Subotica 1957 – Sputnjik iznad grada

Jedna veoma kratka vest pojavila se u Subotičkim novinama 1957. godine.  Ispod naslova „Obesila se bogata starica“, navodi se kako je Ida Manojlović, rođena Mikloš, izvršila samoubistvo vešanjem. Nema detalja o tome u čemu je bilo njeno bogatstvo. Ako znamo da tih godina niko nije mogao biti bogat, pretpostavimo da se misli na predratnu buržoaziju koja je razvlašćena i bez izuzetka lišena većine svog imanja, ali u očima građana još predstavlja ono što su nekada bili.

Novi svet u to vreme gleda samo napred, a od te godine i u nebo. Sovjeti su u kosmos poslali prvi satelit. Početkom novembra su se više njih kleli da su Sputnjik 1 videli iznad Subotice. Bela Lulić, službenik, video ga je sa Bikova:

„Nemojte misliti da hoću da vas prevarim. Posve sam siguran da je to bio veštački satelit. Video sam jednu svetleću tačku koja je ostavljala trag i kretala se velikom brzinom.“

Ladislav Zemko tvrdi: „Idući Čantavirskom ulicom, stalno sam gledao u nebo ne bi li video veštački satelit pošto sam čuo u srpskoj emisiji radio Temišvara da će satelit preleteti iznad Bukurešta, pa sam se nadao da ću ga i ja videti. U jednom trenutku sam spazio jednu žućkastu tačku koja se kretala iz pravca zapada na istok. Sa mnom je bila kolegnica Matilda Bauer.“

Izgleda da su Subotičani zaista uspeli da vide ovo novo nebesko telo jer su ga u isto vreme zapazili sa različitih mesta. Tih dana je u kosmos poslat i Sputnjik 2 sa kučetom Lajka. Satelitomanija koja je već vladala dovela je do toga da su neki klinci išli u atar da traže Lajku za koju su bili sigurni da se spustila u okolini Subotice.

Sudar vozova

Jednog martovskog dana pedeset i sedme, teretni voz iz Kelebije ušao je u stanicu kao i obično, međutim, nije se zaustavio na predviđenom mestu već je nastavio kretanje nesmanjenom brzinom prema podvožnjaku, gde je na istom koloseku stojala druga kompozicija. Kad je video šta se sprema, ložač je iskočio dok je mašinovođa ostao da pokuša nešto, mada su vazdušne kočnice otkazale. Kada je stigao na podvožnjak začuo se najpre tresak, potom trenutak tišine a nakon toga krckanje. Lokomotiva je počela da propada kroz drvenu konstrukciju mosta. Dva prednja točka s osovinom našla su se na pešačkoj stazi. Na svu sreću, nije bilo žrtava ni povređenih.

Novine imaju stranicu sa savetima lekara za zdrav život, a nadu onima koji se toga ne pridržavaju, daje prilog iz kafane Šarac u Šandoru. Stalni gost Vojin Branković ima 102 godine. Dočekao je duboku starost mada puši i pije. Iako je rođen još 1855. godine, i dalje ima prilično zdrave zube. Ispričao je tada kako voli meso i raznovrsnu hranu izuzev mlečnih proizvoda. Posle ručka ide pravac u kafanu.

Vest je i da su u Subotici počeli da iscrtavaju pešačke prelaze. Puno o tome govori karikatura na kojoj se vidi kako pešaci hodaju svuda po putu, a najmanje preko zebre. Jedan jedini disciplinovano ide preko pešačkog, što ga kod prolaznika odaje da nije iz Subotice. Pešaci će se skloniti sa ceste tek kada njome zagospodare automobili, kojih je 1957. bilo veoma malo.

Leta pedeset i sedme je renovirana Pošta broj 2.

Sagrađena 1933. godine, oštećena avionskom bombom 1945. i popravljena iste godine, 1957. je adaptirana tako da svi poslovi mogu da se obave na jednom šalteru. Šalterska sala je obložena mramorom, kako zaslužuje pošta koja obavlja unutrašnju i međunarodnu poštansku službu. Nabavljena je električna mašina za žigosanje.

