Subotica – Donji grad

Ako ste nekada videli zemljoknjižne uloške, uzimali potvrde o vlasništvu nad nekretninama ili druge dokumente iz katastra, mogli ste da zapazite da se vaša nepokretna imovina nalazi u nekoj od subotičkih opština: Stari grad, Novi grad ili Donji grad. Otkud ovakve podele i iz kog vremena one potiču? Gde je, na primer, taj Donji grad?

Ako tražimo odgovor, moramo se vratiti u pedesete i šezdesete godine XX veka, u vreme kada je Subotica bila središte Sreza a sam grad imao tri opštine. Teritorijalno, varoš je bila podeljena po kvartovima, kasnije mesnim zajednicama ali administrativna podela na opštine kao organe vlasti ispod Narodnog odbora sreza, delila je grad na tri dela – Stari, Novi i Donji grad. Osim rešavanja komunalnih pitanja, Narodni odbori opština su svaki za sebe bili organizatori političkog i društvenog života. Svaki je imao svoj Opštinski komitet Saveza komunista, svoja udruženja, savete, sindikate…i naravno, svoje prostorije.

Polovinom šezdesetih

Opštini Novi grad pripadalo je sve preko pruge, znači Kertvaroš, Železničko naselje i mesna zajednica koja se i danas zove Novi grad.

Istini za volju, tamošnja naselja i jesu bila nova, pa je ime Stari grad pripalo najstarijem delu varoši, ali samo do centra grada. Donji grad se odatle pružao sve do Aleksandrova i izlaska iz Subotice. I tu su se kreatori ove podele sigurno vodili logikom da se teren prema južnom kraju varoši spušta i da mu stoga sleduje pridev „donji“. Stari grad je naspram sebe imao Novi grad, ali Donji nije imao Gornji. Ove celine danas postoje još kao „katastarske opštine“, međutim, nisu se primile kod građana da bi posle ukidanja ostale u neformalnoj upotrebi, kao što je to bio slučaj sa nekim starim imenima kvartova, naselja ili ulica.

Arheolog Laslo Sekereš je svojevremeno sabrao mnoge toponime u gradu i okolini i pokušao da objasni poreklo njihovog imena. Kad su nazivi ulica u pitanju, za neke smo vremenom zaboravili ko su ljudi čija su imena na limenoj tabli i koja je njihova zasluga da na taj način čuvamo uspomenu na njih. Evo nekoliko subotičkih ulica za koje čujemo često u servisnim informacijama o isključenju vode i struje, ili smo za njih samo jednom čuli ali su nas zainteresovale neobičnim imenom.

Plato Dobrojević – rođen u Subotici 1844. godine gde je i umro 1915. Lekar koji je svoje siromašne bolesnike lečio besplatno a za svoj novac im je kupovao lekove. Ima ulicu u Šandoru.

Titus Dugović (Dugovics Titusz) – Kao što Srbi pamte Stevana Sinđelića koji je u borbi protiv Turaka, sa sobom u smrt poveo i neprijatelja, takvo mesto u mađarskoj istoriji ima Titus Dugović. Ratnik Janoša Hunjadija prilikom opsade Beograda 1456. godine nije dao turskom barjaktaru da postavi zastavu na bedem već se bacio na njega i pao sa njim skupa u smrt.

Romen Rolan – ima ulicu blizu Zorke. Reč je o francuskom književniku koji nema veze sa nama ali kao nobelovac i građanin sveta, dao je ovom naselju malo kosmopolitskog.

Generala Kutuzova – Kako to da je ovaj grof i general carske Rusije dobio ulicu u Šandoru još pre rata a uspeo da je zadrži i u socijalističkoj Jugoslaviji? Za feldmaršala Mihaila Kutuzova koji se proslaviio u ratu protiv Napoleona, neki izvori tvrde da je poreklom iz Aleksandrova. To prezime i danas nose neki Šandorčani, a ima ih i baš u tom šoru.

