Samoposluga/Önkiszolgáló – 60 godina

Kada je hiperinflacija ispraznila trgovine 1993. godine, kroz jedan deo njih je već duvala promaja. Niko nije zauzeo mesto koje su imali proizvodi iz drugih republika velike Jugoslavije, dok su domaći proizvođači zaglavljeni između društvene imovine i novih, kapitalističkih privrednih odnosa, bili potpuno nezainteresovani da razvijaju svoje „brendove“. Vrlo brzo naše samousluge su postale prevelike za ono što imaju da ponude. Neki su to rešili pregrađivanjem i smanjenjem prostora, međutim, unutra je i dalje bilo prazno i hladno. Tetkice u gunjevima pisale su hemijskom olovkom cene na pakovanje da na staroj kasi može da se ukuca račun. Slike iz prošlosti na kojima su prepune radnje, delovale su nestvarno. Da li će ikada opet biti kao nekad…

Prva samousluga u Subotici počela je sa radom 1959. godine. Trgovinsko preduzeće „Konzum“, na adresi Štrosmajerova 6 otvorilo je radnju zasnovanu na američkom konceptu samoposluživanja, već godinu dana nakon Beograda i Zagreba. Novine pišu da je to bila prava senzacija. I tada se nametalo pitanje čime ispuniti police. Sve do tada prehrambena roba se prodavala na merenje. Trgovac je sekao ili sipao po narudžbi i zavijao u papir ili stavljao u posude koje su donosili kupci.

„Kertvaroš“ se seća: Svaka životna namirnica se prodavala u specijalizovanoj radnji – meso u mesari, hleb u pekari, a mleko u mekari. Išlo se u mlekaru sa posebnim kanticama od litar-dva, već prema potrebi. Danas je nezamislivo da na tezgi stoji drveni sanduk sa 20 kila marmelade a trgovac grabi iz sanduka i stavlja robu u posudu koju je mušterija donela od kuće. Kada je neko hteo da kupi, recimo kiseli kupus, morao je da ponese odgovarajući lonac od kuće, a trgovac bi ga onda uzimao direktno iz bureta.

Mali dućani su živeli jednim sasvim drugim tempom života kome je morao doći kraj. Deset godina kasnije ta radnja u Štrosmajerovoj imala je petostruko veći promet nego 1959. iako joj je u Subotici pravilo društvo još 17 samoposluga, u okviru trgovinskog preduzeća „Trgopropmet“. Spremale su se i nove samoposluge na Teslinom naselju, Senćanskom putu, Palićkom putu…

Prva subotička samousluga u Štrosmajerovoj 6 nestala je tiho oktobra 2002. godine. Na vrata su kucali veliki supermarketi opremljeni ne samo obiljem robe nego i strategijom kako da kupimo i ono što nam ne treba. Dok uz muziku šetamo kroz prijatan prostor nesvesni borbe koja se vodi ne bi li nam se određeni artikal pozicionirao u nivo očiju, bliže ili dalje od kase…

 