Lansky



KOMENTARI

  1. Trovach kaže:

    Nikako da shvatim gde je slikana ona prva slika. Mislim da je Strosmajerova, ali mi nedostaju tramvajske sine iz perioda kog se secam, mada je moguce da tramvaj tada nije isao Strosmajerovom. Znam sa koje strane ce stici pomoc 🙂

  2. Kertvaros kaže:

    @ Trovach
    U pitanju je Strosmajerova ulica. Dobro se vidi da je tramvaj sa letnjom prikolicom krenuo od Rudica prema Palicu. Tramvajske sine se ne vide direktno. One se nalaze skroz desno na samoj ivici fotografije iza drvoreda, odnosno trotoara i vode do sledece stanice – Gradske kuce i onda dalje do ribarnice na uglu kod Poste gde se vrsi ukrstanje sa tramvajem iz suprotnog pravca i skrece potom na levo i nastavlja pored bioskopa Zvezda sve do sledece stanice „kod Suda“ i onda dalje do Palica. Fotografija je snimljena u predratno vreme, jednog lepog Nedeljnog dana i izgleda da su pesaci na fotografiji krenuli prema katedrali na Nedeljnu misu.
    Meni je dovoljno da zatvorim oci i mentalno se provezem celom tramvajskom trasom. Ono sto se je jos u detinjstvu urezalo u pamcenje ostaje valjda dozivotno u nama.

  3. Kertvaros kaže:

    Potpuno sam ubedjen da sam video satelit. Toliko ljudi ga je videlo i toliko o tome pricalo sve do najsitnijih detalja, tako da ja danas stvarno vise ne znam da li sam ga i ja zaista video ili samo po silnim pricama verujem da sam ga video. U skoli je to bila stvar prestiza. Ko nije video satelit, automatski je bio druga liga. Dakle svi smo videli satelit. U to doba gradovi nisu bili osvetljeni kao danas i nije bilo toliko tzv. „svetlosnog smoga“ kao danas i zvezdano nebo se je daleko bolje moglo posmatrati golim okom. Stampa, radio, i po kafanama, za njih je to bila glavna i jedina tema. Mi balavurdia nismo bas najbolje shvatili u cemu je zapravo smisao tog Sputnjika, ali smo osecali da je to nesto veliko i vazno. Meni je otac prilicno jednostavno objasnio – onaj ko zavlada vasionom moze da uperi oruzje na celu zemaljsku kuglu. Lokalne poete su i spevale odgovarajucu pesmicu:
    Sorom sajka
    vasionom Lajka
    moja kita
    sa dva satelita…
    Dogadjaj je bio stvarno upecatljiv a ja se i danas secam sve te silne euforije i naravno prepucavanja izmedju onih koji su preferirali USA i oni koji su vise najvili za SSSR. Takve diskusije su u to vreme vodjene vrlo decentno i iza zatvorenih vrata.
    Koliko secanje moze vremenom da izbledi odnosno koliko moze da pretrpi razne metamorfoze svedoci i dogadjaj sa lokomotivom na mostu. Da me je neko pitao kada se to desilo, odgovorio bih negde u leto. Medjutim dogadja se zbio u mesecu Martu kako upravo saznajem. Da stvar bude jos bolja, licno sam bi na licu mesta. Pazljivo sam posmatrao snimak da nisam mozda i ja tu negde. Izgleda da nisam. Fotografija naravno budi secanja na detinjstvo, most od balvana, kao minijatura onoga iz filma „Most na reci Kvaj“ Most je bio za nas klince iz Novog Grada i Kertvarosa jedna nevidljiva granica i barijera. Neprikosnoveno pravilo je bilo – do mosta mozes bosonog, a dalje se nose cipele, patike ili sandale. U grad se ne ide bosonog, a grad je pocinjao sa druge strane mosta. Bio je samo jedan pesacki prolaz na strani prema Bratstvu odnosno Zeljeznickom kupatilu. Sa druge strane se lepo vidi karakteristicna i vrlo solidna ograda oko Teretne stanice koja je isla od mosta preko ul. Pala Papa sve do carinskih magazina. Glavni ulaz je bio sa Palickog puta a bila su jos i dva ulaza. jedan direktno preko puta Metalije i malo dalje jos jedan zbog koloseka u El. centralu koji je vodio neposredno pored Azuckijeve kuce, nekadasnjeg direktora Ekonomske skole. Ceo taj areal Teretne stanice je bio jedno veliko igraliste za nas decu iz toga kraja. Pristup deci i igranje tamo zvanicno nije bilo dozvoljeno, ali niko nas nije ni terao odatle. Bilo je to jedno vrlo opasno mesto. Kada se danas osvrnem sa ovim iskustvom, mogu reci da smo dobro prosli jer niko od nas nije stradao a moglo je zaista svasta da se desi. Paradoks je da ja mojoj deci nikada ne bih dozvolio da se igraju tamo gde sam se ja igrao.
    Sto se saobracaja tice u to vreme pocela je saobracajna milicija da vrlo strogo i vrlo intenzivno priprema gradjane za buducu saobracajnu situaciju. Prve zebre i prvi semafori kod suda su najavili pocetak jedne nove epohe. Isto tako i vece prisustvo saobracajaca sa pistaljkama koji bi odmah energicno zasvirali cim se neko ne pridrzava sobracajnih pravila. Pocelo se i sa kaznjavanjem, narocito biciklista i zapreznih kola bez osvetljenja. Obaveznim pokazivanjem pravca skretanja, rukom ili kandzijom. Poneki stari Baco se jako zbog toga nervirao. Sta imam ja njima da pokazujem rukom di cu okrenit kola. Svi znaju di ja stojim i vozim moje kuruze u moj cardak. Kada danas pogledam zahvaljujuci web kameri intenzitet saobracaja ispred Jadrana, pre 60 godina to niko nije mogao ni u snu da zamisli.