Patris Lumumba – ima ulicu na Novom naselju. Kao borac protiv kolonijalizma i prvi premijer nezavisnog DR Konga imao je sve naše simpatije. Kada je mučki ubijen 1961. godine za šta su okrivljeni Belgijanci, kod nas su u gradovima organizovane velike demonstracije pa su tako i Subotičani izašli na svoj glavni trg da iskažu protest. Neki drugi afrički lideri proslavljeni u borbi za slobodu, poživeli su duže i doživeli da ih vlast iskvari do te mere da postanu gori vladari od svojih porobljivača. Patris Lumumba je umro mlad i postao simbol, poput Če Gevare, koji je kod nas i u svetu imao veću popularnost ali mu nisu davali ulice.

 

Lansky



KOMENTARI

  1. Sima kaže:

    Koga zanima može ovde da pogleda kako su danas podeljene katastarske opštine:
    https://suboticagis.rs/

    Potrebno je uključiti, u pregledu gore levo, granice/katastarske opštine…

  2. pajo kaže:

    ja bih o Bajskim vinogradima. na mapi iz 1920-te se vidi da obuhvataju današnju mesnu zajednicu Peščara i deo MZ Novo Selo. na kraju Bajskog puta sa leve strane kod pruge je bio broj1 današnjom ulicom Franje Supila su išli brojevi do ciglane koja je bila na mestu današnjeg bazena AS trade. dalje preko Bajskog groblja do Mičurinove (nekadašnji peti kvart) pa Metohijskom do Halaškog puta. Halaškim putem do prvog progona (Josipa Kolumba) dalje prema Zapadnim Ugarnicama i onda do početne tačke na kraju Bajskog puta do stražare. stražara je bila na broju 419. detaljnim pregledom mape se vidi da je najveći broj bio 421 četrdeset godina kasnije 1960-te generalnom urbanizacijom dodeljeni su novi brojevi i tada je najveći bio petsto sedamdeset i nešto. stražara je dobila broj 499. dakle za 40 godina je izgrađeno oko 150 kuća. danas na ovom potezu postoji par hiljada kuća.

  3. Karlo M. kaže:

    Lansky, na Palicu postoji ulicica koja nosi ime Angela Toriccelija. Da li znate nesto vise o njemu i ima li neke povezanosti s Palicem?

  4. Lansky kaže:

    Iako mu ime zvuči kao nekog renesansnog slikara, Anđelo Toričeli je u Subotici bio učitelj mačevanja. Još jedan italijanski instruktor ove veštine nalazi se na staroj fotografiji iz 1913. godine. Ispod slike piše:
    Mačevalački klub u Subotici 1913. godine sa učiteljem mačevanja Venecija Ernestom , rodom iz Italije, na levu stranu sedi Jakobčić Eugen

    Eugen Jakobčić je kasnije bio naš reprezentativac u ovom sportu.

  5. tihomir kaže:

    Pored Anđela bilo je i drugih učitelja mačevanje iz Italije: Lionelo Sanesi, Italo Santeli, Đuzepe Pelegrini…

  6. Kertvaros kaže:

    Odrastao sam u opstini Novi Grad. Zgrada opstine je bila na Palickom putu, ugao M.V. Tosinice. To je bila ujedno i jedina flasterisana ulica pored Papa Pala i dela pralelnog puta. Bila je to nasa „Glavna ulica“ i po njoj je vozio tramvaj. Nakon administrativne reforme, zgrada nase opstine postaje Visa Ekonomsko-Komercijalna skola, zapravo nukleus buduceg Ekonomskog fakulteta.

