SOKOLSKI DOM Subotica

SOKOLSKOM SNAGOM SVOM – ZA KRALJA I DOM !

Slika
Do prvog svetskog rata, sport je bio privilegija uglavnom
imućnog sveta, onog koji je mogao sebi da priušti slobodno vreme i za tu zanimaciju.
Veliki rat je toliko izmrcvario narode da posle njega više ništa nije bilo isto.
Zasićeni prizorima smrti, ljudi su slavili život. Iz haljina sa visokom kragnom i do zemlje, žene su uskočile u tanke i lagane krpice.Tek tada je počeo dvadeseti vek, uz ritmove jazza i okretnih igara. Tada je počelo i veće zanimanje za sport.
Sokolska organizacija je posebno privlačna jer pod parolom BRAT JE MIO MA KOJE VERE BIO, okuplja svu omladinu bez obzira na naciju, veru, imovinsko stanje i stalež. Sokoli se među sobom oslovljavaju sa BRATE i SESTRO i svi žive kao jedna porodica, ne samo na vežbama i sletovima već i u privatnom životu. 1921. godine, u Vojvodini najviše Sokola ima Subotica. U višenacionalnoj sredini to ima posebnu vrednost. Okupljeni oko ideje integralnog Jugoslovenstva neguju kult zdravog tela, duha i patriotizma.
Slika
Sokolski pokret je nastao u Češkoj 1862. g. a utemeljio ga je Miroslav Tirš u Pragu i Češka će do današnjeg dana sačuvati tradiciju sokolstva. Ono je danas prilagođeno modernom vremenu ali je i dalje atraktivno. U vremenu kada je nastalo sokolstvo, pored fiskulturne uloge, imalo je i ulogu buđenja nacionalne svesti slovenskih naroda u Austrougarskoj. Vremenom su sve slovenske zemlje imale svoje nacionalne saveze. Ujedinjenjem Srba, Hrvata i Slovenaca 1918.g, njihovi savezi ulaze u jedan jugoslovenski. Osnovna ideja je afirmisanje „troimenog naroda“ tj nove nacije – Jugoslovena i jugoslovenski tip kulture. Naravno, osnovni cilj organizacije je podizanje telesno zdravih, moralno jakih i nacionalno svesnih državljana.Tako je sokolski pokret dobio i tu nacionalnu dimenziju pored još nekih organizacija (npr Jadranska Straža)
Slika
Po zamisli ing.Koste Petrovica (u saradnji sa arh.Franjo de Negri i V.Stefanović),Sokolski dom je počeo da se gradi 1931.g. ali je napredovalo sporo zbog svetske ekonomske krize.
Slika
Konačno 1936. završen je Jugoslovenski Narodni Dom kralja Aleksandra I.
Subotica je dobila tada najveći sportski centar u zemlji. Tereni, staze,
prostorije za treniranje, jedna manja i jedna veća dvorana, letnja pozornica, lutkarsko pozorište, velika pozorišna dvorana, biblioteka, centralana osnovna škola…
Slika

Slika

Slika

Evo nas sada u holu Sokolskog doma, kod izlaza prema Korzou.
Na slici je Sava Rajković (1903-1977.) subotički akademski slikar školovan u Parizu,
ilustrator i nastavnik crtanja, ispod svog murala. Taj triptih je posle prekrečen i možda je
još uvek ispod farbe.
Slika
Evo par njegovih sokolskih plakata
Slika

Slika
Za vreme okupacije, tu se smestila mađarska omladinska organizacija Levente.
1941. godine
Slika
1942.Izgrađeno je centralno stepenište između dva bočna.
Jadran 1965.

Slika
Slika



KOMENTARI

  1. djomla kaže:

    Tekst o mom najomiljenijem obejktu u gradu. :) Bravo.

    Sokolski dom ustvari nikada nije ni završen, ono što je trenutno ostalo do njega je više nego bleda senka nekadašnjeg Sokolskog doma. Ne samo što ga nismo završili nego smo ga u potpunosti degradirali (pogledajte samo onu pečenjaru pored, takve stvari ni palanaka na jugu Srbije nema), kao što je i ta ideja sporta i bratstva degradirana.

    Sokolski dom je sjajan projekat, odličan objekat koji i u 21. veku može da ispuni mnoge standarde, ali na žalost, budućnost mu nije svetla jer će postati samo deo nekog bezličnog shopping malla koji u centru treba da napravi još veću gužvu (barem je tako po detaljnom urbanističkom planu). Takvih obejkata imamo na svakom koraku, i utapati Sokolski dom u neku staklenu kocku nema smisla, ali…