  4. U koje predratno vreme kaže:

    @Kertvaroš, ako si mislio na vreme pre Drugog svetskog rata da je snimljena fotografija iz pravca Štrosmajerove ulice, ne bih rekao, jer se lepo na firmi s leve strane vidi natpis „Jugolutrija“. To koliko znam nisu imali „pre rata“. Po meni i kako se ja sećam fotografija je negde iz 60-ih eventalno kraja 50-ih godina.

  5. U koje predratno vreme kaže:

    @Kertvaroš – ili piše „Jugofilatelija“, svejedno.

  6. Kertvaros kaže:

    @ U koje predratno vreme

    Priznajem zbunjen sam. Radnju poznajem iz 50-tih godina. Pripadala je gospodinu Korhecu. On je bio jedan poznati filatelista, a to je bio i pre rata. Prefix „Jugo“ poznat i ranije, cesto je bio u upotrebi i u Kraljevini. Porodica Korhec je jedna ugledna i poznata Suboticka porodica, i ja nisam autorizovan da o njima pisem po internetu. Moguce da je fotografija nastala nakon rata, ali je to onda bilo neposredno prvih poratnih godina. Sa druge strane lepo se vidi tramvajska kompozicija i to bez reklamne table po duzini pogonskog vozila, a kakve su imali svi Suboticki tramvaji tokom 50-tih godina proslog veka. odeca prolaznika prije lici na modu iz kasnih 30-tih nego na onu iz kasnih 50-tih godina. Sve u svemu moju tvrdnju o vremenu nastanka fotografije treba uzeti sa rezervom.

