Šetnja jednom starom subotičkom ulicom

Široka ulica koja od Gradske kuće vodi prema Velikoj crkvi, nekada se zvala Deak, a u vreme kada su ove fotografije nastale ime joj je bilo Jelačićeva. Danas je znamo kao Matka Vukovića. Svojim značajem, lepotom palata i širinom, jeste mali bulevar koji na slikama izgleda prostraniji nego danas. To je zato što još nema parkiranih automobila. Vozila ne zauzimaju ni sredinu ulice pa se pešaci šetaju po kolovozu jednako kao i po trotoaru. I drvoredi su još mladi, što nam pruža preglednost.

 

Jedna stara karta grada s kraja 19. veka otkriva da su subotičke široke ulice i trgovi nekim danima bili i pijace. Poput ogromnog supermarketa, svaka vrsta robe imala je svoju poziciju na brojnim malim pijacama u centru grada. Duž ove ulice, od Velike crkve do centralnog trga nalaze se ovim redom: sitari, kaišari, užari, opančari a prostor pred starom gradskom kućom delili su po pola prodavci sira i pavlake i „kofe“ koje prodaju voće. U ćoškovima trga koji će postati park tek kada bude izgrađena nova Gradska kuća (1912), mogli su da mesto zauzmu sa svojom robom izrađivači zvona, lonaca, sapuna, tragača, tekstila…

Tezge koje se vide na slici, ostaci su tog vremena.

Ispred Franjevačke crkve bili su tada pekari i papučari, u današnjoj Štrosmajerovoj: noževi, četke, čarape…

Neke od tih pijaca ostale su još dugo kao i u vreme kada je nacrtana stara karta. Na primer, golupčija kod Nepkera ili ona u obližnjoj Petefi Šandora gde su se rasporedili „csirke piac“, guščja pijaca i druga perad.

„Ulice koje vode na glavni trg da se regulišu, da bi se izgradilo 200 kuća sa gradskim obeležjima; da se poruše kuće koje štrče iz linije ulice građene od lošeg materijala; da se nove zgrade postave po liniji, da se mogu graditi sa dozvolom i nadzorom Gradskog veća, da se pored puteva zasade drvoredi, da vazduh bude bolji i zimi da se vidi put…“

(Naređenje kraljevskog poverenika Subotičanima, nakon dobijanja statusa slobodnog kraljevskog grada, 1779. godine)

Ispred gvožđare „Barzel“, posle rata „Čelik“ (slika dole)

Ko kaže da nema automobila ?

Za sada nepoznati autor ovih fotografija ostavio je za sobom pun album slika načinjenih u vremenskom rasponu od nekoliko godina. Od kraja dvadesetih pa do prvih godina tridesetih, „hvatao“ je prolaznike na centralnim subotičkim ulicama i na palićkom muškom štrandu. Neke smo već videli (vidi teme: Korzo 1931. godine i Subotičanke 1930. godine) a neke slede narednih nedelja. Njemu su tada verovatno bila zanimljiva lica, a nama danas sve ostalo: garderoba, ulice, prodavnice i drugi sitni detalji.

Lansky

 



KOMENTARI

  1. BS kaže:

    Lepo, Subotica na slikama izgleda kao i Prag ili Budimpešta ili bilo koji drugi grad srednje Evrope toga vremena.
    Interesantno je i ovo u vezi drvoreda gelegunje. Po ovome na slikama iz današnje ulice Matka Vukovića vidimo da je star oko stotinjak godina.

  2. Jovanov kaže:

    Lanskog za predsednika mesne zajednice! (Barem)

  3. croat kaže:

    E sad poredite urbanizam od prije stopedeset godina i danas. Nisu znali za automobile a planirali siroke bulevare sa drvoredima da moze da se dise !!! Danas bi podpisao da se vrati ta mrska austrougarska birokracija po cenu da se zvao i kroatovics. Mrska mi ova bliskoistocna gradnja i mentalitet u Subotici!

  4. Lebara kaže:

    Onda su gelegunje bile male i nisu zaklanjale lepe fasade i dalekosezan pogled,a danas zakanjaju sve zivo,mrak,vlaga,ne orezuju se…Mislim da su izgubile smisao,osim hlada naravno.

