Stari palićki tobogani

Koliko god ova sprava za zabavu izgledala jednostavno, prvi tobogani su se pojavili tek početkom dvadesetog veka, i to u Sjedinjenim Američkim Državama. Mora biti da je na tu ideju došao neko i ranije, ali je trebalo da dođe vreme kada će čovečanstvo imati više vremena za masovnu zabavu u parkovima, na igralištima i kupalištima, da u tome neko uoči komercijalni potencijal i patentira ga kao izum. Od tog prvog tobogana u Vašingtonu 1902. godine prošlo je svega dvadesetak godina do dana kada će i na Palićkom jezeru osvanuti jedan. Dvadesetih, tridesetih i četrdesetih, nalazio se na muškom štrandu u sklopu molova i drvenih konstrukcija koje su bile namenjene kupačima. Četrdesetih se jedan takav nalazio i pored Ženskog štranda.

Krajem šezdesetih, jezerski pejzaž upotpunile su dve atraktivne vertikalne konstrukcije, ovaj put izdelane v Sloveniji.  Preduzeće ELAN poznato po skijama i jedrilicama, prozvodilo je i drugu sportsku opremu pa su tako iz njihove hale izašla dva nova, moderna tobogana za palićki muški štrand. Postavljeni su dovoljno daleko od obale da dobace do bezbedne dubine u koju treba da bućne onaj ko se sjuri niz glatku stazu. Do tobogana se stizalo drvenim molom a između njih je podignuta trometarska skakaonica.

Bilo je to leto 1968. godine. Niko tada nije znao da je jezeru ostalo još tri godine života i da će se nakon toga ove sprave naći na suvom. Kada je šest godina kasnije voda ponovo puštena u korito, tobogani su bili na svom mestu ali ne i drveni molo kojim se dolazilo do njih. Za onog ko nije znao situaciju pre isušivanja jezera, njihova pozicija u vodi, toliko udaljena od obale, nije bila baš logična. Kopno se dodatno odmaklo od tobogana nakon izgradnje nove obaloutvrde. Klincima su izgledali opasno, zbog svoje visine i strmine, pa su prepričavali kojekakve zastrašujuće priče koje se nikad nisu desile ili su viđene u nekom horor filmu. Kao ono o žiletu koji je postavljen na sred tobogana.

Drveni molovi ponovo su postavljeni osamdesetih godina ali Elanovi tobogani više nisu bili tu.

Lansky



KOMENTARI

  1. Glupavi Pipuš kaže:

    Auuu … Lansky, istina je to sa „žiletom“, doduše na malo drugačiji način. Momci koji duže pamte sigurno se sećaju da je unutrašnji deo tobogana, ono po čemu se klizalo, bio napravljen od lima. Lim se, naravno, usija na suncu i teško onome ko se prvi spuštao niz suv tobogan. Koja je to bila uživancija 😀

  2. Kertvaros kaže:

    Na ideju sa toboganom je dosao neko mnogo,mnogo ranije. Tobogan je u stvari kosa ravan koji je covecanstvu prilicno poznata jos od davnina. Sa sigurnoscu je koristena prilikom gradnje piramida. To najverovatnije nije bilo i prvi puta. Sama rec tobogan potice iz jezika Severnoamerickih Indijanaca. Oni su tako nazivali jedno prilicno primitivno sredstvo za transport (tocak nisu poznavali) pri tome su maksimalno koristili gde god je to bilo moguce , kosu ravan i njene fizikalne prednosti. Taj Indijanski tobogan je koristen prvenstveno zimi po snegu i ledu jer je tako bilo najlakse nesto trensportovati. U nasim krajevima, narocito po Juznom Balkanu postojala je nekada (sve do sredine 20 veka) jedna slicna transportna naprava, jedna vrsta prostih saonica bez zaprege kojom su seljaci spustali niz snegom zavejane padine drva za ogrev. Seljaci u Tirolu koriste i danas neku vrstu tobogana za transport sena sa kosih i strmih padina kojima se ne moze prici vozilima. Savremena kupalista, plaze ili bazeni imaju obavezno bar jedan tobogan, od onih nizih za malu decu pa sve do spektakularnih ogromnih tobogana za koji je potrebna i izvesna doza hrabrosti, i na kojima je jedna veca porcija adrenalina zagarantovana. U zatvorenim zimskim bazenima postoji cesto jedna vrsta tobogana, vrlo spektakularnog, u obliku spiralne cevi koja obicno vijuga oko samog objekta sa bazenom, ne retko 80 i vise metara duzine. naravno to je i prvorazredna atrakcija za publiku odgovarajuce starosti i na takvim toboganima su guzve vec unapred programirane. Ako i kada jednom Palic postane kupaliste sa svim pratecim atributima, tobogani ce sa sigurnoscu biti obavezni kupalisni mobilijar.