  7. U koje predratno vreme kaže:

    @Kertvaros – Iskreno rečeno, možda nisam u pravu, ali nisam siguran da su prefiks „jugo“ baš nešto koristili pre rata. Uveličao sam fotografiju po delovima, pored „Jugofilatelije“ tu je i nekakva „Usluga“ – nečitko dalje šta, u svakom slučaju trebalo bi uporediti sa predratnim fotografijama tog dela grada pa videti da li odgovara tom vremenu. Po meni – ne odgovara, tu je s leve strane bila velika i otmena kafana „Rojal“, kasnije „Bela lađa“, ona se doduše ne vidi ali mi nekako to nije taj ambijent ulice iz tog vremena, i ne vidi se ona zgrada na uglu, takođe s te strane, koja je imala specifičan izgled do posle rata. Drugo, stil odevanja mi više liči na 50-60. godine nego predratne, firuzure, svejeno, a zatim što se tiče tramvaja, sećam ih se od 50-ih godina ali ne znam kada su počeli da nose reklame. Meni se čini da je to bilo mnogo, mnoooogooo kasnije, takođe bi trebalo uporediti sa fotografijama tramvaja iz tih vremena. Treće, ono što me je najviše začudilo i takođe sam uveličao tu stranu fotografije, jeste da NEMA TRAGOVA TRAMVAJSKIH ŠINA PREMA ŠTROSMAJEROVOJ ULICI! Tramvaj ide od Rudića – a kuda – Bog će ga znati!? Tu šina nema. ni na putu, ni iza drveća, na slici. Tramvaj je ako se ne varam išao kroz Korzo do 1922. a onda je stavljena pruga u Štrosmajerovu, ali ova fotografija ne može biti pre 1922. ni slučajno! Imaš put – bez pruge, samo kompaktna žuta kocka – imaš drvored i trotoar – takođe bez pruge, dalje je s desne strane mogao da bude samo park, a kroz njega pruga nije išla! Postoji sekvenca prolaska tramvaja tom deonicom iz pravca Štrosmajerove u filmu „Maestro i Margarita“, tu negde pre skretanja prema Rudiću, pa ću morati da pogledam, možda će mi biti jasnije. U svakom slučaju, na ovoj slici se pruga NE VIDI, a morala bi da bude tu! Preko sadašnjeg „Risara“ nije išla, bistoš.

  8. U koje predratno vreme kaže:

    Možda se bolje vidi

  9. IvanM kaže:

    @ U koje predratno vreme
    Šine su išle iza ograde koja se vidi sa desne strane.Skoro preko „Risarevih„ nogu, pa dalje sredinom Štrosmajerove do raskrsnice kod pošte.

  10. u coloru kaže:

    Iza ograde
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2014/02/suboticki-tramvaj-erno-arnold-1.jpg

  11. Poštar kaže:

    Na poslednjoj slici je Đukić Slaviša. Sedamdesetih je bio dostavljač na Paliću.

  12. Kertvaros kaže:

    Upravo tako . Tramvaj na crno-beloj slici je prikazan kada otprilike preko puta Tikvickog ulazi u krivinu koja vodi dalje po sredini Strosmajerove ulice. Levo i desno od pruge su bile dve saobracajne trake (zuta cigla) a sine su bile odvojene od njih jednim relativno niskim zidom i ruzcnjakom duz zida kako bi se sprecilo pretrcavanje sina sa jedne na drugu stranu ulice. Inace ta trasa tramvaja po Strosmajerovoj je egzaktno ona linija duz koje je nekada bila pijaca. Na kraju ulice je bio javni bunar i jedan zidani objekat koji je u vreme postojanja pijace sluzio kao prodavnica ribe. (ribarnica) Takodje se na fotografiji sa tramvajem vide stara jos neprepravljana letnja kola kakvih garantovano nije bilo 60-tih godina. Osim toga ja sam isao u osnovnu skolu broj 6 (kod Poste) a pocetkom 60-tih u Suboticku gimnaziju i taj citav kraj mi je bio relativno dobro poznat. Kako danas sve to izgleda, to je vec jedna druga prica. Osim toga uskoro ce se sigurno javiti Aleksa koji je svoj prilicno dug zivot proveo uglavnom u Subotici (za razliku od mene) i ima nesto da nam kaze o prohujalim vremenima.

  13. U koje predratno vreme kaže:

    @IvanM – Tačno!

  14. Trovach kaže:

    Ja pamtim Strosmajerovu cijom sredinom je isao tramvaj, a pruga je bila zidicima odvojena od kolovoza. Nekako mi se cini da je na prvoj slici veci deo sirine ulice, ali ni naznake od tramvajskih sina. Bas bih voleo saznati koje godine je tramvaj prvi put prosao Strosmajerovom.

