Šime i Vera u „Filmskom svetu“

Polovinom osamdesetih, omladinski časopis Bravo redovno je u sredini imao postere pop ikona tog vremena ali i nekih iz prošlosti. Tako je uz Dejvida Bouvija i Duran Duran mogao da se dobije Džejms Din, Hemfri Bogart, Merlin Monro i još poneko, čije je vreme na ovom svetu odavno prošlo. Taj list se tada kod nas prodavao u originalu, na nemačkom, tako da su ga klinci uzimali isključivo zbog slika.

Negovanje lika i dela starih filmskih zvezda imalo je za posledicu to da su i u Subotici neki omladinci uzeli sebi za uzor baš njih, bar kada je u pitanju držanje i oblačenje. Pre nego što su videli i jedan film Džems Dina, krojili su pantalone i češljali se kao buntovnik bez razloga, a kako da drže cigaretu – učili su od Bogija.

U početku bi se to moglo nazvati poziranje, frajerisanje, da bi vremenom taj stav postao svakodnevni. Tako su ovi holivudski pokojnici nastavili svoj stilski diktat, sa ekrana i Bravo postera. Naravno, većina je bila zainteresovana za nove bioskopske predstave i aktuelnija lica sa velikog platna.

Danas kažu da je već tada, osamdesetih, holivudska kinematografija prošla svoje zlatno doba. Smatra se da je kriv Spilberg i ostali koji su nakanili da svako njihovo ostvarenje treba da razumeju gledaoci od 7 do 77 godina. To je mišljenje nekih filmofila, a pomalo podseća na ono što je rekla Glorija Svanson kao Norma Dezmond u filmu „Sunset boulevard“ (1950). Kada su staroj zvezdi nemog filma laskali kako je ona nekad bila velika, Norma je imala odgovor:

-„Ja sam i dalje velika, filmovi su ti koji su se smanjili“.

Časopisi „Filmski svet“ zauzeli su svoje mesto na tavanu ispod prašine još sedamdesetih godina. Bili su popularni 50-ih i 60-ih, a i pre rata su kod nas izlazili ovakvi magazini. Iz Budimpešte je tridesetih stizalo slično izdanje na mađarskom i sve se to čuvalo decenijama, iako sam sadržaj nije imao neku vrednost, ako izuzmemo ilustracije.

Listajući danas „Filmski svet“ iz 1961. godine, ipak se nađe po nešto. U članku „Filmske veličine prošlosti – Fern Andra“ kaže se:  „Kako danas ulicama svih gradova sveta srećemo imitacije Brižit Bardo, Merilin Monro ili Paskal Peti, tako su se u ona vremena sretale mnogobrojne Grete Garbo, Klare Bau ili Norme Širer…“

Na istoj stranici je i Konkurs za najfotogeničnijeg čitaoca. U svakom izdanju objavljuju po tri kandidata iz cele Jugoslavije, a u ovom broju je jedan iz Subotice. Šime Vojnić je na slici podigao kragnu i na čelu napravio „šesticu“, kao „Wild one“ ali i mnogi njegovi vršnjaci tih godina.

U jednom od narednih brojeva je objavljena i slika Vere Kovač iz Subotice. Učesnici na konkursu, pored portreta šalju i fotografiju cele figure, i jednu u kupaćem kostimu.

Danas u Subotici živi dvojnik Ričarda Gira i jedna slika i prilika Sare Džesike Parker. Da je neko drugo vreme sigurno bi bili zapaženi na jednom ovakvom foto-konkursu.

Onaj ko bi imao strpljenja da pregleda svaki broj, na kraju bi saznao ko je najfotogeničniji 1961. godine i šta je bila nagrada za pobednika. Verovatno je to sama činjenica da se njegovo lice pojavilo pored Belmonda, Natali Vud ili Kim Novak, i da je tako bar na kratko bio deo iluzije zvane FILMSKI SVET.

Lansky

 

 



KOMENTARI

  1. Kertvaros kaže:

    Film „Ponosni buntovnik“ prikazivan za vreme zimskog raspusta 1960/61 god (licno odgledao) ispred bioskopa, vojnik, iskrivio se ko paragraf i nedostaje jedino kakav podoficir da ga dovede u red. Na vojnikovim nogama cokule, one prave pravcate gojzerice, teske kao kamen i neunistive, pravljene za vecnost, (licno nosio) Iznad cokula nedostaju „gleznjaci“ (ako neko jos zna sta je to) koji su obicno isli uz cokule.
    Filmski svet je bio jedan za ono vreme luksuzni print-medij jer je imao naslovnu stranu u boji i tome odgovarajucem kvalitetnijem papiru. U mojoj porodici se to nije kupovalo, ali sam bio uvek dobro obavesten o svemu. Taj casopis je bio pod obavezno u svakom frizerskom salonu koji je bar malo drzao do sebe, a u razredu isod klupe je kruzio od ruke do ruke i tako je isao oprobani i svakoj generaciji dobro poznati protok informacija. U to vreme je televizija pravila tek prve korake (na tv ekranima je pisalo JRT eksperimentalni program) TV aparati su bili retkost i tu i tamo je na krovu kakva TV antena signalizirala da je televizija stigla u kucu. Bioskopi su bili dobro poseceni, svakog dana su se davale po tri predstave, a Nedeljom je bilo i Matinee. Putovanja u inostranstvo su bila prava retkost pa prema tome nama su strani filmovi bili jedan vazan prozor u svet i izvor informacija. Ja sam zinuo od cuda kada sam na filmu video da postoje i beli telefoni. Normalno je da je sve ono sto je vidjeno na filmu naslo svoj odraz i u svakodnevnom zivotu.
    U Nemacki „Bravo“ sam nesto bolje upucen jer je slucaj u zivotu hteo da se jedno vreme zaposlim u izdavackoj kuci „Heinrich Bauer verlag“ koja je u mnostvu svojih print-medija izdavala i omladinski nedeljnik Bravo. Licno nisam bio direktno involviran u taj nedeljnik, ali mi jepoznato da su zapravo poceli kao list za film, televiziju i zabavnu muziku. Naravno kasnije se oko tog medija iskristalisala uglavnom mlada tinejdzersko-pubertetska publika, pa se je onda i redakcija tome prilgodila. Bili su legendarni njihovi posteri filmskih i muzickih zvezda u prirodnoj velicini To je bio jedan prosti trgovacki trik. Naime trebalo je kupovati vise brojeva da bi se pomocu sastavljenih duplerica dobio odgovarajuci plakat, odnosno format. Bilo je tu na hiljade pisama gde su trazeni odgovori na pitanja od zivotnog znacaja. Primer – ljubili smo se decko i ja, da li mogu ostati trudna? ili jos bolje – za vreme velikog odmora me je dva puta pogledao, zasto mi ne prilazi? naravno mi nismo bili iz pecine, nego i mi konja za trku imamo. Bio je to „Cik“ produkt iz izdavacke kuce „Jez“. Pocelo se sa naslovom „Cik pogodi ko je ubica“ Prvobitna namena je bila enigmatika i krimi -price. Medjutim nekako u to vreme je stigla anti-bebi pilula i sa njom seksualna revolucija, u zemlji je zavladala Privredna reforma, stampa vise nije bila subvencionirana, pa su se mnogobrojne redakcije prilagodile novonastalim prilkama i komecijalnim imperativima trzista.

OSTAVITE KOMENTAR