  3. SANDOR kaže:

    Tek sad se vidi da ovu fotografiju je pravio umetnik…i profesionalni fotografer:)))

  4. komenti kaže:

    Da se lim ugrejao na suncu – jeste. Noslili smo vodu gore da sipamo pre prvog spustanja

  5. Lansky kaže:

    Tobogan kod ženskog štranda 1942. godine
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2019/08/tobogan-1942-1.jpg

  6. Lansky kaže:

    Dvatedesetih kod „muškog štranda“
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2019/08/tobogan-palic-20ih.jpg

  7. SANDOR kaže:

    a dali iko zna zasto je bilo zenski i muski strand do koje godine su oni odvoje no kupali?

  8. pajo kaže:

    1978

  9. Stella kaže:

    O boze sta su uradili, kako smo samo dopustili da nam ovo urade od bogatstva, od Palica.. Da imamo jezero, kupaliste, tobogane.. A da ne spominjemo turizam.
    Nadam se da je vredelo, da se neko obogatio, da ima bar nekog smisla ili neke sile, jer smo inace ogromni magarci.

  10. Jovica kaže:

    Palic je biser i ostace biser

  11. DJURA kaže:

    Molim vas dajte parametre za kvalitet vode pre 30god i sada da vidimo razliku,pre30god parametri su bili mnogo blazi.

  12. SANDOR kaže:

    I eto drugog… tek sad vidim kakvi su trenuci…jedinstveni minuti lepote…kada je tobogan TOBOGAN…kao kralj i kraljica… kao da znaju da ovo je TRENUTAK koji ce jednog dana pricati o proslosti… trenutak kada ne trebaju da razvesele i sluze kupace nego kada im je data prilika da posalju dobru vest ljudima negde u dalekoj buducnosti… da se zna da su oni bili tu, da su voleli i da su sluzili. Svakodnevne oci nisu ni primetile njihovu istrajnu odanost jedan prema drugome… ali ipak se zapamtilo ipak se nacrtalo na ovoj slici kada je umetnik primetio trenutak koji ce nositi vest…
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2012/12/22.-nov-1980.-2.jpg

  13. Aleksa kaže:

    Tobogana na Zenskom strandu se ne secam. Na Muskom strandu je postojala drvena konstrukcija ali nije bilo tobogana. Medjutim, slicnih konstrukcija je bilo na delu jezera izmedju Zenskog i Muskog stranda – to su bila tzv,odmorista (pihenők) koje su koristili plivaci koji su preplivavali jezero izmedju dva stranda, kako bi se nakratko odmorili a billi su pogodni i za suncanje Ja licno se nikada nisam usudio da preplivam ovu deonicu, ali su to mnogi moji drugovi ucinili, bez obzira na rizik.

  14. Fux.. kaže:

    @ Aleksa Da, između muskog i ženskog stranda su postojele te platforme-pihenok. Lično sam više puta preplivao tu razdaljinu-iako sam bio tek 13-14 godina.
    Moji roditelji su isto preplivali tu razdaljinu ,ali dok su bili mladi godine 1941-1942 godine…često su o tome kasnije razgovarali kada su ostareli, a pri tome i razne anegdote na tom ‘putu plivanja’…

  15. Svetozar Jaksic kaže:

    Lično sam radio na izradi tobogana maj – juni 1968.
    Preduzimač je bio Zedi (imena se ne sećam). Posle završene škole u GTŠC sam radio za džeparac za more.

  16. Aleksa kaže:

    Zedi je bio poznati suboticki gradjevinski majstor. Zajedno sa svojim tastom Remijom je radio i na rekonstrukciji Gradske kuce, Njegova kuca se nalazila u ulici Brace Radica.

  17. gavrilo kaže:

    Sećam se tih tobogana sa kraja sedamdesetih. Bili su već ruinirani, idealni da se izgrebeš, isečeš, a posle inficiraš u zagađenoj palićkoj vodi.

OSTAVITE KOMENTAR