  15. kertvaros kaže:

    Ako nekoga zanima neka pogleda naslovnu fotografiju zgrade Jadrana. Gore se lepo vidi jedna lampa kako visi posred Korza. Takvim lampama se tada osvetljavalo celo Korzo i bio je problem uvece prepoznati necije lice. Danas se sve sija i sljasti od svetlosti, ali zato se ne vide zvezde.

  16. Burdus kaže:

    Kako je lepo citati vase komentare, sa uzivanjem citam Vase „prepirke“. Ne zamerite na izrazu ali ovo je za uzivanje…a ne onakve postovane komentatore pod raznoraznim Istinitim i ne istinitim nickovima.

  17. Fleš Gordon kaže:

    U to vreme vladala je prava euforija oko satelita jer je to bila tema u medijima (1 radio, 2 novine i rekla-kazala) pa su ga mnogi kao videli. Bio sam svedok takvog preletanja preko Subotice, pa sa dečijom maštom poverujem da je stvarno satelit. Pazite, svetla tačka koja se kreće velikom brzinom i ostavlja beli trag! To može biti samo satelit … Kasnije nam je nastavnik razbio iluziju, jer je objasnio da satelit leti na nekoliko desetina kilometara, ne ostavlja nikakav trag, da je tako mali da se ne može videti i… i da je ipak reč o avionima na mlazni pogon koji ostavljaju karakterističan beli trag i koji su posle postali sve učestaliji, pa na to niko više nije obraćao pažnju. Kao ni danas kada iznad nas preleće desetine ”satelita” špartajući nebo belim tragom.

  18. Aleksa kaže:

    @Kertvaroš
    Kad ste me već prozvali da se uključim i ja u diskusiju.Naime, 1957.godine nisam bio u Subotici,bio sam u vojsci, pa se ne sećam šta se te i sledeće godine dešavalo u gradu. Inače živo se sećam vremena kada je (most,podvožnjak,nadvožnjak) srušen 1941.godine i kako je u rekordnom vremenu izgradjen novi od masivnih drvenih balvana, a 1959 godine sam zatekao novi, izgradjen tokom 1957 i 1958,godine. Tu sam imao i neugodan doživljaj prilikom povratka autobusom sa Palića kada smo zbog kiše zaglavili pod njim – znači da je već u to vreme problem zbog kiše na ovom mestu postojao.
    Slika ispred bioskopa Jadran sa svetiljkom je nastala sigurno mnogo pre 1957,godine, jer je u to vreme već postavljena neonska rasveta na Korzu sve do nekadašnje prodavnice Sport.
    Pogled na deo Štrosmajerove ulice je sigurno iz tog vremena, na ovom delu ulice je restoran Bela ladja,prodavnica filatelije, komisiona radnja, a na samom uglu apoteka. Na tom uglu je kasnije otvorena prodavnica Samoizbor.
    Tramvajska pruga je išla sredinom ulice, ulica je bila ukrašena sa četiri drvoreda gelegunje i bila jedna od najlepših ulica u gradu. Tu je kraj pruge svojevremeno bio i javni WC, a na kraju ulice prodavnica ribe, koja se nakon rušenja preselila u lokal preko puta, kraj prodavnice 29,novembra. Kakvu smo samo priliku ispustili prilikom rekonstrukcije te ulice – mogli smo sredinom ulice imati divno šetalište oivičeno prekrasnim drvoredom (njega su osakatili prilikom rekonstrukcije ulice i nikada više stabla se nisu oporavila).
    U nekom časopisu sam naišao na naziv za Štrosmajerovu – ulica koje ne vodi nikuda. Istina, bila je zamisao da se poveže sa Prozivkom, ali od toga verovatno neće biti nikada ništa.
    Sećam se čestih šetnji sa suprugom tom ulicom, radnje do radnje sa obe strane ulice,veličanstvene zgrade koje govore sa koliko ljubavi su naši preci gradili ovaj grad.
    Nama, koji smo to vreme proživeli ostaju samo sećanja, sećanja na vremena koja su bila i lepa i teška – bili smo mladi,radili, uživali i voleli se.
    Pozdrav svima koji se još sećaju tandrkanja starog tramvaja, čarobnog mraka u bioskopskoj sali i držanja za ruke voljene osobe, žamora ustalasanog Korza. prepunih plaža na Paliću….

