Jedan Subotičanin sakupljao je više od sedam godina kovanice od 20 dinara i uštedeo 600.000 dinara, ali sada kada mu je novac potreban za gradnju kuće, skoro niko neće da ih primi.
Kako je ispričao za „Blic“, prvo je sakupljao sav metalni novac, od jednog, dva, pet, 10 i 20 dinara. Kada bi sakupio oko 5.000 dinara, zamenio bi ih za papirne novčanice, bez problema. Zatim je odlučio da sakuplja samo dvadesetice.
– Nisam odredio sumu, mada mi je prvo želja bila da sakupim 100.000 dinara. Uspeo sam i krenuo dalje do 200.000, pa do 300 i tako do 600.000 – navodi Subotičanin R.V. Pošto se u međuvremenu oženio i počeo gradnju kuće, shvatio je da uspešno može da je završi uz pomoć ušteđenih kovanica.
Međutim, kako kaže, pošto niko neće kovanice, gradnja kasni dva meseca.
– Otišao sam prvo u banku u kojoj imam račun i pitao da li bi mi zamenili svih 600.000 dinara. Kada su čuli o kojoj svoti je reč, odbili su. Kontaktirao sam druge banke i rekli su da mogu da im donesem 10.000 ili 15.000, ali samo jednom. To je jako mali deo i sa tim novcem ne mogu skoro ništa da uradim na kući. Zato sam kontaktirao Narodnu banku Srbije, odakle mi je poručeno da ne postoji nijedna zakonska regulativa po kojoj bi neko bio dužan da mi zameni kovanice. Njihov savet je da trošim dvadesetice i ja sam ih poslušao – navodi, ali dodaje da tada nailazi na nove probleme.
Kada je kupovao trpezarijski sto, po ceni od 25.000 dinara, prvo je odneo 5.000 depozita u papirnim novčanicama, a kada je otišao po sto, ostatak novca, u dvadeseticama, poneo je u kutiji za cipele.
– Nisu hteli da prime kovanice, jer im, navodno, banka neće uvažiti pazar. Radnica je ipak pozvala banku i tvrdila da joj je rečeno da će im uzeti 1.000 dinara provizije. Najavio sam da će banka imati problema jer mi je bespravno uzela proviziju i nakon toga su mi vratili 1.000 dinara, uz priznanje da ih banka nije ni tražila – ispričao je za „Blic“. Kada je njegova žena otišla u menjačnicu sa kovanicama da kupi 50 evra, nisu hteli da joj prodaju evre.
– Prijaviću taj slučaj zaštitnicima potrošača jer nije bila u pitanju zamena nego kupovina. U drugoj menjačnici nisam imao problema, a ima i jedna pekara koja mi rado menja kovanice i polako uspevam da ih zamenim, tako da mi je preostalo još oko 370.000 dinara – navodi R.V.
U Tržišnoj inspekciji su mu rekli da njegov slučaj nije u njihovoj nadležnosti i uputili su ga na terensku kontrolu koja kontroliše fiskalne kase i dnevni pazar, ali i tamo kažu da ne rade na takvim slučajevima.
Blic
vucic
Prijatelju,
Idi u banku i uplati taj novac na svoj racun. Prebaci ga nalogom za prenos na racun prijatelja i podignite papirne novce u drugoj banci. Ili na bankomatu karticom
Provizija nije vredna pomena za razliku od toga da ne mozes koristiti svoj novac.
Uzdravlje!
Nije isti slučaj, ali eto da ispričam priču.
Otišao ja u javni WC gde je korišćenje usluge 40 dinara.
Kada sam hteo da uđem, baba-sera je rekla da se usluga plaća unapred, još pre ulaska u toalet.
Dobro, reko ja, nema problema, izvadio ja novčanicu od 5000 dinara.
Baba, kad je videla novčanicu, izbečila je oči kao dve teniske lopte i počela je na sav glas da se dere na mene da li ja nju sad zajeb**am, ona toliki promet nema čitave nedelje i zgrabila je usr*nu metlu i skoro da sam dobio po nosu sa njom.
I šta sad, da li sam trebao da idem da se žalim nekoj komisiji za zaštitu potrošača.
Priča je naravno izmišljena, samo sam hteo da ilustrujem kako neki ljudi imaju nerealna očekivanja, iluzije u sistem.
Ipak se zna da se ni u autobus u ranu zoru ne ulazi sa velikom novčanicom jer vozač autobusa nema toliko sitnog novca da vrati kusur.
Situacija mi malo liči na teranje maka na konac.
ma dajbre koja laz kojos veruje u ovu botovksu pricu namenjenu samo da se ocrnje banke jos vise
Odnesite Jorgovanki,guvernerki,ako ona ne uzme onda je drzava pukla…
U ovoj kvazi državi je sve moguće i nakaradno.