  5. BS kaže:

    @Lebara, čuo sam od starijih, ne kažem da je 100% tačno ali… U staro vreme su se gelegunje kod nas (a i u Somboru-tamo je zovu bođoš, ako se ne varam) sadile po ulicama baš zbog vlage. Kažu da je to drvo kome treba jako mnogo vode i onda se sadi tamo gde ima problema sa podzemnim vodama. A dobar deo Subotice jeste izgrađen na nekadašnjim vodotokovima i nekadašnjim barama. Osim toga i brzo raste, dosta je otporno.
    A to za fasade, da ih zaklanja, na žalost je tačno. Mada ako je drvo visoko i lepo orezano, onda ne smeta. A krošnja daje lepu hladovinu.
    Živeo sam u Novom Sadu dok sam studirao. Tamo gelegunje po ulicama skoro da i nema. Ni drugde je baš nisam viđao.
    Zato mi je to drvo uvek bilo drago, podsećalo me na moj grad.

  6. Kertvaros kaže:

    Cesto sam se u prolazu kroz Suboticke ulice pitao sta je tu bilo pre mene, ko su bili ljudi koji su stanovali u tim palatama i nekad lepim kucama koje su videle sigurno i bolje dane. Oni koji su ih gradili, pri tome su i nesto mislili, zeleli da izgledom svojih kuca prezentuju i deo sebe kako u tada aktuelnom tako i nekom buducem vremenu. Mnoge stare familije ne postoje vise, nestale su ili bioloski, ili u gasnim komorama. Dok smo jos deca bez svakodnevnih egzistencijalnih briga, primecujemo po ulici i po fasadama kuca mnogo naoko sitnih detalja a koje odrasli vise i ne vide. Subotica je nekada pripadala jednom drugom svetu pa su i njene stare fasade tome odgovarajuce. Trgovi, kako sama rec kaze sluze za trgovinu. Oni su na raskrsnici vise ulica i samim tim strateski odlicna mesta zbog vece frekvencije potecijalnih kupaca za merkantilne aktivnosti. U svakoj normalnoj ekonomiji je cilj da se karusel roba-novac-roba sto bolje i brze okrece i sto je vise novca u kruzenju tim bolje za sve ucesnike,a i u opstinsku blagajnu padne nesto gotovine od svega toga. Kao klinac sam rado odlazio sa mamom Nedeljom ujutro na pijacu. Ne zato sto sam joj bio tamo od neke pomoci, nego jednostavno zbog voznje tramvajem. Jednom prilikom je mama u razgovoru sa komsinicom kategoricno rekla da ona ne kupuje kod „Kofe“. Bio sam zbunjen jer u mojem vokabularu je kofa jedna posuda od pocinkovanog lima kakve se masovno prave u Metaliji. Mnogo godina kasnije sam saznao da rec pijacna Kofa, je ustvari jedna do zla Boga nakarodno izgovorena, dosta rogobatna, Nemacka rec – “ Einikäufer“ sto znaci izmedju ostalog „nakupac“. Covek se uci dok je ziv, kako bi rekli nasi stari.
    Sto se tice naseg forumasa @ croat, on bi se u Austrougarskoj najverovatnije prezivao – Horvat, a njegov komsija Rac. u 18 i 19 veku se po Evropskim gradovima projektuju siroki bulevari (Pariz,Berlin) itd. poneki i sa preko 50 metara sirine. oni su se danas ispostavili kao pravi blagoslov za motorni saobracaj. Njihova sirina je nastala iz nekih sasvim drugih ali i vrlo konkretnih razloga. Nekada su stari Evropski gradovi bili opasani bedemom i nisu mogli ici u sirinu. Zbog toga se je vrlo gusto i usko gradilo i svugde su bile male uske krivudave ulicice. U 18 veku pocinju prva gradjanska revolucionarna i demokratska kretanja po Evropi i male uske ulice su idealne bile za podizanje barikada protiv apsolutisticke vlasti Bilo je dovoljno postaviti 2-3 bureta sa peskom i barikada je gotova i koju mogu samo par ljudi sa puskama da odbrane. Sama rec barikada dolazi od Francuske reci barrique = bure. U takvoj strateskoj konstelaciji kraljevska konjica nije imala nikakve sanse protiv revolucionara. Pariska komuna je skolski primer za takve stvari. Nakon krvavog gusenja gradjanskih revolucija, vlasti naredjuju rusenje starih ulica i gradnju novih, sirokih kako bi eskadron konjice mogao da se razvije po sirini, da jurisa na proteste, potisne svaki vid protesta i uspostavi monarhisticki red i poredak. Tako je i Subotica naredbom i zahtevom iz Beca dobila siroku ulicu.

