Stanogradnja, kućni red, deca i još neke „sitnice“ koje život znače

Nekada su naselje Prozivka zvali spavaonicom, nehumanim naseljem bez sadržaja gde radni ljudi dođu samo da prespavaju.  Danas je to novi mali centar grada, bez tipične subotičke arhitekture ali sa svom potrebnom infrastrukturom.

U međuvremenu, centar grada koji nam je ostavljen na ponos, sve manje na to liči. Izgradnja novih stambenih zgrada značajno tome doprinosi. Utrkujući se da višespratnice izgrade što bliže Gradskoj kući, investitori su se ogrešili o mnoge zakone života i humanosti. Nove zgrade niču nasumice, kako se dođe do prostora jedva nategnutog za neophodnu kvadraturu rentabilne izgradnje stanova i pratećeg parkinga. U zgrade se ulazi sa trotoara, ili neretko sa kolovoza direktno. Stanari gledaju jedni drugima u prozore, a malo ležerniji razgovori iz susednih stanova nametnuta su tema i komšiluka.

A deca?  Kao da nisu ni predviđena. U blizini pomenutih zgrada nigde ni kutka uređene zelene površine bar nalik parku. Preostaju im jedino betonski dvorišni parkinzi iza gvozdenih rešetaka.

Skloniti decu sa ulica, neko je shvatio isuviše bukvalno.

I da vidimo, kako onda izgleda život jednog mlađeg bračnog para koji je rešio da se iz podstanarske ulice preseli na svoju adresu.

Imali su sreće, zaposlili su se „za stalno“, pa su mogli da uzmu kredit u novogradnji uz povrat  PDV-a. Lepo, možda su već pre tridesete krenuli u otplatu svog stana umesto bacanje podstanarskih kirija u bunar bez dna. Iz agencije kažu, najviše se kupuju stanovi od 40-50 kvadrata, za toliko obično ovakav par može da dobije kredit. A tu je, verovali ili ne, smešteno dve do tri sobe. Nekada je to bio klasičan jednosoban stan.
I ok. Divno! Važno da se može pod svoj krov nad glavom. Velika je stvar. Život ide dalje. Kada prođe prvo oduševljenje izlaskom iz podstanarske ulice, novim zidovima, prozorima, sanitarijama, te opremanjem istih – počinje svakodnevica. A ona u ovim zgradama izgleda kao, na primer, povratak u studentski dom. Prozori koji vrlo često gledaju direktno u susedne, a zidovi velikim delom od gipsa, diktiraju da svoju intimu čak delite sa nekoliko najbližih komšija, neretko sa celom vertikalom i horizontalom. Zbog toga se ljudi u ovim zgradama najčešće i ne pozdravljaju – znaju jedni o drugima više nego što im je potrebno. S druge strane, popularni booking pak pretvara zgrade u međunarodne pansione, jer paralelno sa onima koji su ovde našli svoj dom, drugi obezbeđuju lagani izvor prihoda.
Ali, da se vratimo mi našim srećnim stanarima, koji se konačno nakon zaposlenja i naseljenja na stalnu adresu odlučuju za proširenje porodice. Tek tu počinje priča bez kraja, tj. ona iz arsenala šta je starije kokoška il jaje, a najslikovitije se može prikazati kroz duhovitu prepisku stanara na oglasnoj tabli jedne od ovih novih modernih zgrada.

MOLBA I

„Molimo roditelje nevaspitane dece koja udaraju loptom o zid zgrade i garaža, da iste nauče kućnom redu jer ne možemo da uspavamo malu decu.

MOLBA II

„Molimo roditelje male dece da se uzdrže od komentara, jer i mi nismo mogli da spavamo dok su oni iste pravili.“



KOMENTARI

  1. croat kaže:

    investitori su se ogrešili o mnoge zakone života i humanosti. Nove zgrade niču nasumice, kako se dođe do prostora jedva nategnutog za neophodnu kvadraturu rentabilne izgradnje stanova i pratećeg parkinga. U zgrade se ulazi sa trotoara, ili neretko sa kolovoza direktno. Stanari gledaju jedni drugima u prozore, a malo ležerniji razgovori iz susednih stanova nametnuta su tema i komšiluka.
    A jel investitor karitas pa da mora da brine o dobrobiti stanara?? Ne to nije njihova krivica, oni maksimiziraju profit, krivac je ZAVOD ZA URBANIZAM koji je napravio plan za geto a ne za zivot i njegovi nalogodavci u GRADSKOJ KUCI!

  2. Megatron kaže:

    Prvo i prvo, nisu sve zgrade iste, neki zaista znaju pregradne zidove da prave od gips-kartona pa se cuje svaki prdez, dok drugi to rade sa punom opekom d=12cm u stanu, i d=25cm (!) izmedju stanova. Zato treba prvo dobro pogledati kakav stan se kupuje a ne posle kukati kako se sve cuje, deca nemaju zelenilo i ostali shit. Drugo, meni nisu jasni danasnji ljudi. Ko vas je terao da kupite stan ??! Za iste pare mozete kupiti mnogo vecu kucu sa dvoristem pa tamo imate mesta za sve vase potrebe. Jer ziveti u stanu i ziveti u kuci NIJE ISTO. Ali to je moda danasnjice, gde je najvaznije da se zivi sto blize centru grada, gde je sve skuceno i nabijeno, parking nula, svako gleda svakome u prozor i terasu, i jedva imate privatnost. Neko moje iskustvo je da pri kupovini stana PRVO pogledate kakve su komsije. Prve naznake se vide po izgledu hodnika: da li je zapusten i prljav ili je cist i stoje saksije cveca. I tu dolazimo do mane novogradnje: kod nove zgrade ne znate ko ce vam biti susedi, i generalno vecina njih ce biti ljudi koji prvi put dolaze u stan da zivi, te ce im trebati puno vremena da shvate sta je to zapravo „kucni red“. Dok ako se opredelite mozda za neku stariju zgradu (tipa iz vremena SFRJ) tu mozda naidjete na starije stanare koji u stanu zive 40+ godina i koji su NAUCILI kako se u zgradi zivi. Ali stare zgrade nose sa sobom neke druge mane, tako da je na vama da odlucite sta vam vise odgovara.

