Stara maketa centra Subotice

U nekadašnjem Zavodu za urbanizam i geodeziju, čuva se jedna stara maketa koja danas ima samo muzejsku vrednost. Na prvi pogled ništa na njoj nije prepoznatljivo. Tek pažljivi posmatrač zapaziće konture nekih poznatih subotičkih građevina. Sve oko njih deluje kao jedna futuristička verzija našeg grada. Čovek toga vremena za dvehiljaditu godinu predviđao je robote, leteće automobile i kolonizaciju drugih planeta.

Gledamo centar Subotice projektovan Generalnim urbanističkim planom iz 1964. godine. Drastične promene u strukturi gradskog jezgra trebale su da budu ostvarene i pre 2000-te godine. U vreme kada je privatni automobil bio retkost, planirao se grad sa širokim ulicama za gust saobraćaj i parkinzima koji će biti neophodni.

Bulevari sa kraja na kraj grada koji bi se ukrstili u centru, postojali su kao ideja još početkom XX veka. Aleja na Radijalnom putu nacrtana je tada u Kenjveš Totovom planu a preuzeo je gradski inženjer Kosta Petrović između dva rata. Da je ostvarena u ono vreme, građevine na tom bulevaru izgledale bi zasigurno drugačije nego one podignute šezdesetih.

Do polovine dvadesetog veka trendovi u arhitekturi su se u mnogome promenili.

Čekajući da budu srušene i ustupe mesto betonu, mnoge stare subotičke ulice su ostale bez ikakvih ulaganja. Kuće su odbacivale malter i kao osuđenice na smrt čekale izrečenu presudu.

Njihovo propadanje nije počelo sa ovim urbanističkim planom koji ih je precrtao. Prethodile su godine rata a zatim oskudica, nacionalizacija, neke su ostale bez svojih vlasnika a druge su dobile goste sa stanarskim pravom.

Neki delovi plana iz 1964. godine danas bi dobro došli. Zamisao da se oko grada  formira saobraćajni prsten, učinio bi da bulevari ne budu prolazni već da se završavaju velikim parkovima kao što je Dudova šuma.

Dobro je što ovaj projekat nije ostvaren. Grad bi izgubio ne samo neke dragocene građevine nego i čitave ulice, kao što je ova na poslednjoj slici. Srećom, njoj je sudbina odredila da danas bude jedna od najzanimljivijih u Subotici.

Lansky



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    Postoji i maketa NARODNO POZORISTE – NÉPSZINHÁZ sve je realno, da se sve
    po toj maketi uradilo. Proslo je oko 50 godina, kako je bilo izlozeno u predvorju
    pozorista – da su ostvarili uklopio bi se u ambijent okolnih zgrada. Ovo sto nam se
    desava novo resenje sakrilo je desnu stranu Korzo-a, i moracemo se navici na beton.
    Nisam gradjevinar ali unistava se namerno secesija po cemu je poznata Subotica.
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2015/02/Narodno-pozoriste-ideja.jpg

  2. Lebara kaže:

    I danas postoji potreba za bulevarima,pre svega mislim na prosirenje visokofrekventnih ulica,Somborski put zbog buvljaka i privredne zone,Karadjordjev put jer vodi prema granici,Jovana Mikica do Majsanskog mosta.Mislim da za ove tri saobracajnice postoje preduslovi za prosirenje na 4 trake.

  3. Ispovednik kaže:

    Mrle za gradonacelnika!

  4. Trovach kaže:

    @Lebara…Mozda je sada ta potreba za bulevarima smanjena jer je otvoren Y krak, ali ne bi bilo lose da se napravi neki prsten oko grada. Kada se poplavi podvoznjak na beogradskom putu i onaj kod „Pionira“, sav saobracaj ide uglavnom preko majsanskog mosta.
    P.S. Nikako ne mogu da prepoznam koja je ulica na poslednjoj slici.

  5. Lansky kaže:

    Namerno nisam precizirao koja je ulica na zadnjoj slici pošto je i meni trebalo vremena da bih je prepoznao. Pomislio sam Zagrebačka, ali ova je uža. Po asfaltu i trotoaru vidi se da je centar grada…Na kraju sam našao: To je Engelsova iz pravca hotela Galleria. Promenila se od šezdesetih ali su sve kuće još na mestu.

  6. Trovach kaže:

    @Lansky…I ja sam kasnije pomislio da je Engelsova, ali bas se jako razlikovala od novijeg izgleda koji je manje-vise ovakav kao danas od kraja 80-ih.

  7. djomla kaže:

    Stare slike subotickih ulica kao da ih je neko pocistio pre fotografisanja. Uvek uredne i bez smeca. Jos je na gornjim slikama u Petefi Sandora i sneg koji je gle cuda – beo.

    Posleratni urbanisticki planovi su Subotici predvidljali isti, novosadski scenario. Masovno rusenje i probijanje bulevara. Na svu srecu, ipak nije bilo para.