  19. sev24 kaže:

    Prva fotografija je napravljena (na mestu sadašnjeg kružnog toka, ulica Matko Vuković – Rudić ulica) na kraju sadašnje ulice Matko Vuković (nekadašnja Jelačićeva ulica). To je čuvena tramvajska krivina na potezu Pošta 1 – Gradska kuća – Savecki – Mali Bajmok.

  20. Aleksa kaže:

    @sev24
    Nije mi jasno šta ste mislili pod Savecki -a autobusko stajalište Sadecki se nalazi na mestu gde se Bajski put odvaja od Karadjordjevog puta.

  21. Trovach kaže:

    @Aleksa…Izgleda da ste Vi generacija mog oca (1939.) Nasi roditelji su takodje imali obicaj da sa nama setaju Strosmajerovom i cesto mi se te slike pojave u mislima, a ponekad i sanjam tu ulicu kakva je nekada bila. Tada je nama deci bila najzanimljivija „Pionirova“ prodavnica. Stvarno je steta sto nije napravljena kao setaliste.

  22. avet kaže:

    @sev24
    Ja predpostavljam da ste, kada ste naveli tramvajsku relaciju Pošta 1 – Gradska kuća – Savecki – Mali Bajmok, pod imenom „Savecki“ mislili na nekadašnju tramvajsku stanicu gde su bila 2 koloseka da bi se tramvaji sačekivali da bi se mogli mimoilaziti, a prekoputa bivše ambulante Drvene Barake, sada je tamo i pekara „Luka“, nekada pekara Hadži Čoče, a na uglu ulice je u blizini „Blaškov Križ“.

  23. avet kaže:

    Na tom mimoilazištu kod pekare Hadži Čoče sam jednom doživeo kao putnik tramvaja momenat kada je tramvaj iz meni nepoznatih razloga iskočio iz šina.
    Nije bilo povređenih, nije ni brzina bila velika, samo jedan jak udarac i nekoliko uzastopnih truckanja dok se tramvaj nije zaustavio.
    Onda su se putnici malo razmišljali šta sada da rade i na kraju su odlučili da se raziđu, svako svojim putem, jer niko nije hteo da čeka interventni tramvaj, koji je posle izvesnog vremena ipak došao na lice mesta da bi otklonio havariju, ali je i za to trebalo dosta vremena.
    Taj interventni tramvaj je u stvari bila nešto kao pokretna radionica, puna alata i svega što treba u ovakvim neprilikama.

  24. avet kaže:

    @Trovach
    I ja se sećam Pionirove prodavnice, pored je mislim bila Dahlijina parfimerija.
    Štrosmajerova je u to vreme šljaštila u noćnom osvetljenju.
    Visokonaponske neonske reklame su u to vreme bile jako popularne, koje su osim svetla različitih boja ispuštale i zvuk zujanja visokonaponskih transformatorčića koji su ih napajali.
    Poneke reklame su i žmirkale, neke žmigale, menjale boju i oblik iz jedne u drugu, a kada su se vremenom posle nekoliko godina pokvarile, ostajale su tako bez adekvatnog tehničkog održavanja, sa sve manje i manje osvetljenih slova.
    Sećam se jedne svetleće reklame na Malom Korzu, pored Pelivana prema prodavnici cipela Peko, prodavnice mirišljave robe, parfimerije, gde je iznad prodavnice bila reklama i naziv prodavnice „Jorgovan“.
    Tu je vremenom došlo do pregorevanja sijalica prva tri slova, pa je na kraju iznad prodavnice ostao svetleći natpis „govan“, ali niko nije mario za to, kao da niko nije od nadležnih ni hteo time da se bavi da se to popravi ili ukloni.