    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2010/01/marije-vojnic-tosinice.jpg

    Novi Grad i Kertvaros postaju negde sredinom 50-tih godina pravi „Boomtown“ placeva je bilo dovoljno i po relativno pristupacnim cenama, delili su se povoljni gradjevinski krediti, nezaposlenih nije bilo i narod je zasukao rukave. Najveci problem je bio u redovnom snabdevanju gradjevinskim materijalom. Tu se je znacajno povecao broj stanovnika a i struktura stanovnistva se je isto tako znacajno promenila. To se je najbolje videlo po „Specerajskoj“ radnji na uglu Paralelnog puta i po tome kako se promenom strukture stanovnistva menjao i asortiman te tada skoro jedine prodavnice. U prodavnici je nekada osim prehrambenih proizvoda moglo da se kupi sve za vinogradarstvo. Lika za povezivanje cokota, plavi kamen,(galica) sumpor za vino i jos mnogo toga. Moglo se kupiti raznih delova za konjsku ormu ili cak i jedna dobra strucno zanatski izradjena kandzija. Kertvaros je sve manje bio naselje vocara i vinogradara a sve vise radnika i sluzbenika. Cela tadasnja opstina Novi Grad nije imala ni vlastitu skolu ni vlastito groblje. Groblja tamo nema valjda ni dan danas. Porastom broja stanovnika nastala je i potreba za skolskim prostorom. Prvo je izgradjena skola J.Mikic, usred jednog vinograda. Ucenici su bili u obavezi da u skoli nose papuce/patike odnosno da skidaju obucu po ulasku zgradu. Bila je to je jedna do tada jos nevidjena praksa i govorilo se o novoj pedagogiji i novom relaksiranom osecaju ucenika u skoli. Medjutim razlog nije lezao u nikakvoj novoj pedagogiji, vec naprosto sto je prilaz skoli i sama skola lezala u moru blata koz koje su djaci morali proci. Da ne bi sve to blato unosili – moralo se izuvati. Ubrzo nakon toga gradi se i skola „10 Oktobar“ takodje posred jedne blatnjave njive. Obe skole sam video par decenija kasnije i mogu reci da izgledaju sasvim solidno i pristojno i lepo su uklopljene u okolinu zajedno sa svojim sportskim terenima.
    Sto se Petrisa Lumumbe tice bile su zaista velike demonstracije „ogorcenog naroda“ u reziji tadasnje aktuelna vlasti. Glavne demostracije su bile u Beogradu ispred belgijske ambasade, gde su letele i kamenice, a milicija je bila nemocna da zaustavi ogroman i opravdani gnev naroda. Novine su danima pisale o Lumumbi i njegovom protivniku i valjda direktnom ubici po imenu Moiz Combe. Kada bi Suboticani hteli o nekome da se pezorativno izjasne nazvali bi ga Combe. Sve je to bilo tada deo jedne politike „Nesvrstavanja“ koja je nasoj zemlji donela privredni prosperitet i prodor na trzista Azie i Afrike. Inace sto se limenih tabli sa nazivima ulica tice, u mnogim zemljama sam video da ispod imena na tabli stoji kratko u 2-3 recenice, ko je doticni, kada je ziveo i sta mu je zasluga.

  7. Kertvaros kaže:

    Lansky, najlepse hvala za prikladnu ilustraciju.

  8. amacak kaže:

    nije mi jasno kako je kertvaroš dobio onaj lavirint od ulice karla bitermana dok je dalje prema segedinskom putu mnogo uređeniji.

  9. Lansky kaže:

    Postoji priča zašto je to tako, mada se meni to uvek činilo kao rezultat stihijske gradnje gde su se najpre zidale kuće a onda između njih provlačile ulice.
    Međutim, neki koji žive tamo i znaju više, kažu da je to projektovano tako namerno. Želja je bila da se stvori mediteranski ugođaj uskih ulica gde možeš komšiji preko puta da viriš u lonac. Zna se i ime arhitektice, pominje se i oblik ulice koji čini krila galeba, ali sve samo u priči. Nisam video neki plan tako da…

  10. Karlo M. kaže:

    Hvala na informacijama, Lansky. To me je vec duze zanimalo a internet nije bio od pomoci.

  11. Mogly kaže:

    Hvala dobrim ljudima na zanimljivim činjenicama o staroj Subotici. Voleo bih da znam po kome ulica Braće Radić nosi ime i od kada postoji pod tim imenom. Kako se ta ulica zvala pre sadašnjeg imena? Ako imate tačnih informacija voleo bih da to saznam.