Lansky



KOMENTARI

  1. Iskren kaže:

    Na slici je trgopromet preko puta elektrovojvodine a na kasi gopodja Marica

  2. Kertvaros kaže:

    Vec danima se suskalo da ce Subotica dobiti prvu samoposlugu. I dodje i taj dan . Istina ni izbliza takav „Hype“ kao povodom otvaranja Lidla u Subotici. Pohadjao sam OS broj 6 (danas IG Kovacic). Imali smo te nedelje popodnevnu nastavu i nasi drugovi koji su stanovali u Strosmajerovoj ili oko nje, doneli su taze vesti o otvaranju ducana sa samoposluzivanjem. Cim je nastava zavrsila nagrnuli smo onako djuture ceo razred da vidimo i to cudo. A za cudjenje je stvarno bilo. Vec na ulaznim vratima nam je ljubazna prodavacica pokazala da prvo kada se udje treba uzeti jednu zicanu korpu od onih koje su stajale odmah pored ulaza. Bila je to ujedno i prva lekcija iz savremene kupovine. Prodavnica je za nase tadasnje shvatanje bila prekrasna. Toliko svetlosti i neona u jednoj prodavnici, Subotica do tada nije videla. Rafovi i police i kako smo kasnije saznali da se zovu „gondole“ bili su puni lepo upakovane robe kakvu jos nismo videli tako upakovanu. Sve lepo slozeno i pod konac.Trgovci u besprekornim belim mantilima kao doktori, a ne kao oni nasi stari koji su imali obicno sive mantile i obaveznu olovku zataknutu iza uveta. Nevidjeni kontranst prema nasim klasicnim radnjama sa tezgom od kojih su neke bile nepromenjene jos od pre rata. Pod pojmom pre rata mislim na onaj prvi svetski. Mi mladi ljudi, smo bili odusevljeni. Sve je blistalo od reda i cistoce. Cela prodavnica je bila dizajnirana po najnovijoj modi toga doba, Kameni pod od mozaika, i mnogo emailiranog lesonita, Resopala, kao i tada novog materijala zvanog stiropor. Kada sam dosao kuci i ispricao mami sta sam sve video, saslusala me je, slegnula ramenima i rekla – meni to ne treba. Koliko se secam nije bilo neke velike navale na prvu Suboticku samoposlugu. Ljudi su u pocetku bili rezervisani prema novotariji i vecini nije islo u glavu kako to samo udjes u ducan uzmes samo onako i bez pitanja robu i odes na kasu.To se je kosilo sa dotadasnjim shvatanjem reda i pristojnosti. Udjes u prodavnicu, lepo pozdravis sve prisutne i cekas da ti se trgovac obrati sa izvoltie, a ti onda pocinjes porudzbinu sa – molicu fino. Na kraju obavljenog pazara sledi obligatorno hvala kako od kupca tako i od prodavca. Dovidjenja – dovidjenja, izvolite nam navratiti ponovo. Tako nekako je otprilike isao dijalog u klasicnim prodavnicama, bez obzira da li na S-H ili madjarskom jeziku. Novi stil kupovine je polako postao svakodnevan i sve vise prodavnica je menjalo svoj izgled. Upocetku samo delomicno sa samopolslugom a delom jos sa klasicnom prodajom preko tezge da bi jednog dana tezge potpuno nestale i otisle u proslost. Danas imamo svugde po svetu super, hiper, mega, markete i uci u takan market je nesto najnormalnije za savremenog coveka. Istini za volju ono sto je pocelo pre nekih 60 godina jos uvek nije zavrseno i sada se ide dalje sa novim sistemom blagajni, porudzbinama preko interneta, liferovanjem na kucnu adresu itd. Obradovala me je slika sa „nasom“ Maricom. Danas najverovatnije penzionerkom koja seta unuke. Pamtim je od njenog prvog dana kada je dosla kao ucenica skole u trgovini da uci trgovacki zanat u specerajskoj radnji „Konzum“ na uglu paralelnog i palickog puta. Za Maricu se slobodno moze reci prava zena na pravom mestu i na pravom poslu.

  3. Kolompar Gustika kaže:

    Cak i moj deda je prico a i tata i sva braca su uvek jako voleli samoposluge jer se tamo lako i brzo moglo kupiti sve sto si hteo.
    I jevtino sve skoro besplatno.

  4. Lebara kaže:

    Lepa vremena

  5. STeve kaže:

    Trgopromet u Strosmajerovoj je radio posle 2002, savim sigurno. Nisam siguran da je radio na istom mestu, ali sam siguran da je radio 2006-2007, mozda i jos koju godinu posle. Narucivali smo robu bas od njih.
    Zatvoren je „trgovinom“ poslovnim prostorima izmedju Grada i jednog lokalnog mocnika. Tom prilikom je dosta poslovnih prostora u strogom centru prisvojeno od istog.

  6. X-MEN kaže:

    Baš zato i nisma ljubitelj hipermarketa, da ne kupim i ono što mi ne treba , ustalom zar nam treba veći hipermaket od buvljaka ?

  7. Šole kaže:

    To je Trgopromet preko puta Elektrovojvodine

  8. Martin Antal kaže:

    A gde je samo posluga na Bajskom putu niste spomenuli, otac od mog prijatelja je vodio tu radnju 60 ih. godina. ✌️

  9. attila kaže:

    Otac mog skolskog je osamdesetih vodio taj Trgopromet preko puta Elekrovojvodine. Dosta rano je izgubio kosu. Kupci su govorili da su uglavnom mudri ljudi celavi, ali da on nije bas od tih… A danas je bas u trendu biti celav/muda(r).

OSTAVITE KOMENTAR