Šta to beše SOFF

U foajeu bioskopa Zvezda, zavaljeni u fotelje sedeli su gosti SOFFa nakon što su gledali film „Miris dunja“. Gost je bio režiser Mirza Idrizović lično, pa se zapodenuo razgovor o njegovom najnovijem ostvarenju, o filmskoj umetnosti…

Jednom dečku, koji je u publici bio najmlađi, na pameti je bilo samo jedno pitanje koje se nije usuđivao da postavi: Kako to da stara puška nije bila ispravna kada je filmski junak skinuo sa zida da ubije konja na umoru, a posle je opalila je iz prve kada su mu Švabe upale u kuću?

Klincu još nije bilo poznato dramaturško pravilo Antona Čehova da puška na zidu koja se pojavi u prvom činu, mora da opali u poslednjem. Al’ ako već tako mora, ne štima to što smo u prvom delu videli da tandžara ne radi. Ipak, bio je tu i neko ko se nije ustručavao. Student je pored tog pitanja postavio još jedno, što se pokazalo spasonosno za reditelja koji se raspričao oko toga i izbegao da odgovori na ovo oko puške. Dakle, ne zna ni sam autor filma kako to puška ne radi pa radi. Možda je neko u priči popravio pušku pa je taj deo posle isečen u montaži? Ko to zna…sve je to palo u zaborav, kao i film „Miris dunja“. Ono što se pamti, bile su te filmske večeri i razgovori iz velikih fotelja u ušuškanom ambijentu „Zvezde“.

SOFF– Subotički omladinski filmski forum nastao je 1972. godine i trajao je 17 leta. SOFF je bio tribina na kojoj se nakon fillma vodio razgovor na unapred zadatu temu. U početku je imao festivalski karakter. Svakog oktobra u 7 do 10 dana, a kasnije je imao pet ciklusa tokom godine. Gosti nisu bili samo ljudi iz sveta filma već i ugledni sociolozi, filozofi, politikolozi, publicisti i drugi kulturni radnici iz cele Jugoslavije. Osnovna ideja je bila da se mlad svet okupi i javno iznosi svoje stavove o filmovima ili temama koje su filmovi pokretali.

 

Lansky



KOMENTARI

  1. Ime kaže:

    A danas, na čelu jednog bioskopa u gradu sedi žena sa iskustvom u prebrojavanju semenki. Zato je SOFF- off.

  2. stari Lifkaš kaže:

    Da, žao mi je što su naprednjaci praktično ugasili Art bioskop. Ranijih godina sam tamo slušao Gorana Markovića, sjajnog Đorđa Kadijevića (Leptirica, Karađorđeva smrt) i još neke zanimljive goste. Bio je kino klub Orijent…koncerti, izložbe… Šteta, šteta, šteta
    Možda to ipak nije bilo za nas

  3. S&S kaže:

    Danas da neko iznosi svoje mišljenje, ako nije iz SNS. Šta je vama ljudi? Oni danas svi samo prenose (moraju) mišljenje av av. A pošto su se baš svuda inficirali, samo jedni druge slušaju i naravno cecu i B. Drljaču i sl. To je za njih in.

  4. Art Lover kaže:

    SNS kadrovi su jahači apokalipse subotičke kulturne scene. Postavljeni su da unište i poslednja uporišta građanske kulture da bi umesto toga promovisali srBski tradicionalni kulturni narativ koji nema nikakvo uporište u istoriji i senzibilitetu grada.

  5. Miki Evetovic kaže:

    Tako nam i treba kad cutimo! Gde je opozicija ?

  6. Smiljan Njagul kaže:

    Poznavao sam reditelja Mirzu Idrizovića. povremeno bismo sedeli i televizijskom kafeu.Bio je sjajan televizijski i filmski reditelj. Prateći informativni program znao bi ponekad dati pokoji mudar dramaturški savet kako efektnije napraviti prilog. On je režirao sva čuvena „Hodoljublja“ Zuke Džumhura pa sam tako u druženju i priči imao prilike da saznam koliko je mnogo pripreme, iščitavanja literature, razgovora sa stručnjacima i drugog rada trebalo da bi Zuko i Mirza to oblikovali na jedan naoko spontan i lagan način prihvatljiv za široku publiku.
    Poznavao sam i suprugu Mirze Idrizovića Zlatu Kurt koja je bila novinar Radio Sarajeva i pratila kulturna zbivanja, a posebno zbivanja u sferi filma. Još pamtim njeno izveštavanje sa projekcije prvog filma Emira Kusturice koji će biti nagradjen na medjunarodnom festivalu. Već u prvom izveštaju sa mnogo argumenata je saopštila da Emir ima mnogo šanse da pobedi na festivalu. Njene izveštaje o zbivanjima u svetu filma pratio sam sa velikom pažnjom jer je i najsloženije estetske i dramaturške stavove o filmovima iznosila tako jednostavno da ju je i onaj sa manje znanja o filmu lako mogao razumeti. Bilo je to i ostalo i danas retko novinarsko umeće. Čak mislim da je ona bila i scenarista filma o kom se govori. To veče sa Mirzom Idrizovićem- bilo je za sve one koji su bili prisutni- verujem- pravi mali filmski praznik.

  7. adkersu kaže:

    A beše nekada sedamdesetih pored SOFF-a i „Otvorena knjiga“! Imali smo prilike „uživo“ da čujemo takve veličine kao što su Kiš, Pekić, Selenić, Tišma…

OSTAVITE KOMENTAR