Subotica i planovi za vreme rata

U razvoju grada Subotice tokom dvadesetog veka, najveći zastoji nastajali su tokom ratnih godina – Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata i građanskog rata devedesetih.

Šta bi bilo da smo propustili neki od tih ratova, spada u domen teorija „šta bi bilo kad bi bilo“, međutim uvid u arhivsku građu i projekte koji su bili spremni ali su ih omele ratne godine, daje vrlo vidljivu sliku o tome kako su neke gradske tačke mogle da izgledaju, jer su za njih već postojali planovi.

Dok su frontovi još bili daleko i dok se verovalo da se rat neće voditi do potpunog uništenja, mnogi su rezonovali da kraj neprijateljstava može biti sličan onom prethodnom, 1918. godine.

Za vreme mađarske uprave u Subotici, prve dve ratne godine je ostvareno nekoliko investicija a još toliko je ostalo na papiru mada su već bile izdate dozvole za gradnju.

Iako samo nacrti, ove slike nam govore u kom pravcu su se kretali trendovi u arhitekturi. Uticaj Moderne i škole Bauhaus, u potpunosti je osvojio arhitekte mlađe i srednje generacije. Neki od njih (Dulić, Hofman, Molcer, De Negri…), već su pre rata realizovali određene projekte u maniru moderne arhitekture, a svoj pečat ostaviće i posle rata, kada im bude povereno da učestvuju u izgradnji novih kuća i blokova.

Tridesete:

Četrdesete:

Pedesete:

Planovi iz vremena rata

Godine 1957. u Štrosmajerovoj ulici izgrađena je zgrada neformalnog imena „Dahlija“. Ovu trospratnicu sa prepoznatljivim mozaicima na fasadi, izgradila je Gradska štamparija za članove svog kolektiva. Do tada su se na tom mestu  nalazile prostorije fudbalskog kluba Spartak.

Još za vreme rata, taj plac je zapao za oko investitora pa je napravljen projekat moderne zgrade sa prizemljem i tri sprata.

Prazan plac na raskrsnici ulica koje danas nose imena Đure Đakovića i Vase Stajića, rezervisan je za dom ratnih invalida.

Sokolski dom, tih godina preimenovan u Levente otthon, dobio je bioskopsku salu i centralne stepenice

Rat je već uzimao svoje žrtve kada se počelo tražiti mesto za spomen kosturnicu. Na tom mestu je danas spomenik žrtvama fašizma a prvi konkurs za izgled tog mesta otvoren je još za vreme rata.

Jedan o predloga:

Bilo je planova i za doterivanje okoline gradskog stadiona. Iza istočne tribine i pomoćnih terena, predviđen je olimpijski bazen. Projekat sadrži i skakaonicu mada se u dokumentaciji navodi da za nju u ovom momentu nema novčanih sredstava.

Priča o bazenu ovim nije završena. Po svedočenju starijih, posle rata pa možda sve do izgradnje Policijske stanice br 2 kada je zatrpan, bazen olimpijskih proporcija je postojao na prostoru iza severne tribine i bio je u funkciji. Da li je sagrađen za vreme rata ili kasnije, ostaje da se istraži.

Dakle, nastaviće se…

Lansky