Stare subotičke kafane

Sedamdesetih godina XIX veka,u Subotici su postojale samo dve kafane da bi do početka novog veka bili otvoreni mnogi lokali. Od sirotinjskih mehana, kupleraja, kabarea, do elitnih restorana. Od 1912.godine, u podnožju Gradske kuće (danas MC Dolands) bila je Gradska kafana sa baštom ispred, ograđenom kovanom ogradom. Luksuzni entreijer i separei u crvenom baršunu, bili su mesto za građanski stalež. Na nesreću, secesija je bila poslednji od klasičnih stilova u praskozorje dvadesetog veka i Moderne, gde će dominirati svedenije forme i dizajn. U decenijama koje su sledile, secesija je smatrana dekadentnom i gotovo bezvrednom. Tako su nestali svi ovi sjajni enterijeri, a nije moralo tako da bude.

 

Gradska kafana
Slika

Slika

Restoran OTHON (posle rata Bela lađa)
Slika

Više enterijera vidi na : ENTERIJERI STARIH SUBOTIČKIH KAFANA

Međutim, kod nas je to imalo i jednu ideološku komponentu. Posle rata, mladi SKOJevci, u želji da se obračunaju sa buržoaskom zaostavštinom, izbacili su mermerne stolove kroz izloge Gradske kafane i demolirali je.
Četrdeset godina kasnije, Dragutin Karlo Letić, urediće svoj novi kafić PAPILON, potpuno u maniru stare dobre secesije i to tako uspešno, da je taj enterijer postao zastićeni spomenik kulture. Majstor iz Sente, koji je stvorio taj enterijer, pre toga je radio crkvene oltare i ornamente a PAPILON mu je prvi „svetovni“ rad ali i poslednji, jer se nakon toga preselio u Večna lovišta.
Slika

Ali, vratimo se u vreme socijalizma. Nestali su luksuzni lokali i noćni barovi ali nije kraj sveta. U kafanama je veselo a najveća zvezda je Nestor Gabrić, koji je postao legendarni interpretator srpske izvorne pesme, sevdalinke i dr. Omladina se skupljala u Loydu i Spartaku.

 

Nestor Gabrić
Slika

Na terasi Lloyda
Slika

Na tom mestu je do 1944. godine bio restoran Park. Srušen je u bombardovanju.
Slika

Posle nestanka Loyda, mesto bašte, tu je parking hotela Patrija. 1992. godine, srušena je nadstrešnica da bi se gradila „Dafina“. Tada se još jednom pojavila uspomena na stari Loyd.

Slika

Opevani: Miloš Veliki i Mali i gospoda muzičari
Slika

Naši Meksikanci u kafani Beograd

Vreme je prolazilo, oni krajevi Jugoslavije koji su imali razvijeniji turizam, sve više su dobijali moderniji izgled lokala, dok je kod nas stvar stojala u mestu. Poznati restorani postaju expres restorani a otvaraju se i mala mesta zvana BIFE (Bufet), za piće s nogu. Enterijer je po pravilu krajnje minimalistički, nema muzike, samo stolovi za stajanje. U centru grada žive život krajnje opskurni lokali: Tri Jelena, Tri šešira, Crna mačka, …U VIRAG-u ordiniraju seksualne radnice najnižeg ranga. O lokalu Tri jelena pisaće sve Jugoslovenske novine posle famozne „Naci punk afere“, mada se zbog toga danas niko ne bi ni osvrnuo.

Slika

Slika

Onu pravu slavu stekli su: Bela Lađa, Zagreb, Beograd , Spartak, Elza, Borac…Najbolja situacija je na Paliću.

Slika

Mala bašta pedesetih
Slika

Ispred kafane Beograd, tridesetih
Slika

…i krajem sedamdesetih
Slika

Ispred Bisera
Slika

Sedamdesetih godina, izbledela je slava i tih kafana. Samoupravni način privređivanja, u ugostiteljstvu znači mrzovoljne konobare, odsustvo entuzijazma za valjanim enterijerom, originalnom kuhinjom ili ponudom. Čuvena kafana Beograd, u kojoj je gost 1960. godine bio i Tito, do pola je pretvorena u ekspres restoran a ostalo se ofucalo i požutelo.