  8. Kertvaros kaže:

    @ djomla
    Neko je stvarno pocistio Suboticke ulice, sada da li pre fotografisanja, tesko je reci. Jos negde do pocetka 60-tih godina postojala je u Subotici profesija – „Cistac ulica“ to im je bio sluzbeni naziv profesije, ali i posla koji su obavljali. Imali su i sluzbenu odecu. Svaki je imao jednu brezovu metlu sa dugackom drvenom drskom na cijem gornjem delu je bilo pricvrsceno parce metala, nesto kao molerska spahtla. Sa tom spahtlom su sastrugali konjsku balegu koja se zalepila na kolovozu. Osim toga imali su kod sebe i jednu lopatu. Sve to su gurali u tipskim kolicima od pleha, crne boje, sluzbeno numerisanim, sa laganim tockovima kao na bicikli. Na nekim deonicama su isli u parovima, dok su u vecini ulica isli solo. Primarni posao im je bio da odstrane konjsku balegu koju su iza sebe ostavljala mnogobrojna zaprezna vozila kojih je bilo po celom gradu. Naravno isto tako i svu ostalu prljavstinu i otpadke. Valja nam se stiti da je Bilo vrlo malo necega sto bi se moglo bacati po ulici. Nesto pikavaca od cigareta, mozda tu i tamo kakv komad papira ili slicno. Nije postojala masovna ambalaza, da bi se bacala po ulici, nije bilo samoposluga u kojima je maltene svaka cackalica posebno upakovana u plasticni omot. Ali iskreno receno nije bilo ni kanti za otpadke. Onako po secanju najvise otpadaka po ulici je bilo u kasno leto i ranu jesen, kada bi prestajala sezona kupanja, pocinjala skolska godina, a grad bio preplavljen cutkama od kuvanog kukuruza i ponekom zalutalom korom od lubenice. Imali smo u to vreme i jednu TAM-ovu cisternu obojenu u zeleno (valjda je pripadala gradskom zelenilu) koja je imala ispred tockova perforirane cevi iz kojih je bukvalno tusirala ulice, zivice pored trotoara i sto je najvaznije – vezivala silnu prasinu koja se u toplim i suvim letnjim mesecima nakupila. Dakle ulice su bile stvarno ciste, a da se otpadci ne bacaju svugde, to je bilo nesto sto se je podrazumevalo samo po sebi.

  9. Istina... kaže:

    @djomla

    „Na svu sreću“ – tako ste napisali a u nastavku dodajem – „grad“ nikada nije napredovao. Ostao je zarobljen u prošlosti i izgubljen u sadašnjosti bez budućnosti. „Na svu sreću“.

    Nisam ciničan nego iskren, dobronameran. Shvatanje mojih stavova zavisi od toga kako „grad“ percipira stvarnost. Meni ni iz džepa ni u džep, naročito od kada me u njemu nema više. Radi mog boljeg života.

  10. Manda kaže:

    @ Lebara . Bulevari u centru Subotice sa dva i više traka…? Zar nije nam grad dovoljno zagađen od automobilnih plinova koji nam zagađuju životni prostor?
    Treba izmestiti sav automobilski promet van gradskih ulica i dozvoliti samo ulaz privatnim vozilima do stambenih prostora. Na periferiji grada izgraditi velike parking prostore ,ograničiti saobraćaj u gradu samo za dostavna vozila malih gabarita.

  11. Meritor... kaže:

    @ Kertvaros : Nešto ipak si zaboravio u gradu je bio samo 5 milicionera koji su budnim okom kontrolirali sve pa i one koji su stvarali smeće na ulicama. A kada si pao u njihove ruke naučili su te pameti kako treba se ponašati na gradskim ulicama…

  12. Kertvaros kaže:

    @ Meritor

    Bilo je malo vise milicionera od njih samo 5. Pozornik je imao svoju deonicu koju je kontrolisao i pazio na red. Gradjani su imali respekt pred uniformom a uniformisani je predstavljao drzavu i vlast pa se je i sa odredjenim respektom prema gradjanima i ponasao. Svaki milicionar je na kopci opasaca ima svoj personalni broj (izliven od metala zajedno sa kopcom) i toga je itekako bio svestan. Nadgledanje cistoce ulica nije bio njihov resor. Ulice su bile cistije (ne samo u Subotici) jer tada jos nije bilo brze hrane, a nesto onako iz ruke jesti i piti po ulici je bilo nezamislivo. Da bi smo to bolje shvatili, u tadasnje vreme je jesti po ulici bilo isto kao kada bi neko danas skinuo odecu i krenuo da se seta potpuno go po ulici. Potrosacko drustvo je bilo nepoznato, nista se nije tek tako olako bacalo. Sve je imalo neku svoju vrednost i sve je za nesto valjalo. Bilo je ljudi koji su podigli sa ceste krivi zardjali ekser. Odneli bi ga kuci i sa par udaraca cekicem bi ga ispravili i ponovo za nesto iskoristili. Parce zice, parce kanapa, sve je to moglo kad tad da zatreba i nije bilo ni pomisli da se baci. Prazna kartonska kutija bi dobrodosla da se nesto u nju stavi, stara dugmad ili ko zna sta. Ako dodamo uz sve to i cinjenicu da je skoro savaka kuca u Subotici drzala zivinu, zeceve, i negde u straznjem dvoristu tovila svinju za zimu, onda nam postaje jasnije da je pojam otpadak imao sasvim drugo znacenje nego danas.

  13. Sati kaže:

    Lepa naša Subotica, mirna varoš bila. Bezbedno si mogao da šetaš. Svi smo se znali. Sad se samo dolazi i odlazi, ali veći je grad, možda tako i treba.

OSTAVITE KOMENTAR