  25. avet kaže:

    Još jedna prodavnica mi je bila jako interesantna, a što se danas nigde u gradu ne može više naći.
    To je bila parfimerija „Ruža“, negde pored nekadašnje poslastičarnice Triglav.
    Tu se moglo izabrati na više desetina vrsta različitih kolonjskih voda i parfema, na merenje, na mililitre.
    Nosio si svoju bočicu, u koju su sa malim levkom sipali kolonjsku vodu koju si želeo i izabrao i u količini koju si ti naveo.
    Naravno, ova prodavnica je bila jako popularna za žene, da bi se mogle dobro namirisati.
    Ja i dan danas osećam miris moje vaspitačice, ponekad je volela žestoko da pretera sa količinom kolonjske vode koje je nanosila na svoje telo.

  26. Kertvaros kaže:

    To je bila parfimerija „Ruža“, negde pored nekadašnje poslastičarnice Triglav.

    Aleksa vi ste na redu. To je vasa tema.

  27. amacak kaže:

    pionir prodavnica i parfimerija su bile na mestu gde su danas prodavnica mobilnih telefona i valjda menjačnica. sa ulice se ulazilo u malo predsoblje i odatle su išla vrata levo i desno. mislim da je pionir bio desno, gde je sada menjačnica ali nisam siguran.

  28. stormwatch kaže:

    @avet

    Da, takve prodavnice kao shto je bila parfimerija Ruzha vishe nema nigde u Ex Yu. Pored sve moguce kozmetike i parfema, dobar deo prodajnog prostora na policama zauzimali su HO i N setovi vozicha kao i auti na daljinski. Odlazak u tu radnju uvek je bio uzivanje…..bilo je tamo pored toga i ostalih igracaka, ali meni su vozovi bili najdrazhi. Danas je takva superparfimerija moguca verovatno jedino u Nemackoj, kada se ode u Full Size Rossmann, dobra chetvrtina sprata sa igrachkama je posvecena samo Setovima vozova i dodatnom materijalu za kreiranje okoline.

  29. Trovach kaže:

    @avet…Parfimerija „Ruza“ je takodje bila interesantna nama klincima jer su prodavali i igracke i mislim da su se samo tamo mogli kupiti klikeri.

  30. Aleksa kaže:

    @Kertvaroš
    Malo kasnim jer sam tražio slike, ali nešto sam iskopao pa mi je unuk pomogao da jednu postavim.
    Parfimerija Ruža je meni draga iz sentimentalnih razloga pošto sam tu često zalazio zbog jedne devojke, koja je kasnije postala moja supruga.
    I tako, kada sam imao novaca svraćao sam da kupim ili Pitralon, ili sapun za brijanje, ponekad i kolonjsku vodu Crna mačka, ali to je već bio viši nivo.
    Kasnije, sa decom smo obavezno navraćali pred izlog koji je, osim parfema i krema, bio pun igračaka. Kako je bilo teško nekada reći deci da nemamo novaca, ali ipak se uvek našlo toliko da ih ponekad obradujemo.
    Na slici, koja je nažalost dosta loša, vidite izlog parfimerije i zaposlene devojke i šefa prodavnice.
    U vezi Štrosmajerove ulice, u prizemlju nove zgrade štamparije desno od ulaza je bila parfimerija a levo prodavnica Pionir. Pre izgradnje ove zgrade u dvorištu su bile prostorije fudbalskog kluba Spartak.

  31. Kertvaros kaže:

    @ Aleksa
    Drago mi je da ste nasli vremena za komentar i za fotografiju kako bi je svi zajedno videli. Ja sam svakodnevno na putu u skolu u Felegijevoj ulici prolazio pored parfimerije Ruza i svako jutro „inspicirao“ izlog. Tamo se stvarno uvek imalo sta za videti. Cesto nisam ni znao cemu sve ono iz izloga sluzi. Inace originalni Pitralon se jos po Evropi tu i tamo moze nabaviti. Prema mojoj informaciji firma Atlantic grupa DD iz Zagreba proizvodi Pitralon po originalnoj Nemackoj recepturi iz 1927 godine i prodaje ga pod imenom Ralon. Inace patent za naziv Pitralon je pre izvesnog vremena istekao pa sada moze svako svasta da prodaje pod tim imenom. Nekad bilo – sad se pripoveda.

OSTAVITE KOMENTAR