Stari Subotičani na ledu

Pisale su novine kako su Subotičani na Topčideru, u osvit dvadesetog veka Beograđanima  demonstrirali igru foot bel. Brojnu delegaciju iz Subotice u kojoj su bili četrdeset muškaraca i četiri dame, dočekala je masa sveta i Kralj Aleksandar Obrenović. Ušlo je to u sportske monografije sa drugim pričama o počecima sporta kod nas.

Jedno pismo iz februara 1935. godine upućeno Jugoslovenskom sportskom društvu Bačka, svedoči da su Subotičani u Beograd pozvani da promovišu još jedan sport – hokej na ledu.

Potvrđujemo naš današnji telefonski razgovor sa Vašim g. Josipom Begečkim, kojom ste prilikom pristali na odigravanje dveju propagandnih hockey utakmica u Beogradu. Vaš protivnik na hockey utakmicama biće Sportni klub ILIRIJA iz Ljubljane. Utakmice će se odigrati na letnjem vežbalištu Sokolskog društva Beograd /Kalemegdan- Gornji grad/

Politika piše da Beograđani ne poznaju ovaj zanimljivi sport: „U hokeju je glavni cilj dati gol. Samo se ovde ne upotrebljava lopta već kotur od crne gume“.

Klizači na bari kod Zorke, tridesetih godina

Kod nas je hokej već uveliko bio popularan, kao što je i danas, iako ne spada među one sportove koje zovemo „nacionalni“. Svojim geografskim položajem mi ni ne pripadamo zemljama u kojima je klima i geografija stvorila preduslove za razvoj zimskih sportova. Jedino je ravničarski predeo, sa puno širokih bara i jezera, bio povoljna okolnost da ova igra, uz klizanje, decenijama bude masovna zimska razonoda. Ne govorimo o gradskom klizalištu već o brojnim ledenim pločama u subotičkim naseljima, formiranim na barama ili terenima.

Na Šandorskoj bari zimi je bilo klizalište, igrao se hokej, pa je postojao čak i klub – OHK Aleksandrovo. Pedesetih godina jedan ČIKA je tamo čistio led. Bio je to njegov mali biznis jer je stanovao u blizini i u jednoj svojoj sobi ložio peć i kuvao čaj za klizače. Kada mu je neko to zabranio, ovo klizalište je ostalo bez svog „domara“ pa se ta tema našla u Subotičkim novinama:

„U Aleksandrovu je još uvek ribarska kućica i ribar. Zar njemu niko ne može odobriti da mete led i da naplati za uslugu od klizača deset dinara? Makar prihod delio sa Zemljoradničkom zadrugom u Aleksandrovu, jer je to njihov ribnjak. Mnogi su očekivali, jer je bilo najavljeno da će zadruga napraviti ribarsku čardu u Aleksandrovu, u kojoj bi se našlo mesto i za kapute klizača.“

Tih dana igra se ligaška utakmica između hokejaša Spartaka i beogradskog OHK Avala. Oko ledene ploče u dvorištu subotičke Gimnazije sakupilo se 300 gledalaca da gleda Ladockog, Mikušku i drugove.

Mali stadion 1979. godine

Bio je jedan švedski ili finski film u kome izvesni klinac svaki dan ide pred radnju sportske opreme i gleda u izlogu nedostižne ELAN skije. On svoje slobodno vreme provodi kao i sva deca – ispred kuće i na malom veštačkom brdašcu vežba skijaške skokove. Njegovi vršnjaci u Subotici su imali svako svoje klizalište, ili makar „klizalicu“ od mnogobrojnih lokvi na neasfaltiranim ulicama predgrađa, na koje su se zaletali hodajući od škole do kuće. Film o malom Fincu ima srećan kraj – dobio je Elan skije. Subotičani su dobili veštačko klizalište 1969. godine ali su jedna za drugom nestajale bare i jezerca koja su okruživala grad. Finac je verovatno kasnije prešao na velike skakaonice dok smo se mi svi povukli na Mali stadion. Zime su postajale sve blaže pa nam i onako danas ne bi vredele one bare kojih više nema.

Ali i gradsko klizalište imalo je svoje draži. Najbolji čaj u gradu i ušećerene jabuke. Hokej nije gubio na popularnosti ni onda kada se sa Jugoslavijom raspala savezna liga a jednog dana i ona koja je preostala. Klinci ovde i dalje obožavaju ovaj zimski sport, kao da smo u Sloveniji. Igraju ga i pedesetogodišnjaci.

Lansky



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    Hokej na LEDU – vrlo poznati Palicani, cak i SD Radnicki imao je sekciju koji su
    nezvanicne utakmice igrali protiv Backe, sa Aleksandrovom. Bilo je pokusaja i
    plesa u dvoje na LEDU. Necu da privatiziram ali jedan od glavnih kod Radnickog
    bio je stariji Dietrich – cipelar koji je pravio za ove hokejase spec.sportsku obucu
    palice su jedino kupovali. Jos jedna specificnost je bila za najmladje u bivsoj
    KAJICEVOJ ulici gde su deca iz okoline u velikom dvoristu kuce br. 23 naucili se
    klizati, ucinili prve korake na ledu. Da spomenem dvoje iz ove ulice kasnije su
    reprezentativci u drugim sportovima RUZSA KOSANYI SKENDEROVIC,kao i
    ZEMKO JOSIP – u ovom dvoristu napravili su prve korake na ledu. Postoje slike
    kod Lanskog sa hokej utakmica iz perioda 30ih godina – ipak da se zna u to vreme
    Palicani su najbolji – da spomenem i neka imena braća Ladocki, braća Erdelji,
    Mikuska, Poljak, Kmec – bojim se da sam neke i zaboravio – TO JE BIO POCETAK
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2019/11/hokej-palic-subotica.jpg
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2019/11/hokej-na-palicu.jpg

  2. Lebara kaže:

    Neka stara dobra vremena,ni klima nije ista.Kada sam bio klinac bilo je leda i po 2 meseca u kontinuitetu po barama i jezerima.Druzili smo se vani i leti i zimi.Ovo danas je sociolosko-kulturoloski fenomen a neki ga nazivaju napredak i razvoj,da li je?