  12. Lansky kaže:

    Ulica Braće Radića, nekada Wesselényi, između dva rata Paje Kujundžića a pre svih ovih imena zvala se Petrovaradinski put.
    I mene je zanimalo po kome je dobila ime jer niko nije bio siguran od onih koje sam pitao. U uvodu kataloga izložbe, koja je priređena na temu zaštite ove ulice, piše da je ime dobila po subotičkoj braći Radić, nekada bogatoj porodici, zadužbinarima i dobrotvorima.
    S obzirom da je taj naziv ulica dobila 1948. godine, meni je teško da poverujem da jedna tako važna i dugačka ulica dobije ime po predratnoj buržoaziji, kako se tada gledalo na taj stalež. Pogotovo što ni pre rata nisu imali ulicu za razliku od Manojlovića, Pijukovića i još nekih značajnih ličnosti iz vremena kraljevine Jugoslavije.
    Zašto mislim da je ovde reč o braći Stjepanu i Pavlu Radiću, prvacima Hrvatske seljačke stranke.
    Iako je i tu reč o predratnim političarima u vremenu kada je jedina zakonita bila KPJ, iz nekog razloga su ovi Radići imali pozitivno mesto u istoriji, ali samo na jednom nižem nivou, samo u hrvatskim sredinama. Za vreme rata jedna hrvatska partizanska jedinica nosila je ime „Braća Radić“. U gradovima u Hrvatskoj postoje od tog vremena ulice koje se zovu baš tako: Braće Radić. (To je danas lako proveriti)
    HSS i Stjepan Radić su bili u osnovi levičarska stranka. Nasuprot njemu, njihov naslednik Maček i sama stranka nisu tako tretirani u posleratnim godinama. I među starim srpskim vladarima se pravila razlika između onih „reakcionarnih“ i onih koji su u redu (kada su se krstile ulice).
    Zato mislim da se radi o ovim HSS-ovcima. Posle rata je svaka nacionalna zajednica dobila po neku ulicu za svoje nacionalne veličine, za većinu njih znamo, jedino su braća Radić polako pala u zaborav.

  13. Mogly kaže:

    Hvala na odgovoru.

  14. NEŠKO kaže:

    Praksa o kojoj piše čitalac@Kertvaroš, gde kaže da u mnogim zemljama ispod table sa nazivom ulice stoji još jedna tabla sa kratkom informacijom o tome ko je bio dotočni, kada je živeo, te koja mu je zasluga, mogla bi da zaživi i u Subotici, čak i na više jezika (ne samo srpskom i mađarskom).

  15. Kertvaros kaže:

    @ amacak

    Na tvoje pitanje nemam ni ja 100 % odgovor. Duz Segedinskog puta sve do A. Parcetica je bilo manje vise urbanizovano naselje. Parceticeva je vec bila redje naseljena sa manje kuca nego danas i vecim razmakom izmedju objekata, ali je vec bila nasuta tucanikom, sto je bio nekakav napredak. Pupinova, Kraseva, Kizurova itd. su bile ustvari obicne staze i bogaze izmedju vinograda i vocnjaka. Pe nekih 60-70 godina to je sve bila divljina sa zivicama koje su bile ujedno i medja izmedju vinograda. Bilo je i tada porodicnih kuca, ali su bile rastrkane i uvucene u vocnjak ili vinograd i svako je gradio kako mu je licno odgovaralo. One starije visespratne stambene zgrade u kareu izmedju ulica Kraseve, Pupinove, Kizurove i Palickog puta, koje smo mi nekada zvali Zelejeznicke zgrade, jer su gradjene za potrebe zeljeznickog personala, izgradjene su na terenu jednog bivseg vinograda. Tako je manje vise izgradjen skoro ceo Kertvaros, a ulice one ne retko slede tok starih vinogradskih medja i prilaznih puteva u vinograd. Istina ne bas uvek ali ima i toga dosta. Tu bi mogle pomoci stare katastarske karte i onda uporediti nekadasnje vinogradske medje i tadasnje kolske puteve, sa protokom savremenih ulica. Verujem da bi se tu naslo dosta podudarnosti.

