Jednom od najznačajnijih glumaca jugoslovenske kinematografije, Radetu Šerbežiji sinoć je na Letnjoj pozornici uručena nagrada “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskom filmu. Jedan od najostvarenijih živih glumaca sa ovih prostora u svetu vratio se juče u Suboticu, grad koji ga je umnogome odredio, i lično i profesionalno, i održao koncert sa grupom “Zapadni kolodvor” na sceni “Jadran” Narodnog pozorišta. U intervjuu za Festivalske novine, koji je vođen elektronskim putem tik uoči njegovog dolaska na Festival, Šerbedžija na pitanje – hoće li tokom koncerta biti i poezije, po kojoj je toliko poznat i voljen, odgovara:
– Pa ja i pevam da bih mogao da govorim poeziju i naravno pevam i da mi prođe vreme, kako bi rekao veliki Arsen Dedić.
Vraćate se u Suboticu, grad koje vam je vrlo važan. Šta vam je Subotica pružila nekad, kao glumcu, u umetničkom smislu?
Subotica je, zahvaljujući Ljubiši Ristiću i našem teatru KPGT, bila glavni grad bivše države u pozorišnom svetu. Tamo smo kreirali visoku pozorišnu estetiku ali i neku specijalnu društvenu klimu po kojoj su se odgajale generacije mladih ljudi u Jugoslaviji. Nije suvišno ako kažem da smo, u neku ruku, bili i važan politički faktor u zemlji, naravno kao neka vrsta važne i korisne opozicije tadašnjoj komunističkoj vlasti. Moglo bi se čak reći da smo ponekad predstavama i filozofskim pogledima bili mnogo tačniji sledbenici marksizma, tumačeći ga na naš, rokenrol način. Ljubiša Ristić je tada bio uistinu jedan od najvažnijih intelektualaca savremene levice u svetu. U KPGT-u sam bio više zadužen za samu umetnost i nisam se baš mnogo petljao u ideološke poruke. Uživao sam u tom teatru i mislim da sam družeći se sa svim tim mladim umetnicima iz svih krajeva Jugoslavije, glumeći zajedno sa njima na svim jezicima od srpsko-hrvatskog do mađarskog i makedonskog, toliko mnogo učio i na neki način sazrevao kao umetnik. Bilo je to za sve nas, i umetnike i gledaoce, zlatno doba u kojem smo svi na svoj način imali šansu da izgradimo jedno sretno i ponosno društvo. Nažalost, nismo uspeli…
Subotica je moj najvažniji grad. Tu sam upoznao moju suprugu Lenku koja mi je postala smisao života.
Ispred šest stubova, osamdesetih
www.palicfilmfestival.com