Slika

Mlađi svet je vapio za onim modernim lokalima sa espresso kafom, muzikom sa sterea, kako su to u zagrebačkom žargonu prozvali – KAFIĆI.
Nije da nije bilo volje ali je za privatnu inicijativu bilo bezbroj administrativnih prepreka i teškoća. Prvi pravi kafić u Beogradu otvoren je tek 1979. godine (Zlatni Papagaj). Prvu piceriju u Subotici dobili smo 1977. (Stara pizzerija), prvi kafić je u Subotici otvorio bokser Dragan Vujković (GAGA, kod hemijske skole) početkom osamdesetih.

1984

A onda, od 1984. godine, kao pečurke niču barovi, kafići, pizzerije…Taj Bel epoque subotičkog ugostiteljstva, potrajao je do kraja osamdesetih i doveo u to vreme naš grad na glas, da je najintenzivniji noćni život u celoj Jugoslaviji baš tu. Što je najlepše , radno vreme uopšte nije bilo ograničeno.
Tako su klasični bircuzi polako isčezli do kraja devedesetih. Poslednji koji je nestao, zvao se „Dve krigle“ (u Drapšinovoj) i u izlogu je bila velika plastična krigla (BIP) i groblje crknutih insekata.

 

Fliperi i ostale sporednosti
Godina 1975-1985. skoro sve kafane su imale bar jedan fliper a onda su ih zamenili stolovi za američki bilijar, koji su stigli krajem osamdesetih. Prvi hamburger se pojavio 1984. godine u Borovo ulici (ćevabdžinica Sarajka) a prva pekara koja je noću prodavala burek je bila kod Hitne pomoći (ne Spartak vec kod pumpe) 1983. godine. Neverovatno zvuči danas, ali pre toga se burek u gradu mogao kupiti samo do podne. Omladina je šezdesetih i sedamdesetih, posle izlaska išla u stanični restoran da jede – pihtije. To se moglo naručiti u sitne sate i svi to čuvaju u lepoj uspomeni . Omiljeno mesto omladine 1980 -1984. bio je Agros (ispod gradske kuće), jer su i oni imali „moderniju“ klopu kasnije nazvanu fast food : pizze, „mrvice iz guzice“, palačinke…
Svi slavni stari restorani, bircuzi i mijane, priče su za sebe. Prošli su dug put od slave do jadnog stanja. Ono što je zajedničko većini, to je da nisu više bili ni malo otmeni. Nisu to bila mesta gde bi mogla da izađe jedna dama. Bilo je finih mesta ali su kafane, posebno one po kvartovima, često bile na lošem glasu. Bila je to muška institucija.

Slika



KOMENTARI

  1. lale kaže:

    nisam bas siguran za Gagu,cini mi se da je postojao Crveni bar i Plavi bar. A mozda cak i Rio bar, kasnije se zvao Grot.

  2. Lansky kaže:

    Plavi, Crveni i Rio, otvorili su jedan za drugim u proleće 1984.g. Oni jesu prvi ali je Gaga već postojao 1982.godine, uređen u zapadnom maniru, sa raznim bokserskim trofejima kao ukrasima. Čak je polovinom osamdesetih pokušao sa raznošenjem pizza ali je to još bilo prerano jer tada niko preko 30 nije ni znao šta je to pizza.

  3. Lansky kaže:

    Sedamdesetih i osamdesetih je u Borovo ulici radio bife LAV. Valjda zbog lokacije, bio je konfornije i modernije uređen. U LAVu i ispred, često su se sastajali hipici. Treba pomenuti i bife MOCCA na Korzou. Na zidovima su visili posteri fudbalera i timova iz sedamdesetih. Zatvoren početkom devedesetih.
    Jožef Čupak (Beer & co) kaže :
    Crveni bar je otvorio Voja iz Sarajeva, došao davno , polovinom sedamdesetih god. Bar se zvanično zvao "caffe BLUSH", i stvarno je on prvi imao muziku i ambijent itd kao prvi kafić .

