szőnyegbombázás) kada je unisten deo Sencanskog puta i Brace Radica. Bilo je tu i pojedinacnih bombardovanja, kada su bombe padale u ulici Cara Lazara, pa ugao Senoine ulice
    i zgrada na mestu nekadasnje letnje baste Lojd, pa na kraju Paralelnog puta sve do Pestanske pruge.

  3. Margita kaže:

    Sječam se bašte lojd tamo smo plesali ljeti bilo je super ,tamo se održavali koncerti pjevaca .Ružnih stvari se nesjecam namjerno.

  4. Mister No kaže:

    Interesantan je bio stav ‘narodne ‘vlasti po pitanju raščišćavanja ruśevina. Omladina je trebala da se samoorganizuje ,valjda.

  5. ČINJENICA kaže:

    Navodno će zgrade Prve kasarne biti srušene, da…- šta? Možda da u beskonačnost zjapi prazan plac, što je već viđeni „film“ u Petra Drapšina na mestu bivšeg Gradskog kupatila i na raskrsnici iste ulice i M. Gupca, na više mesta u Preradovićevoj, među kojima i nesuđena (kada će, ne zna se?) benzinska pumpa na ukrštanju sa ulicom Petefi Šandora, u nivou mosta na Majšanskom putu…Parafrazirane reči J.J. Zmaja bi, otprilike, mogle da glase ovako: „Gde ja (NATO) stadoh, ti produži!“ Sa rušenjem, naravno?!

  6. Aleksa kaže:

    Ko mi to dade minus?

  7. Kertvaros kaže:

    @ Aleksa
    ,
    U tome i jeste citav problem sa minusom. Ako se nekome komentar ne dopada, znaci da ima neko drugo misljenje o temi i podrazumeva se i neko drugo saznanje. Zasto to svoje misljenje ne iznosi, izgleda da se vrlo prosto moze objasniti. On ga ne iznosi jer ga nema, i udara minuse u serijama po citavom portalu. To je jedan poseban tip ljudi koji funkcionisu po principu – „Nemam pojma o nicemu, ali se sa nicim ne slazem.“
    Pozdrav, Kertvaros

  8. ostavio olose kaže:

    Aha, svest komunjara! Udarnicki rad! hahaha…Ja sam bio sasvim mlad ipak sam se smejao idiotima, medju njima i moja sestra, kad su lomili vrat za znacke….Posle,kad sam radio kao nastavnik u Kanadi ok 40 godin, uvek sam rekao svojim ucenicima sta sam mislio a radu za dzabe. To je potcenjivanje i sebe i sve druge jer ti to dajes nizasta…

  9. Kertvaros kaže:

    @ ostavio olose

    Olosi su ti na tome duboko zahvalni. Izgleda Kanadjani nisu nesto preterano zahtevni kada je rec o prosvetnom kadru, jer inace osoba tako sirove kulture i priproste inteligencije sigurno ne bi radila u prosveti. Omladinske radne akcije (ORA) su jedno, a predbacivanje omladini da seta Korzom umesto da rasciscava rusevine je nesto sasvim drugo. Na ORA sigurno niko nije lomio vratove, pa ni toja sestra. Pogotovu ne za znacke. Radilo se maksimalno 6 sati i sve ostalo su bile slobodne aktivnosti i zabava, druzenje i medjusobno bolje upoznavanje. To sigurno nije bio rad za dzabe, nego je svako profitirao na svoj nacin. Mnogi omladinci su primera radi, za 4 nedelje stekli (besplatno) vozacku dozvolu. Broj stecenih licenci je zavisio od auto skole i njenih kapaciteta. Organizovani su razni kursevi, obicno tehnicki koji su pruzali omladincima uvid u ono sto ih interesuje i ono sto kasnije kod kuce mogu da dalje razviju i prodube. Na ORA se niko nije slomio od rada ali su se svi lepo proveli i zabavljali. Nije bilo apsolutno nikakve politicke ili ideoloske indoktrinacije. Radna akcija je svakome ostala u lepoj uspomeni. Oni drugi koji su dosli i nije im se dopalo mogli su u svako doba da se vrate odakle su dosli, niko ih nije zadrzavao i jos su dobili besplatnu voznu kartu za povratak.

OSTAVITE KOMENTAR