  7. Lebara kaže:

    @BS nemam nista protiv zelenila,moje dvoriste je puno drveca ali odrzavano,orezivano,hocu da kazem da grad ne orezuje dovoljno gelegunje,pogledajte samo ulicu Vuka Karadzica,Frankopansku,Somborski put…lijane vise do zemlje,ne vidi se semafor,saobracajni znaci,rasveta zaklonjena,lisce nije pokupljeno od prosle jeseni…

  8. BS kaže:

    @Lebara-to za orezivanje potpuno ste upravu.
    I još ne orezuju kako treba.
    Gledam na Somborskom putu, umesto da unutrašnji red gelegunja (bliži kućama) sa leve strane gledano ka Somboru, puste u vis. Oni ih svake godine iskasape. I evo trenutno su baš lijane, do zemlje. Kao da su vrbe ,a ne gelegunje.
    Ali šta da se radi, svedoci smo lošeg rada JKP Čistoća i zelenilo u celom gradu.
    Možda bi Lansky mogao da nam napiše tekst o tome kako su se naši stari brinuli o tim stvarima. Koje su se službe time tada bavile. Je li to bilo po ugovoru dato privatnicima ili je grad imao svoju službu za održavanje higijene? Mislim što se uže gradske zone tiče. (Jer sam siguran da su naši preci vodili sami računa o redu ispred svojih kuća).

  9. Mister No kaže:

    @ croat
    Austro Ugarska carevina je bila solidno organizovana. Priča se da su njihovi geodeti merili i upisivali u zemljišne knjige ,svaki kvadratni metar koji je teritorijalno pripadao carevini. Čuo sam da su današnji vojvođanski katastarski dokumenti bazirani na zemljišnim knjigama Austro Ugarske carevine. Turci su bili komotniji po pitanju zemljišnih knjiga,granica poseda se obeležavala kamenom i sekirom.

  10. Lebara kaže:

    @BS jos bih dodao da mnogi nasi sugradjani ne zele ispred svojih kuca da odrzavaju taj deo javne povrsine,da pokose travu,malo pograbe lisce itd.jer je to posao cistoce i zelenila,a time bi doprineli urednijem gradu,medjutim iz licnog iskustva i kontakata znam da to ne zele,cast izuzecima.Generalno JKP cistoca i zelenilo ne radi dobro svoj posao.

  11. Jefimija kaže:

    Svaka čast, Lansky! Kao i uvek, poučno, temeljno, prilozi odlični… Uvek nam dočarate život našega grada u prošlosti.
    Hvala što nas vodite kroz Grad ovim pričama.

  12. avet kaže:

    @BS
    „Gledam na Somborskom putu, umesto da unutrašnji red gelegunja (bliži kućama) sa leve strane gledano ka Somboru, puste u vis. Oni ih svake godine iskasape.“

    Sa leve strane Somborskog puta se ta drveća stalno kasape zbog toga što iznad tih gelegunja ide struja, 220 V, pa ako ne bi sekli te grane svake, ili svake druge godine, grane bi urasle u elektrodistributivnu mrežu.
    E, sad, da je neko razmišljao i tako hteo, već su davno mogli strujne kablove da provuku kroz zemlju, pa da puste te gelegunje da rastu u visinu, kao i sa druge strane ulice i onda bi to bila ulica sa uređenim drvoredom sa obe strane.
    A ovako, ebi ga, izgleda da je jednostavnije orezivati i kasapiti to drveće svake druge godine.

OSTAVITE KOMENTAR