  4. Lansky kaže:

    1924. godine

  5. daca kaže:

    Lepe fotke!Bravo!!!

  6. djomla kaže:

    Zanimljiv ovaj tekst o gostionicama.

    Danas novinari (ali i sugradjani) negoduju zbog toga sto su banke zatvorile kafane na Korzou, a nekada su negodovali zato sto ima puno kafana umesto kulturnog sadrzaja.

  7. daca kaže:

    Mozda je nekad narod vise paznje pridavao kuturnim zbivanjima nego danas?A danas mozda vise vole da kuliraju u i ispred kafana! Ne moze se ugoditi svakome.Uzgred da li ste primetili koliko te stare fotografije odisu mirom a ove novije su sve agresivnije? Da covek prosto pozeli da je rodjen u to vreme. Bar se ja tako osecam kad gledam Suboticu nekad i sad.

  8. Kertvaros kaže:

    Na fotografiji ispred  „Male baste“  ( Elza ) je jedna gospodja sa dve devojcice. da li je to mozda gospodja Fazekas ? Vremenska distanca je prilicno velika pa mi secanje nije bas najsvezije. Levo od Else je prodavnica Elektro-auto ili slicnog naziva, bila je to Suboticka prodavnica automobila. Tamo su kupovane nase prve Fice. Desno od Elze je krznarska radnja gospodje Rozi Kral, koja je kasnije preseljena u ul. D. Tucovica jer se je Mala basta prosirila i postala prilicno velika „Basta“. Sin gdje. Kral, Mihaly je inace bio jedan od najtalentovanijih gimnasticara u svojoj generaciji u sastavu SD Partizan u Subotici.

  9. Lansky kaže:

    Jeste, to je gospođa Fazekaš, ona i njen muž su držali foto studio na mestu današnjeg restorana Bates. Fotografiju sam dobio od njenog unuka Zorana.

  10. Kertvaros kaže:

    Lansky – Hvala na ekspresnom odgovoru. U mladosti sam nosio moje crno-bele filmove u Karadzicevu ul. na razvijanje kod g. Fazekasa. Odlican majstor od kojega se je i onako usput moglo mnogo toga nauciti o foto-tehnici. Ostao mi je u secanju, uvek ljubazan, brz na usluzi, spreman da pomogne dobrim savetom. Pretpostavljam da je fotografija ispred Elze snimljena njegovom legendarnom „Lajkom“ koju je on nazivao – „masina“. Kvalitet i ostrina slike govore tome u prilog.

  11. Anonimni kaže:

    1.1977. Stara Pizzeria
    2.1982. Gaga / bar /
    3.1983. Pub Palic / Pizzeria /
    4.1984. Crveni,Plavi / bar /
    5.1986. Boss / pizzeria /
    6. SVE OSTALO

  12. Bogo - Bratec kaže:

    U centru grada je u osamdesetim godinama bila kafana LAV, dali je se neko seća ili dali još postoji? Tamo sam upoznao puno drugova za vreme služenja armije. Ako me se neko seća zvali su me Bratec iz Slovenske Bistrice, Slovenije. Imao sam tetoviran znak PEACE na desnoj ruci. Skoro su me svaki dan izvlaćili iz kasarne. Nikada ih neću zaboravit. Samo se još jednog imena (nadimka) sećam a to je bio ZEPPELIN dečko sa dugom crnom kosom, veoma mršav. Od onda smo se još jednom sreli u Zagrebu na rock koncertu Uriah Heep i Deep Purple.