  2. Lansky kaže:

    Staklena kutija u starom jezgru grada 😮
    Naša beda se očituje u tome, šta nam je sve na prodaju.
    Još pre par godina je iz lokalne uprave obećano da će lokali u vlasništvu grada imati poseban režim i da će biti izdavani samo galerijama, knjižarama, starim zanatima i sl. da bi se sačuvao duh starog jezgra grada. Ništa od toga nije učinjeno već samo na Korzou ima deset banaka (na svakoj piše BANK) a ako zavrnete Nušićevom nazad do Jadrana, na raspolaganju su vam i devet kockarnica . Mnogi od tih lokala i ne pripadaju više gradu jer su brže bolje ustupljeni Čakanju. Oni koji su preostali,v ećinom su u službi komercijalnih delatnosti ali ne plaćaju i tržišnu cenu zakupnine. Kolika je renta i na koji način se dobija pravo na korištenje gradskog poslovnog prostora, to je pod velom tajne.Sve to govori da ustvari NIŠTA nije zaštićeno i sve u vezi toga je tlapnja.
    Slika

    Slika

    Slika

  3. djomla kaže:

    Zaboravio si da napišeš da je to projekat čitavog komplekasa iz ptičije perspektive, jer se mnogi neće snaći pošto je sadašnji Stadion malih sportova ili klizalište po projektu trebalo da bude skup terena za timske sportove. Ustvari ono je u prvo vreme i imalo tu namenu, a klizalište je tek kasnije sagrađeno. Na svu sreću pri gradnji klizališta su korišćene crvene kocke od kojih je i Sokolski dom sagrađen, pa se uklapa u čitavu priču. Umesto pljeskarnice se nalazila bina za razna kulturna dešavanja ako sam dobro upućen. I dan danas postoji svedočenje o postojanju te bine na fasadi sa te strane. Jedino ne znam čemu je služio sadašnji prostori između te bine i terena. Da li znaš nešto o tome?

  4. Lansky kaže:

    Mali stadion je sagrađen na prostoru sportskih terena a poslovni prostori ispod tribina, ozidani crvenom ciglom, izgrađeni su polovinom osamdesetih. Do tada je taj prostor služio kao improvizovani parking. Jedini lokal je bio ispod severne tribine, sa strane parka. Bila je to kafanica "Mali stadion". Od prvobitno otvorenih lokala danas je ostala COBRA, nepromenjena.
    Letnja pozornica je služila za boks mečeve, predstave i letnji bioskop. Kinoprojektor je bio u objektu iza tribina (NO 1).
    Na međuprostoru su bile stolice (slika gore). Kada je bina zazidana i ustupljena gimnastičarima, između tribina i bine bio je odbojkaški teren sve do devedeset i neke.

    Budući šampion Jugoslavije Pavle Šovljanski u ringu na letnjoj pozornici
    Slika
    Vrt nekada
    Slika

  5. djomla kaže:

    Oduvek sam se pitao čemu služi taj objekat. Sećam se da je tu bila kafana No1, ali mi do danas nije išlo u glavu ko je mogao da sagradi objekat u kome se ne može ništa ozbiljnije napraviti. Naravno u to vreme, a pogtovu danas, običan prolaznik to ne može da poveže sa binom čiji se ostaci vide na zidinama Sokolskog doma

  6. Lansky kaže:

    Slika
    Dole je bila biletarnica a gore kinooperater. Krajem osamdesetih je ustupljen penzionisanom golmanu Spartaka Draganu Popoviću (prvi golman 1981-1987.) koji je prostor uredio kao kafić i krstio ga po broju koji je nosio na dresu . Mada je napustio posle par godina, kućica je zauvek ostala NO 1.
    Slika
    Kosina je bila ulaz na tribine.

  7. djomla kaže:

    Da potpuno ima smisla. Cak na slikama iza kosine viri vrh luka na fasadi Sokolskom doma koji je nekada bio deo bine.

  8. Lansky kaže:

    Za vreme okupacije, prilikom prekomponovanja glavnog ulaza, prefarbane se slike Save Rajkovića. Najverovatnije nisu bile u umetničkom ili ideološkom trendu. To se desilo i prilikom nanošenja drugog sloja 1955. kada je konstatovano da je slika još ispod. Odgovorni drugovi su došli da procene situaciju i doneli odluku – moluj !
    Prilikom sledećeg farbanja, šezdesetih, nanet je i sledeći, treći sloj. I tada se govorilo o tim slikama.
    Naredno renoviranje je došlo 1995. ali je Savin triptih tada već zaboravljen.
    On je i danas tamo, kao Sfinga ispod peska, čeka da dođe jedna nova civilizacija i otkrije ga.

    Slika

  9. djomla kaže:

    U nekoj narednoj rekonstrukciji objekta ce se mozda neko setiti te cinjenice, mada pitanje je da li i ovo drustvo takva dela smatra umetnoscu ili je pak bolje ostaviti ih ispod maltera koji ih svakako stiti od vlage.

  10. Lansky kaže:

    Plaketa "20 godina sokolstva u Subotici"
    Slika

  11. renataarh kaže:

    Da li neko ima informaciju koje godine je ova bina zazidana i prepustena gimnastickom drustvu? 

OSTAVITE KOMENTAR