Sećanje na Belu Kudlika

Nekoliko generacija Kudlikovih bavilo se izradom žičanih muzičkih instrumenata od kraja 19. veka. Na kolekcionarskom tržištu još su na ceni tambure, džez i havajske gitare i drugi instrumenti nastali u ovoj radionici. Bela je bio poslednji koji je vodio posao, sve do kraja svog života, polovinom osamdesetih godina.

On je bio taj koji je prvim subotičkim rokerima šezdesetih godina izradio električne gitare i tako u Subotici postao jedan od utemeljivača ovog novog zvuka koji je osvojio planetu.

Osim toga, Bela i njegova supruga proglašeni su za Pravednike među narodima. To je priznanje države Izrael koje se dodeljuje onima koji su po cenu svog života skrivali i spašavali Jevreje tokom Drugog svetskog rata.

Pročitaj o podvigu Kudilikovih na: /Sačuvajte mi dete dok se ne vratim/

Početkom osamdesetih, Bela je vrata svoje radionice otvorio fotografu Augustinu Jurigi i tada je nastala serija fotografija koju sada možemo da vidimo na youtube-u:



KOMENTARI

  1. Borko S kaže:

    Izuzetna ljudska priča.
    Hvala vam što ste je podelili sa nama.

  2. Subočan kaže:

    Još ovakvih tekstova, molim.

  3. croat kaže:

    Ima(la) je Subotica tih legendi. Nisu to svetski poznati ljudi ali u nekom svom segmentu i okolini veliki ljudi . Neki kao Tibika motociklista, Lajos stolar, onaj stari kovac o kome je Njagul posvetio emisiju (da li mu neko zna ime ili ima link na tu emisiju?)…… A da li ih i danas ima ili su negde sakriveni, neznam. Mada meni se ipak cini da ih vise nema:(
    Hvala na ovoj lepoj prici, nisam imao srece da upoznam Belu ali sam cuo za njega. Nisam imao pojma da su spasili tog decacica .

  4. Anonimni kaže:

    Taj „dečak“ i sada živi u Izraelu. On je svojeručno doneo povelju Pravednika udovici Bele Kudlika.

  5. SoliDeoHonor kaže:

    Važno je da Brana Crnčević ima ulicu u Subotici dok ovakvi ljude padaju u zaborav.

  6. Anonimni kaže:

    Davne 1970. popravio je moju prvu gitaru.

  7. Anonimni kaže:

    Nije loša ideja, da jedna ulica u Subotici nosi naziv, pogotovo, ako se zna da u Subotici bili aktivni Adam, Karlo i Bela Kudlik.

  8. MZSNDS kaže:

    Neverovatno, zaista sam oduševljena nesebičnim podvigom naših bivših sugrađana! Neka ne zamre ljudskost u nama i blagost prema svima. Hvala vam što ste nas, ovom pričom, podsetili na istinsku veličinu čoveka.

  9. Emil kaže:

    Hvala na predivnom tekstu.Saznao sam neke zanimljive stvari o svojim precima.Moj deda je bio Kudlik Karolj(Karlo).Nisam znao je proizvodnja intrumenata bio porodicni posao,mislio sam da je samo Karolj pravio instrumente,secam se radionice.Bila je u dvoristu kuce kod OS Ivan Goran Kovacic,preko puta onog Naftagasovog kioska gde su se prodavale butan boce.

  10. Keiper Nelly kaže:

    Stvarno predivan tekst! Puno hvala! Ja sam unuka Bele. On je saradjivao sa Karlom, od njega je kupovao zice za instrumente. Ja se vec ne secam, ali znam, da je i Karlo pravio instrumente, ali je kasnije presao na izradu zica. Ponosna sam na svog dedu, ali i na baku, bili su izuzetni ljudi!

  11. Metuzalem kaže:

    Imao sam čast da ga lično upoznam.

    1980. kao tinejdžeru mi je po porudžbini napravio A basprim.Sam sam birao drvo, dugo mi je pokazivao koje sve vrste ima, sećam se da mu je najvredniji bio mahagoni Tada je godišnje već pravio jako malo novih instrumenata, više je popravljao čekao sam više od pola godine da dovrši.
    Tamburu imam i danas, svira ga moj sin koji pohađa katedru za tamburu u muzičkoj školi.
    I sada nam njena muzika razveseljava srce i nadam se da će se svirati još dugo, dugo…
    Počivaj u miru legendo Subotice

  12. Mister No kaže:

    @ SoliDeoHonor Ćuti dobro smo prošli. Mogli su ulice dobiti Dafina,gazda Jezda i Željko Ražnatović (kako je krenulo ). Bela je zaslužio mesto u aleji znamenitih Subotičana.

  13. Rajkovic Dusko kaže:

    Imao sam ,kao i mnogi cast da upoznam majstora na samom pocetku mog bavljenja tamburama.Ko zna da li bih ga i upoznao da nije bilo Stipana Jaramazovica koji je mene kao mladog majtora nesebicno povezivao sa svima koje je on znao u svetu tambura.Ovim putem se i njemu zahvaljujem za sve sto je ucinio za mene.Bila su to zaista sjajna vremena kada smo u vise navrata posecivali starog majstora i uzivali u njegovom prisutstvu i carobnoj radionici.Secam se vremena kada je majstor bio vec dosta slab ,pa me je zamolio da mu dovrsim i sklopim desetak primova sto sam sa zadovoljstvom prihvatio i uradio.Kasnije sam preuzeo i ostatak sarenog javora od tetka Katarine i vise godina radio sa tim materijalom.Eto , malo i mog secanja na starog majstora koji je uvek bio smiren i ljubazan prema meni…

OSTAVITE KOMENTAR