  13. Lansky kaže:

    Peace brother ! Ima vas još starih hipika ! 
    Stvarno, sedamdesetih pa do negde 1986. g su se skupljali hipici u LAVu . Cepelin je bio jedan od ekipe. Znam ga više iz priče drugih a video sam ga 1996. godine u jednoj kladionici. Bilo je počelo prvenstvo Evrope u Engleskoj. Cepelin je bio malo pod gasom i tvrdio mi je da će Česi biti prvaci. Sve bih to zaboravio da mi drugar nije rekao da je to Cepelin i da kasnije Česi, ne veliko iznenađenje nisu stvarno ušli u finale i izgubili od Švaba zlatnim golom. 
    Na slici u krajnjem desnom kraju se vidi bife LAV u Borovo ulici.

  14. gradjanin kejn kaže:

    Ako se ja dobro secam jedan od prvih kafica u gradu je bio Ali bar koji se nalazio kod pslasticarnice Pcelica.

  15. Beli kaže:

    Da, starija devojčica je pokojna Eva Fazekaš, moja školska drugarica iz Zmaja od 1 do 8 razreda. Posle se udala za Batesa

  16. Bogo - Bratec kaže:

    Hvala Lansky dobio sam -kako se kaže- žmarce?  😀 po celom tjelu, kad sam pročitao tvoje pisanje i da to je to to je bio taj kafić. Ako slućajno vidiš nekog iz tog razdoblja neka mi se molim javi H V A L A!!!!

    Lep pozdrav u Suboticu!

  17. Rudolfino kaže:

    Samost. ugost. radnja- Magánvendéglő, bife “ TRI ŠEŠIRA“ – „HÁROM KALAP“ bife je otvorena 28.XI 1973. god. u Subotici, ul. Vuka Karaddžića 4. (mala ulica izmedju Doma Armije i Banke) tada kao 53. privatna ugost. radnja ( od onda ih ima preko 300) i prvi koja je otvorena u podrumskim prostorijama  Vlasnik „Tri Šešira“ je bio Kemiveš Ferenc, jedini visokokvalifikovani ugostitelj-privatnik, još pre njega su dva kvalifikovana ugostitelja: Ábrahám Ferenc i Kiralj Ištvan su imali svoje privatne restorane, obe na Segedinskom putu, dok su ostali vlasnici bili istaknuti sportisti, priučeni ili nekvalifikovani radnici, jer po sadašnjim Propisima stručna sprema nije bio uslov za otvaranje ugostiteljske radnje. Prvih 5 god. bife“ Tri šešira“ je bio otvoren i danju i noću, posle toga je radno vreme bilo od 6-22 sata sem nedelje, kad je radnja bila zatvorena. Vlasnik bifea nije imao običaj (kao drugi) da menja konobarica ,koje su bile uredno prijavljene, tako da je Projkoski (Medić) Zorica radila punih 12 god. Domany (Kocsis) Lidija 6 god. Erdelyi (Antič) Vesna 5 god. Hebok Misi 2 god. itd. Velika sala u kafani je imala 8pregradjenih boxsova sa po 6 tapaciranih sedišta, u šanku 4 viske barske stolice i dve tapacirane klupe sa po 4 sedišta. Dnevni gosti su uglavnom bili stalni, iz okolnih radnji i stanova, kao i srednjoškolci djaci, zbog džu- boxa, u koje su uvek bile najnovije zabavne melodije na srpskom- hrvatskom madjarskom i englenskom jeziku.Radnja je uvek bila besprekorno ćista, zahvaljujuči stalnoj spremačici, a u sva 3 ulična prozora subili jaki ventilatori, četvrti u sanitarnom čvoru, a peti u šanku.              

    Vlasnik Kemiveš Ferenc je 1984.god imao tešku operaciju na srcu u Beogradu, ali je posle bolovanja radio do 1991 god. kada je otišao u invalidsku penziju, a „Tri šešira“ je izdao u zakup, da bi 1997 zauvek zatvorio.                                                                                                                     –

  18. Rudolfino kaže:

    “ TRI ŠEŠIRA“ Vlasnik Kemiveš Ferenc i konobarica

  19. szabadkai kaže:

    sve je ovo lepo. ali fali tu jos dosta toga. na primer: Sarga rozsa(Bajski put), Pipacs( kod majsanskog mosta), Calypso(Trg Zrtasva Fasizma), itd.