Slično ovoj priči se dogodilo meni dok sam bio poslovođa jednog maloprodajnog objekta pre petnaestak godina. Još je u funkciji bio noćni trezor u zgradi nekadašnje SDK u koji se pazar ubacivao u plastičnim kasetama. Tokom dužeg vremenskog perioda se kroz pazare nakupila veća količina kovanica, te sam odlučio da ih sve potrpam u dve plastične kasete i predam kao deo pazara. Svaka od tih kaseta je težila oko 7-8 kilograma. U toku noći je ispala iz ležišta kojim se spušta u noćni trezor i pošto je pala na pod aktivirala je alarm, koji je opet inicirao dolazak nekoliko patrola policije u gluvo doba noći.
Sutradan su nadležni iz tog trezora pozvali u firmu da bi skrenuli pažnju kako to više ne sme da se radi. Pa, pobogu ljudi, da li smo te pare izmislili mi ili država. Lepo ih ukinite i kraj priče. Pokažite da ovaj Jorgovankin dinar ne vredi ništa, jer stvarno tako i jeste.
U Nemackoj uzmes metalni novac i odneses ga u neku malo vecu banku (Filijalu) i oni ubace (pred tobom) kovanice u masinu za brojanje metalnog novca i stvar je resena u par minuta. Daju ti priznanicu sa visinom sume, i na blagajni ti isplate vrednost u banknotama. Zasto je to tako? Zato stu u Nemackoj postoje milioni raznih automata koji prodaju sve i svasta, i zvakace gume i prezervative i sendvice i napitke i sta sve ne jos.Cak se i toaleti na motelima po autobanu otvaraju ubacivanjem metalnog novca. Sve dok je metalni novac zakonsko sredstvo placanja banke su duzne da ga primaju. Postoje zakonske odredbe za placanje na kasi u samoposlugama i ostalim prodavnicama. Za samoposlugu vazi propis da kasirka nije duzna da primi vecu svotu u sitnini od 20 €. Ukoliko je pak raspolozena da broji i nema nista protiv, niko je ne sprecava da primi i neku vecu svotu. Ukoliko nisam pri gotovom novcu i nema neke banke u blizini, mogu jednostavno da kupim u samoposluzi nesto u minimalnoj vrednosti od 10 € i platim karticom i zaokruzim sumu na recimo 200€ . Kasirka mi vrati „kusur“ od 190 € i ja sam onda ponovo likvidan gotovim novcem. Mogu da razumem da nema bas svaka banka masinu za brojanje kovanica, ali da u celom gradu nema bas ni jedna to mi je vec malo cudno. Mozda je to metoda da se tako i naj taj nacin povlaci metalni novac iz opticaja i donekle smanjuje inflacija.
Mala prica na margini: Policija je na autobanu zaustavila jednu Mercedes limuzinu potpuno pretovarenu tako da je auspuh skoro dodirivao cestu. Kada je otvoren prtljaznik videli su u njemu vrece pune metalnog novca. Vozac je objasnio da je on vlasnik firme za postavljanje i iznajmljivanje mobilnih toaleta i da se naplacivanje vrsi sitnim metalnim novcem i kada ga se dovoljno nakupi odvozi ga u banku, i da je ovaj puta odvezao novac nesto kasnije i odatle toliki teret.
(ba)laban
Zaista ne vidim kakve veze ima ova priča od pre 15 godina sa Jorgovankom, a isto tako ne vidim ni kakve veze ima Jorgovanka sa bankama koje nisu htele da prime novac. Da nije možda ona radila na šalteru ili da nije možda donela propis po kome se kovanice ne primaju. Pitao bih gospodina koji je uštedeo ovu sumu skupljajući kovanice da li se je umesto zaštitniku potrošača obratio nekome u NBS. Koliko vidim iz teksta nije. Da jeste verujem da bi problem bio rešen. Inače moram da priznam da kovanicu od 20 dinara već dugo nisam video u prometu. Niti sam njome plaćao nešto niti mi je vraćan kusur već nekoliko meseci.
Odem u banku sa 500e zamolim da mi usitne! Ne rade takvu uslugu Onda odem do drugog saltera i uplatim na svoj devizni racun 10 eura i resio sam problem! Te odmah izvadim 20 e! I to tako i sledeci dan a treci dan su mi usitnili bez problema!
@balaban
Pa kako ćeš videti novčanice u prometu kad ih je ovaj sve skupio kod sebe 😉
Ali… ovo nije vest nego dogodovština.
Odnesi u pekaru tamo uvek treba sitnih
Priča br.2.
Dešava se sedamdesetih godina prošlog veka.
Kada ste išli u kupovinu u dućan, a prodavačice, sad da li namerno ili slučajno, kao nisu imale dovoljno sitnog novca da vrate kusur u tančine.
Vraćale su one kusur ako je veća cifra bila u pitanju, ali ako je neka manja cifra bila, kusur su vraćale u žvakaćim gumama.
