Sto godina MAJMUN placa

Da vam čiča kaže… Kada je sagrađena Gradska kuća, uređen je i park koji je do tada bio običan pijačni trg…

Slika
Trg se zvao trg St Ištvana, Svetog Stipana, Karađorđev, Maršala Tita, trg Republike ali i Mojom plac, Majmunsko ostrvo ili jednostavno MAJMUN. Izraz pripada mađarskom žargonu i sličan toponim može se naći u još nekim gradovima bivše Ugarske. U neka stara vremena, ozbiljan čovek nije sedeo na šipkama i gubio vreme a ako je i hteo da uživa u parku, tu su bile klupe.
Spomenik Svetom Trojstvu, na ovom mestu od 1815. do 1966. godine
Slika
Ali, dvadeseti vek je grabio napred, osvajale su se nove slobode pa avangardi, a to je uvek omladina, nije bilo mrsko sedenje na šipkama u pozi majmuna. Šta više, Majmunski plac je postao omiljeno sastajalište jer nekog drugog provoda a ni novca, nije bilo.

 
Posetioci su vremenom pomerali svoje pozicije na placu. Šezdesetih je bilo bliže Triglavu (danas Fidelinka), sedamdesetih je staza koja dijagonalno prelazi trg, uveče bila prepuna. Nije se samo sedelo. Društva su stajala u grupama čak i u potpunom mraku tokom restrikcija struje. Krajem sedamdesetih je na mestu današnjeg Mc Donaldsa otvoreno mesto rogobatnog imena DEGUSTACIONI CENTAR , koje se naslonilo na to krilo Majmuna pa se težište pomerilo na tu stranu. Početkom osamdesetih tu sede pankeri a ignorišu ih hipici na suprotnojstrani, prema Triglavu.

 
Šezdesete (frula pantalone)
Slika
Sedamdesete (zvoncare)
Slika
Slika

Slika
1985. godine je izgrađena nova fontana pa se to leto činilo da će se svi preseliti tamo ali već sledeće godine nisi mogao naći mesto na šipki prema Malom Korzou, koji je postao pešačka zona. Bio je to „labuđi pjev“ Majmuna u smislu onog što je do tad značio.
Početkom devedesetih, nove letnje bašte modernih kafića i nova mesta za provod, depopulisali su Majmunsko ostrvo.

 
Danas se stari Majmun preselio u uspomene i mitove o nekom srećnijem vremenu za one koji su tada bili mladi. Zaboravilo se da je sedenje na šipkama bilo i mesto očajavanja i večitog čekanja da se „nešto desi“ , mesto maštanja o PRAVOM provodu i odlasku na neko uzbudljivije mesto. Onima koji su otišli u svet za boljim, srce je ipak ostalo na tim šipkama.

 
1971. godina
Slika
Slika

DislikeLike (+5)
Loading ... Loading ...
Serbian Dental Tourism Cvikeri

Komentari

  1. Subotičke godine (Stevan Raičković, pesnik i akademik)

    Slika
    Drugo dominantno mesto u mojim posleratnim subotičkim godinama vezano je takođe za jedan park koji se nalazio u samom srcu varoši…Danima i noćima, ponekad i do samih svitanja, sedeo sam na gvozdenoj ogradi parka…Na našem „Majmunskom ostrvu“, kako su zvali ovu ogradu, ostajao sam sa dva tri najokasnelija moja prijatelja koji su takođe isto tako bili skloni ovoj vrsti „idealističkih“ razgovora i sanjarenja čija su raznolika ishodišta obično završavala u mladalačkim pričama o literaturi…za mene u poeziji. Jedan od najvernijih (i najodocnelijih) mojih sagovornika na Majmunskom ostrvu bio je subotičanin Lazar Merković, povratnik iz logora Dahau, obožavalac Krleže i Hegela.
    Sedeći na niskim gvozdenim štanglama do duboko u noć…pod uličnom svetiljkom , čitao sam…
    Ponekad sam – dok su se osvetljeni prozori unaokolo mogli izbrojati na prste – čitao ovoj malenoj družini na Majmunskom ostrvu, svoje nove stihove…Oni su bili moja jedina publika, njih nekoliko po broju, u sasvim opusteloj i već uveliko usnuloj bačkoj metropoli.

    Thumb up 3 Thumb down 0

  2. Slika
    Sad je prilika da se razjasni šta predstavlja ovaj kamen. To je tvz „NULTI KILOMETRAŠ“ , postavljen za vreme drugog svetskog rata. Označavao je početak od kojeg se merila dužina Somborskog, Halaškog i Bajskog puta. Odavno više nema tu funkciju.

    Thumb up 7 Thumb down 0

  3. Ovo će možda ispasti da je u ,, naše vreme sve bilo bolje,, ;) ali iako nismo izlazili baš kad smo mi hteli i mi smo se uglavnom vraćali kući u vreme kad se danas izlazi, i nismo imali puno mesta za izlazke i mi smo se super provodili!!!!!!!!!!!! Majmun plac nam je bila stanica i pre i posle škole, mnogi su se tu počeli ,,zabavljati,, a mnogi su tu i raskinuli, tu se moglo razgovarati, raspravljati,svirati. Kada sada izadjem uveče nevidim da se danas tako ,,ludo,, zabavlja, iako kafića ima na izvoz.

    Thumb up 4 Thumb down 0

  4. U poslepodnevnim časovima i možete naći nekoga da sedi na šipkama, dok uveče slabo. Valjda je razlog taj što je Korzo izgubio svoju osnovnu namenu- šetanje. Dok je Korzo bio pun šetača, i na šipkama su bili naređani ljudi, sada kada niko ne šeta, ni na šipkama nema nikoga.

    Thumb up 3 Thumb down 0

  5. Super tekst :) covek se priseti mladosti… bas ste dobro napisali da iako smo negde u tudjini srce nam je ostalo tamo negde oko majmun placa…eh

    Thumb up 3 Thumb down 0

  6. Ne verujem koliku istoriju taj „majmun plac“ nosi sa sobom…malo mi je krivo jer je nekada Subotica imala divne gradjevine i predivno je izgledala, zasto je to sve moralo da se toliko promeni i modernizuje nikad mi nece biti jasno. Ja, sad sa 17 gondina, nekako zalim sto nisam zivela u to doba, jer koliko vidim tada se puno bolje zivelo nego danas (bar po meni). Odlican text :)

    Thumb up 5 Thumb down 0

Ostavite komentar