  20. petar kaže:

    subotica je bila naj bolje mesto za izlaske u ta vremena naj bolja garderoba nosila se u subotici novosađani su dolazili u largo da vide šta je trendu i ne samo novosađani već i malo šire

  21. Ibrahim Sudžuka kaže:

    da li je janika balaž svirao u kafani „spartak“ u subotici?

  22. Popov Radovan kaže:

    Žao mi je što ovde nije našla mesto i čuvena Bela Lađa. Bila je sedamdesetih godina sastajalište subotičkih muzičara. Ponedelja i četvrtak ako me sećanje dobro služi, kafana je bila prepuna Subotičkih muzičara koji su među sobom pravili "bande", delili kapare za nove svirke ili jednostavno prepričavali kako je prošao vikend. Družili su se muzičari i svi odreda se poznavali i međusobno poštovali. Danas mislim da toga nema.

  23. Anonimni kaže:

    NÉPKŐR – da se setimo i AGÁRDI GYULA, koji je iz inostranstva pokupio manire za vodjenje

    ovog lokala. Sve se zaboravlja – ali Gyula bácsi stvorio lokal koji je isto bio poznat. DGY

  24. pravdoljub kaže:

     

    Popov Radovan:

    Žao mi je što ovde nije našla mesto i čuvena Bela Lađa. Bila je sedamdesetih godina sastajalište subotičkih muzičara. Ponedelja i četvrtak ako me sećanje dobro služi, kafana je bila prepuna Subotičkih muzičara koji su među sobom pravili "bande", delili kapare za nove svirke ili jednostavno prepričavali kako je prošao vikend. Družili su se muzičari i svi odreda se poznavali i međusobno poštovali. Danas mislim da toga nema.

     

     

    Ovde napišite odgovor…U pravu ste, BELA LAĐA je bila osim restorana i dobre hrane koja se tu služila i sastajalište muzičara . Sa mojim pokojnim tatom sam išao tamo , jer je bio muzičar i anjviše je svirao sa pokojnim: Cicvarom(Ivica Cvijin),Ćoćo,Rabo,Pere Isus, Pišta čigibugi, Pišta violina i drugi..Ksenija ćerka Ivana Katančića je bila kelnerica. Sećam je se jer su moji i njeni bili komšije u G.Tavankutu..

     

  25. petar ursal kaže:

    bilo je jos dobrih kafana . U Subotici kafana Pere Rajcica gde je pevao na pocetku svoje karijere Zvonko Bogdan a svirao je orkestar Jovica koji se spominje u pesmi Zvonka Bogdana (banda u Srbobranu)

  26. Toma gabric kaže:

    Niko ne pise da kada je dosao fajront u kafanama steciste bilo i kod Djavera kod Sencanske crkve .

  27. Mirko kaže:

    Milos veliki i mali me doveli ovde.
    Fina prica. Pozdrav iz Zrenjanina.

  28. Zvonimir Horvatski kaže:

    A zaboraviste svi na ZLATNU VIOLINU i pokojnog Stevicu gazdu u B. Vinogradima

  29. Webislav kaže:

    Tozovac (harmonika)pocetak karijere u Beloj ladji

    Pa ima jos mnogo nepomenutih kafana, Zagreb na korzou,
    pa na Palicu … Bele Ruze … skretanje za zoo vrt sad je tamo nezavrsen motel
    u Belim ruzama su svirali, madjarski tamburasi
    A na mestu danasnje vile Viktorije… Crvene Ruze gde su svirali cigani tamburasi.

  30. Benka kaže:

    Veoma lepa i interesantna prica koja bi se sigurno mogla pretociti u nesto vise.

  31. mici kaže:

    a pink panter niko nespominje

OSTAVITE KOMENTAR