  16. Lansky kaže:

    Ako se pogledaju te stare karte sa iscrtanim međama, uočljivo je kako je na peskovitom terenu (vinogradi) puno nepravilnih malih placeva, dok su sa onih strana gde je zemlja crnica , parcele razdeljene u pravilnim pravougaonicima – „dužima“.
    Onamo gde se grad širio na pravilno isparcelisano poljoprivredno zemljište, tamo su naselja sa pravilnim ulicama (Mali Radanovac, Mali Bajmok, Aleksandrovo novo naselje…) a tamo na pesku gde su odavno mali razbacani placevi , grad se raštrkao (Peščara, Zorka, Makova sedmica.

  17. Palić kaže:

    Lansky, na Paliću postoji ulica dr Luke Mardešića, a na internetu nisam mogao da nađem ništa o njemu. Da li možda ti znaš ne što o njemu? Hvala 🙂

  18. Lansky kaže:

    Za Luku Mardešića nisam čuo. Možda neko ovo pročita pa nam kaže.

  19. Kertvaros kaže:

    Dakle prema onome sta sam nasao:

    Dr. Luka Mardesic, rodjen u Komizi/Vis 1891 godine.
    Gradski okruzni i zeljeznicki lekar Palickog regiona.
    Izvor: suarhiv.co.rs ex pannonia, str 101

  20. Nada kaže:

    Lansky,hvala sto ste nama suboticanima,priblizili nas grad

  21. IvanM kaže:

    @Kertvaroš
    Sve je tako kako ste opisali. Do 1962. sam stanovao kao mali u Kertvarošu u ulici Josipa Kraša ( bivša Vidovdanska ). Manje više su sve bili vinogradi a deo u njivama (sadašnja Zetska) Ceo potez zgrada od Kolevke (SUP) do Ekonomskog fakulteta je bila skoro divljina. Šesdesetih su počeli graditi zgrade za potrebe željezničara u Kizurovoj. Ulica Karla Bitermana je izgrađena kasnije. Imam i sada tamo prijatelja koji takođe ne zna po kojem je planu ta ulica građena. Valjda je onda bilo svejedno.

  22. Miša_Su kaže:

    @IvanM
    Negde tih godina (1962/63) je početa gradnja zgrade na početku ulice Mihajla Pupina (levo, mislim da je broj 1). Bio je to neki voćnjak i vinograd. Jednog dana je došao buldozer i porušio sva stabla na kojima rod nije bio skinut. Kao deca smo se najeli voća sa drveća koje je ležalo na zemlji, a plodovi – „na izvolt’e“

  23. Kertvaros.. Od 66ste kaže:

    Sta rec.. KEERTVAROS najmirniji i najlipsi deo grada.. Subotice

  24. Kertvaros kaže:

    @ Lansky
    Pavle i Stjepan Radic nisu braca. Pavle je necak Stjepana Radica.
    Antun i Stjepan Radic su braca.

  25. Lansky kaže:

    @amacak
    Nešto ipak ima u Istorijskom arhivu a to je nacrt naselja naslovljen kao „Stanbeno naselje kod Kireškog puta“ iz 1962. godine. Potpisuje ga J. Geler.
    Plan se odnosi na prostor između Kireške i Aranđelovačke. To je ono što imamo danas dakle naselje je ipak nastalo planski. Crtež je izbledeo, ovako izgleda deo:

    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2020/05/kertvros.jpg

  26. amacak kaže:

    pre jedno dve nedelje sam u pred policijski čas šetnji prošao tuda i nije mi se činilo logično da je tako nešto nastalo slučajno. osim toga, ima nekog šarma u zbijenim raznolikim kućama naslaganim u nepravilne oblike. još pre toga sam proverio i stvarno se na karti vidi oblik koji podseća na jednostavno nacrtanog galeba. što se mene tiče taj mali blok čini deo raznolikosti i zanimljivosti ravničarskog grada. ispade gospodin ili gospođa geler vizionar/ka.

    anyway, hvala na trudu.

OSTAVITE KOMENTAR