  3. Megatron kaže:

    I kao sto @croat kaze, investitori nisu dobrocinitelji, vec im je cilj da ostvare sto veci profit. To vam je kapitalizam (hteli smo ga zar ne?). Ali ne bi bilo to tako strasno, da u gradskoj kuci ne sede komplet retardi koji nemaju veze sa strukom i zivotom. Zato nam je grad ovakav kakav je.

  4. De la Croix kaže:

    Urbanizam u Subotici više ne postoji. Zidaju se višespratnice u starim uskim ulicama i odmah nakon toga ta ulica je razbijena. Nema zelene površine, nema drvoreda, preko trotora stoje auti…
    U vreme kada su Subotičani živeli u kućama od blata postojale su gradske uredbe o gradnji, o obaveznom krečenju, čišćenju i održavanju trotora. Građevine su se formirale oko trgova i širokih ulica, parkova a danas kao da je sve jedno divlje naselje. Pogledajte ulicu Boška Vujića. Od ćoška pa sve do Interšpeda nanizale su se nove visoke zgrade. Ni jedna nije u liniji, svaka naredna je zauzela malo više od ulice. Regulaciona linija je osnova urbanističkog uređenja.

  5. X-MEN kaže:

    Zato nikada ne bi uzeo stan u novogradnji , nego one građene 80-tih , em su jeftiniji em kvalitetniji, može se kupiti za 500e po kvadratu , i onda ga središ i urediš po svojoj zamisli a imaš i zvučnu izolaciju i parking i lift , ali ljudi se pale na novogradnju pa eto im…!

  6. belial kaže:

    Svako iole inteligentan vidi da grad planiraju retardi ili korumpirani!
    Zgrade treba da se grade blokovski, kada se popuni blok ide se na sledeci! Sada imamo zgradu pa pet kuca pa zgradu pa osam kuca … Niti imamo blok sa kucama niti sa zgradama nego mesano.
    A za plan ulica, parkova, parkinga ce vam spominjati sve redom retardirano generacije i generacije! Pa gde ce svi ti ljudi da parkiraju, izvode decu da se igraju, sednu u hladovinu leti? Na asfaltiranu ulicu bez trotoara, biciklisticke staze i parkinga?
    Ma bravo i ajd zdravo

  7. croat kaže:

    Najgore je to sto je tzv urbanisticki zavod dozvolio nesto nepopravljivo, urbocid koji ce nam ostati sledecih minimum sto godina! Ko ce to sad rusiti, prosirivati ulice dodavati parkinge trotoar zelenil?.Nas dve stvari mogu spasiti, da nadjemo naftu i da se odcepimo od Beograda da nam je ne ukradu (doduse ovo sto se desilo nije krojeno iz Beograda, sami smo krivi) a druga je neki novi sveopsti rat gde ce to sve biti izbombardovano .

  8. Opanak sa stiklom kaže:

    Ne samo u Subotici, nego po citavom Balkanu sve tamo negde do Juzne Anadolije, ideal seoskog stanovnistva je da zivi u gradu, u stanu, u stambenoj zgradi. Sto vise spratova, tim bolje i „gradskije“ Nazalost svi ti seljaci odnosno gradske pridoslice nemaju nikavu tradiciju urbanog stanovanja, obicno poticu iz nizih socijalnih slojeva pauperizovnog seoskog stanovnistva, ili pak jednostavno od motike pobeglih nadnicara. Oni jednu stambenu zgradu dozivljavaaju kao seosku patrijarhalnu zadrugu u kojoj jedan vodi glavnu rec a ostali mu se povinuju i slusaju njegova naredjenja. Zato cim jedan takav useli u zgradu prva briga mu je da uspostavi svoj autoritet i ostale potcini svojoj volji. Na tome mu ne treba zameriti jer je tako genetski pogramiran i on ne zna drugacije. Jedna takva urbana pridoslica nece nikada teziti kupovini ili gradnji porodicne kuce jer ga to isuvise potseca na rodno selo a on ima neku svoju jasnu viziju zivota u gradu. Njega ni najmanje ne smeta sto stan ima 40 ili cak i manje kvadrata, i onako su u selu svi zajedno ziveli obicno u jednoj prostoriji koju su i neretko delili sa krupnom i sitnom stokom, koju ni najmanje nje smetalo ako se neko od ukucana glasno dere, slusa glasnu muziku, ili izbije opsta svadja sa tradicionalnom porodicnom tucom, svako protiv svakog, pa ko koga kako i gde i dohvati. Svoje tradicionalno ponasanje dolaskom u grad donose u svom prtljagu i onda ga istovare komsiliku pred vrata i prozore.I u Zapadnoj Evropi su sateltska stambena naselja tipa Prozivka i slicna mesta socijalnih trvenja medju stanovnicima, legla kriminala i prostitucije, po pravilu rezervisana za Afro-Azijsku populaciju.

  9. Lazarus1Long kaže:

    Vrlo je tu jednostavna filozofija zašto ljudi beze u stanove…zato što oko ima kuće ima dosta posla. E sad kakvi su ti stanovi to je već priča za sebe kao i medjustanarski odnosi…

OSTAVITE KOMENTAR