  3. Borko kaže:

    Kao klinac ledene zime sam sa društvom provodio na Šandorskoj bari. Onako malima Palić nam je bio predaleko, a za ulaznice za klizalište na Malom stadionu para nismo imali.
    Šandorska bara je bila naše klizalište !
    Ne bih da zvučim kao matoro čangrizalo, ali tada su zime, bile zime.
    A ne kao ovo danas…
    Lep tekst i lepo podsećanje na detinjstvo, hvala vam!

  4. hokejaš kaže:

    Kako sam nacuo, uskoro ce Subotica napokon dobiti halu.

  5. ZAHVALA kaže:

    A da se zna da planinarsko drustvo iz Backe Topole svake nedelje punim velikim autobusom nosio nas na klizanje od 10-12 i jeste bio je najbolji caj na svetu…nikad nije bilo jasno koleginicama da kao kvazi Topolcanka kako sam naucila tako dobro da klizem…pa ljudi moji nedeljom nismo smeli gledati na televiziji matine nego pakovali se i isli na klizanje. Cele zime to je bio moj omiljeni sport…obozavala sam da vezbam na ledu…a malisani sa sestrom su neprestano igrali zajednicke igre…nezaboravna vremena…

  6. croat kaže:

    Los caj , pogacice i jabuke u seceru, sve me to asocira na klizanje. Nedavno sam nasao kod kuce video traku (osmicu) iz sedamdesetih sa krvavog jezera gde se vidi da je cela porodica na klizanju! Potpuno sam zaboravio da su mi tamo bili i deda i baba!

  7. IvanM kaže:

    …Učio sam klizanje na Šandorskoj bari. Kasnije na Malom stadionu dok još nije bilo kopresora nego se čekao hladan dan da se voda zamrzne. Sve ostalo je istorija . ŽHK „Spartak„ je najbolje igrao kada je trener bio Čeh Zdenjek Zavodski.

  8. IvanM kaže:

    PS. Lansky za gradonačelnika.

  9. zozon kaže:

    Prve klizačke korake sam napravio na terenima OŠ „Jovan Mikić“. Moj razredni starešina Poljak Janoš i nastavnik Vojnić (oba su predavali fizičko) su šmrkovima na šljaci u vreme zimskih raspusta pravili ledenu ploču. Prvi poljupci na Malom stadionu se ne zaboravljaju.

  10. ZAHVALA kaže:

    Prvi poljupci na malom stadionu se ne zaboravljaju…blago vama…

  11. ZAHVALA kaže:

    Tu ledenu plocu u Csáki LajosÁ I nama samo jedne zime je napravio prof fizickog…ali ta zima je bila najlepsa topolska za mene…celo vreme smo proveli tamo i posle zalaska sunca smo isli kuci…Zapitam se da danas koji prof fiickog bi uradio to volonterski samo zbog dece???…Imali smo zaista fenemenalne pedagode…inace uciteljica mi je prava Suboticanka i vec ko mala upila sam suboticki mentalitet i vikende sam provela tamo…jako jako puno vikenda…nisam planirala da cu biti putnik cak namerno sam planirala zivot da izbegnem to i eto vec 22 godine…

  12. zozon kaže:

    @Zahvala
    Nastavnik Poljak je stanovao upravo u Čaki Lajoša.

  13. ZAHVALA kaže:

    :)))

  14. Aleksa kaže:

    Setih se tog nezaboravnog hokeja na ledu iz vremena kada je sve zavisilo od prirode. Nije bilo vestackog leda, nije bilo Rolbe – led se cistio rucno. Spartak je u to vreme bio u vrhu jugoslovenskog hokeja, jedino su Jesenice odskakale jer su vec u to vreme imali vestacki led.
    A same utakmice, navijanje, druzenje, pogledajtre pune tribine na slici 4 i 5, a temperatura u debelom minusu. Debele carape i gace, termos sa cajem ojacanim sa malo rakije,divota. Na terenu davno zaboravljeni hokejasi braca Ladocki, Mikuska, Erdelji.fantastican golman Janusko – ni ja ne pamtim sva imena.
    Nije tema, ali na tom terenu smo preko leta gledali odlicne rukometasice, nezaboravne boks meceve.
    Kako je Dusan Jaksic pevao: „To davno bese, secam se ja“ – puno cega se secam, bilo je lepo, bili smo mladi, privlacio nas je bioskop, sport, igranke,setnja na Korzu. To je bio zivot!
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2019/12/hokej-subotica.jpg

  15. Aleksa kaže:

    Lansky, hvala na slici, u gornjem desnom uglu jedan od brace Ladocki u ulozi sudije.

OSTAVITE KOMENTAR