Neki ne znaju, jer onda još nisu ni bili živi, ali se stariji sigurno sećaju onih žvakaćih guma u obliku cigareta, 10 komada je bilo u jednoj kutiji, a moglo se kupiti i na komad.
Jedna kutija je koštala 20 dinara, znači 2 dinara komad, pa kada prodavačice nisu mogle vratiti kusur, recimo 7 dinara, uvalile bi vam 3 komada žvakaćih guma.
I tako u nedogled, svaki dan i prilikom svake kupovine.
Sad ono što je interesantno u čitavoj ovoj priči je, da je navodno jedan čiča tako nakupio preko 400 žvakaćih guma, a pošto nije imao zube, a ni unuke da im daa da sažvaću te žvakaće gume, sinula mu je dobra ideja i doneo je za njega genijalnu odluku.
Svu nakupljenu količinu žvakaćih guma je stavio u jednu kesu i odlučio da će sa njima pazariti nešto što njemu stvarno treba u kući.
Otišao je on u istu prodavnicu gde je tu količinu žvakaćih guma vremenom nakupio, tražio 2 kilograma šećera, 2 kilograma brašna, 2 kilograma pirinča, izvesnu količinu jestivog ulja, sapuna i još koješta što je njemu stvarno trebalo u kući.
Kada je došlo vreme naplate i kada je prodavačica izračunala koliko on treba da plati za tu robu, on je izvadio iz torbe kesu sa žvakaćim gumama i to je stavio na sto da kupljenu robu plati sa tim.
Prodavačica ga je sa čudom pogledala i rekla je da to tako ne može, sa time ne može da se plati ta roba.
Kraj priče je bio taj, da je čiča otišao kući jako besan, praznih ruku, ali je u prodavnici razbacao sve te vremenom nakupljene žvakaće gume i dobro se verbalno ispraznio.
U pet minuta boravka u dućanu je uspeo da izbaci kompletan rečnik najružnijih reči koje postoje u srpskohrvatskom jeziku.
Zaključak i poentu ove priče neka svako tumači kako želi ili kako mu se sviđa.
Još jedna u nizu nazadnjačkih gluposti. Sedamdesetih godina svake druge nedelje sam vodio decu u Dečiju Banku na korzou, uvek smo nosili po dve pune kornjače sitnih novčića i još tada su bili automati koji su sami sortirali novčiće po veličini. Da ne pominjem da je tamo bilo stotinu dece i stotinje tih kornjačica sa sitnim novcem, i nikada nije bilo nikakvih problema. Kako su naprednjaci došli, odjednom je nošenje sitnog novca u banku postala nuklearna fizika od 2012. godine, a 1975 je tako nešto bilo sasvim normalno i mehanički podržano.
Eto, nema mi komentara. Bravo za vas!
Ja kad imam gomile sitnog novca (živim u engleskoj), odem lepo u bilo koji lokalni Tesco supermarket, kupim to što mi treba reda 7-8 Funti i poubacujem u samouslužnu kasu sve te sitne novce, ako ima 200 komada od jednog Penija, ubacim tih 200 penija bez problema. Novac je novac.
Prijatelju prodaj ti to u sekundarnu sirovinu na kilo
Samo da se zna za ove sto pričaju o nemačkoj… I nemačka banka mrtva ladna uzima proviziju, od takvih ljudi što dolaze sa kantama punim kovanica, jer im je bilo dosadno pa su skupili gomilu…
@ Japa
Znaci svaki pekar, svaka samoposluga, ili postavljac automata za osvezavajuca pica, za zvakace gume ili javnog toaleta i slicnog gde se ubacuje metalni novac mora da plati proviziju i svoj dnevni pazar podeli sa bankom? Moguce je i da ima i takvih banaka, ali niko nije primoran da tamo odlazi. Sto se tice masovnog sakupljanja sitnog novca u vrednosti od 1 ili 2 centa je posebna prica i podleze zakonskim odredbama o samovoljnom i nedozvoljenom zahvatu u novcane tokove, ali to nije stvar banaka i o to me se brine ministarstvo finansija preko njemu podredjenih ustanova.
Ajde da i ja postavim jedno naivno pitanje,ako je vec skupljao dvadesetice,zasto nije skupljao papirne,nego se sad tu proserava,kao ima problem,isto tih 600 000 je mogao skupiti i ne bi imao problema…
@Japa
Priče o navodnoj proviziji kod banaka u nemačkoj ukoliko se donosi sitan novac odma padaju u vodu. Svaki dan nosimo oko 3000 eur sitnih novaca koje se nalaze u Selecta automatima o kojima vodimo računa, nikakva provizija ne postoji kod banke u koju odnosimo novac.
Već sam počeo da sakupljam metalni dinari svih veličina od najmanjeg do najvećeg i želja mi je da sakupim 50 000 dinara i da vidi m dali će da prime toliko metalnih dinara u prodavnicu samo ako bu dem uspeo tu nameru