Subotica podeljena na kvartove

Podeljenost grada na rejone, gradske četvrti, odnosno kvartove, ima prvenstveno administrativnu ulogu a nakon toga i onu neformalnu, koja proizilazi iz zajedničkih interesa koje imaju građani kao komšije. Postoji u karakteru mnogih ljudi sklonost ka podelama raznih vrsta u potrazi za grupnim identitetom u kome se najbolje osećaju, pa tako postoji i kvartovski lokalpatriotizam koji je u prošlosti imao i svoje nasilno lice, kada je u pitanju omladina. Ima i onih koji ubeđuju sebe i druge da su se rodili u najboljoj naciji, najispravnijoj religiji, žive u najlepšem gradu, i to u kraju gde je trava najzelenija. Ipak, najveći broj građana svoj kvart doživljava na najnormalniji način. Drag im je zato što ga dobro poznaju, za njega ih vežu uspomene ili želje da on bude lep i uređen.

Između petog i šestog kvarta (Karađorđev put br 1, oko 1920. godine)

Današnju podelu grada na mesne zajednice nasledili smo iz vremena Jugoslavije i socijalističkog društvenog uređenja. Pre toga, Subotica je bila podeljena na dvanaest kvartova. U vreme Habsburške monarhije naš slobodni kraljevski grad imao je osam krugova (kör) koji su u tim granicama nastavili da postoje i u jugoslovenskom kraljevstvu, kao kvartovi. To je vreme kada je grad prešao prugu pa su, do tada Segedinski vinogradi, postali deseti i jedanaesti kvart. U gradske „zidine“ je ušlo i naselje Aleksandrovo, te dobilo status dvanaestog kvarta. U dokumentima, štampi pa i među Subotičanima koristili su se ovi brojevi jednako kao i stara imena naselja (Ker, Gat), iz razloga što su se granice krugova i kvartova uglavnom podudarale sa već ranije formiranim celinama.

Šesti kvart , Trumbićeva ulica (Petefi Šandora)

Za one Subotičane koji su ljubitelji lokalne istorije i koji žele da znaju kom kvartu (krugu) pripadaju, evo prilike da saznaju:

 

XII kvart : MZ Aleksandrovo

XI kvart : Mesna zajednica Novi grad

X kvart : MZ Kertvaroš

IX kvart : MZ Železničko naselje

VIII kvart: MZ „4. juli“ i MZ Centar 1 (bez dela MZ 4. jul koje čine zgrade „Radijalca“. Osmi kvart se prostirao imeđu Čarnojevićeve i železnice, prema centru sve do korzoa)

VII kvart : Današnji Radijalac odnosno prostor između Frankopanske i Čarnojevićeve pa dole sve do pred Gradsku kuću.

VI kvart : MZ Dudova šuma i MZ Centar 2 ( Bez zgrada „Radijalca“. To je prostor između Frankopanske i Karađorđevog (Halaškog) puta. Gore od Jasibare pa na jug sve do Velike crkve.)

V kvart : MZ Novo selo

IV kvart: MZ Gat

III kvart : MZ Ker i deo današnje MZ Centar III i „Prozivka“, sve do linije ulice Jo Lajoša.

II kvart: MZ Bajnat

I kvart : MZ Centrar III (na zapad do ulice Matije Gupca a na sever do Matka Vukovića i Gradske kuće, korzoa)

Podela Subotice na kvartove nastavila je da postoji i posle rata, sve do formiranja mesnih zajednica. One su uglavnom dobile nazive po starim imenima naselja, sem u nekoliko slučajeva. Najgore je prošao peti kvart koji je kršten kao MZ „Novo selo“. Niti je selo a još manje novo, pa su stoga građani tog dela varoši do dana današnjeg nastavili da svoj kraj zovu – PETI KVART.

 

Lansky



KOMENTARI

  1. Croat kaže:

    Moj otac je bio dete cetrdesetih i koristio je u recniku kvartovsku podelu sto je mene izludjivalo posto nikad nisam znao o kojem kraju prica. Plus orjentire tipa Pobeda i sl. Kao i obicno odlican text!

