Sićanje na stari Šandor i moju familiju

Svoje sećanje na Šandor o kome su mu stari pričali i onaj u kome je odrastao, na papir je stavio Marinko Vojnić Tunić. Jezikom kojim se tada govorilo a kojim i sada poneko divani, Marinko je ispripovedao neke važne dane u svojoj porodici, najintimnije trenutke svoga odrastanja i stavio ih u istorijske okvire odnosno događaje koji nisu zaobišli ni ovaj kutak na zemlji koji se zove Aleksandrovo ili Šandor. Neke toponime prepoznaće samo Šandorčani dok će onim drugima biti zanimljivo da prođu prašnjavim šorovima Aleksandrova koji postoje još samo u pričama.

 

Sićanje na stari Šandor i moju familiju

Bio je misec maj, davne 1954. godine, u familiji Stipana i Marge Vojnić Tunić rodio se treći sin, Marinko. Svi su čekali da bude curica te se baš tušta i nisu radovali. To je bilo u današnjoj ulici Vojislava Ilića koja se u to vrime zvala Prava. I dan danas, to je najšira ulica u cilom Šandoru. To je bila velika kućerina, koja je imala avliju koja je izlazila čak na drugi sokak, to jest Kutuzovu ulicu. Tu švapsku kuću je dobio moj dobri dida Veco, zvani Gajdo, zdravo poznat gajdaš u Šandoru a i šire. Elem, kuću je dida dobio 1945. godine, jer mu je sin Pere poginio u aprilskom ratu 1941. godine kao pripadnik Jugoslovenske vojske a druga dva sina, Ivan i Stipan, su bili u partizanima.

 Ceo tekst pogledajte ovde:  SIĆANJE NA STARI ŠANDOR I MOJU FAMILIJU

 

Marinko Vojnić Tunić

 

 

 

 



KOMENTARI

  1. Rex kaže:

    Svaka cast Lansky, vremeplov i dalje radi punom parom 🙂

  2. Borko kaže:

    Lansky hvala vam za to što ste nam preneli ovo lepo svedočanstvo
    iz prve ruke o vremenu i ljudima kojih više nema.
    Pisano jednostavno, autentičnim jezikom kako je pripovedano.
    Bukvalno sam u jednom dahu pročitao.

  3. ffilozoff kaže:

    Bravo!

  4. Bob Rock kaže:

    Iz dubine duse,ljuski i iskreno.Divan i poucan tekst.

  5. srbenda iz backe toplole kaže:

    Text sam procitao u jednom cugu ili dahu!!Neverovatno lepa prica ili mali zivotopis jenog coveka koga nisam i necu upoznati.. a opet kao da sam ziveo negde blizu njega!!Pokojni otac mi je radio jedno kratko vreme na izgradnj 29-og novembra pa smo ziveli u sandoru sa, i medju meni dragim bunjevcima.. Celo vreme dok sam citao ,zamisljao sam i kao da sam cuo taj lepi bunjevacki jezik!!I citajuci ovo sve sam vreme zamisljao jednu kafanu/mijanu u keru koja se onako medju narodom zvala zarkova kafa , jer je cale ponekad s pok.stricem isao na pice !Inace spomenut je profesor fizickog djerdj ( djurika ) hercog) zamislite jos je ziv ..i nalazi se u starackom domu kod dudove sume .NE VERUJEM da je postojao jos jedan Djurika Herceg .. Inace je u fantasticnoj formi , i cest je gost na nasem jezeru u drustvu sa Shanjikom Veresom (( kukuom)!!POZDRAV ZA GOSN. MARINKA TUNICA .I Gosn LANSKOG! Hvala vam na divnoj prici!!

  6. mareee kaže:

    Jako lepo.
    Svaka cast!

  7. S&S kaže:

    U toj kući na ćošku je sredinom 50. – tih bila Švedrikova mijana, u drugoj kući se nalazila prodavnica, a tu je stanovao Radiško Marjanov (kasnije se bavio boksom u Spartaku), u trećoj kući stanovao Dule Mijatov. Preko puta na uglu Djukica Pilić a par kuća prema gradu Marko Bešlić – Cule, i t d.

OSTAVITE KOMENTAR