  2. Borko kaže:

    Lep tekst Lansky, hvala vam.

  3. AnaSente kaže:

    Pescara koji je to kvart bio

  4. ... kaže:

    Današnja Peščara tada nije bilo naselje. Kuća je bilo uz glavni put.

  5. jazol kaže:

    Kao dečaci sa one strane Karađorđevog puta koji je pripadao V krugu nismo igrali fudbala sa onim dečacima sa druge strane ulice jer su oni bili iz VI kruga. Tako su nas navikli odrasli. Smešno jeli? 😀

  6. 5th Quart kaže:

    Pozdrav svima iz „hood“‘-a Petog kvarta 🙂

  7. Easy58 kaže:

    I Ončak je bio kvart samo bez broja zar ne ???

  8. Dragan kaže:

    Lansky
    mogli bi objedinititi svoje tekstove u neku knjigu.Vasi tekstovi cine deo prave,cesto i romanticne istorije ove varosi.

  9. bubica kaže:

    Imam kartu po kvartovima u originalu, ostala od dede!

  10. Kertvaros kaže:

    Da je grad bio isparcelisan na kvartove , bilo mi je poznato. Moja uza domovina je bio 10-ti kvart. To znam zato sto je stanovanje u odredjenom kvartu ujedno i odredjivalo osnovnu skolu koju deca iz tog kvarta pod obavezno moraju posecivati. Podela na kvartove je bila cisto administrativno-tehnicke prirode i na taj nacin se je olaksavalo stanovnistvu da regulise svoje relacije sa opstinskom vlascu. Recimo regrutacija vojnih obveznika je isla po kvartovima, sto je bilo daleko bolje i razumnije nego da pozovu ceo grad odjednom i stvaraju nepotrebne guzve. Nakon ww2 je masovno harala tuberkuloza i radi prevencije se je stanovnistvo flurografisalo Röntgen aparatima koji su bili pokretni i koji su bili smesteni u autobusima, i onda se islo redom, jedan kvart za drugim. Pre toga bi se naravno stanovnistvo obavestilo o tome pomocu plakata, sa naglaskom da je to za sve gradjane obavezno. Obavezne vakcinacije pasa su se takodje obavljale po kvartovima. Upis dece u skolu takodje. Naravno i jos mnogo toga drugoga. Da budem iskren ja sam za kvartove znao samo onako otprilike i vrlo maglovito. Znao sam gde je neki kvart, ali samo vrlo difuzno i nisam imao pojma gde su njegove egzaktne granice. Na kraju krajeva za mene je bio vazan samo moj kvart i obaveze koje su iz toga proizilazile. Sve ostalo je bilo „inostranstvo“ koje se mene ne tice. U mnogim stranim gradovim je uobicajeno da se na tablama sa nazivom ulice napise i kome kvartu pripadaju. To je ponekad vrlo prakticno. Postoje gradovi koji su „izkvartirani“ pomocu lenjira i njihove granice su odredjene po ko zna kakvoj birokratskoj logici. Sa druge strane postoje i gradovi, cesto su to metropole, koje su nastale srastanjem manjih gradova i sela i naselja, i onda su postali kvartovi koji i dalje nose svoje stare toponime naravno sada kao administrativne jedinice velegrada. Sto se samih gradskih toponima tice, oni se stalno menjaju. nesto zbog izgradnje i promena u samom gradu, a nesto i zbog uvek novih generacija koje dolaze i imaju neke svoje orijentire koji su za njih vazni i znacajni. Primer je ugao izmedju Papa Pala i Palickog puta. Za moju generaciju se to mesto zvalo „kod terene stanice“ po tramvajskom stajalistu, ili „kod bifea Jadran“ po istoimenoj krcmi. Tramvaja vise nema krcme takodje, ali je zato sada tamo Lidl. Ne treba mnogo maste da bi se saznalo kako ce se to mesto zvati za buduce generacije.

  11. Daklem kaže:

    Ni sad nije drugacije,samo sto je podeljena na Kalifate.

OSTAVITE KOMENTAR