Subotičanka najbolja nastavnica u ex-Yu

Milanka Stankić, doktor nauka i profesor srpskog jezika u OŠ „Sveti Sava“ u Subotici, dobitnica je nagrade za najboljeg nastavnika u bivšoj Jugoslaviji. Oni koji je znaju nisu iznenađeni ovom nagradom, jer je Milanka Stankić jedna od najkreativnijih nastavnika koji se mogu sresti.

Titulu koju je Milanka Stankić dobila dodeljuje Asocijacija najboljih nastavnika bivše Jugoslavije koje su osnovale učiteljice iz Makedonije i Srbije. Prosvetni radnici, oko 400 njih iz republika bivše SFRJ, okupili su se prvi put u Skoplju, zatim u Budvi i Beogradu. Dr Stankić, ocenio je žiri, krasi entuzijazam, kreativnost, moć inspiracije, motivacije i ispunila je više od 25 kriterijuma.

– Očekuje se da prosvetni radnik ne bude čovek koji će ne samo da uči, već i da izađe iz učionice, da ima široke vidike i vizuru pomerenu na druge aktivnosti. Na dan dodele, u subotu 2. novembra, bilo je 15.870.240 minuta od kada radim u prosveti, oko 30 godina – kaže dr Milanka Stankić.

U mnoštvu njenih radova izdvaja je što je jedini autor aplikacije „Padeži“, koju korisnici android telefona mogu da preuzmu iz „Play prodavnice“. Zahvaljujući aplikaciji stigla je do četvrtfinala takmičenja za tehnološku inovaciju 2019. Ministarstva prosvete i izabrana je da bude u programu obuke za poslovni model.

– Napisala sam 1996. godine metodički priručnik „Jezik kroz igru“. Zatim zbirku zadataka za srpski kao nematernji jezik. Autor sam akreditovanog seminara za profesore „Korak ka kulturi“ koji promoviše fenomen nastave tako što, na primer, ako je tema renesansa, onda radimo presek i šta se u doba renesanse jelo, kako su se oblačili i drugo – priča ona.

Na čelu je Udruženja „Mladi i igra“ koje se bavi organizovanjem slobodnog vremena mladih. Generalni je sekretar Akademije korektivne gimnastike „Korak“, jedna od osnivača Udruženja poslovnih žena u Subotici, učestvovala je u formiranju Društva Slovenaca. Izdala je nekoliko ekoloških priručnika, piše tekstove za dečje predstave koje su izvođene. Objavila je dve kratke priče, osnivač je i predsednica podružnice Društva za srpski jezik „Sava Mrkalj“. Vodila je školu glume za decu u gradu.

– U školi koristim korelacijsko-integrativni metod koji kod dece budi interesovanje za čitanjem jer je kod to područje koje treba probuditi. Po toj metodi su likovno, muzičko, fizičko, geografija ili istorija objedinjeni i utkani u moju priču deci – kaže dr Stankić.

Bila je i u konkurenciji za nagradu „Žena zmaj“, krasi je neiscrpna energija, a poznato je i da pravi ukusan ajvar i kulen, kao i da stiže sve obaveze u svojoj organskoj bašti.

– Ne mogu da zamislim svet bez pilota, lekara ili mašinovođa koji su zahvaljujući nastavnicima naučili da budu piloti, lekari i mašinovođe. Ne mogu da zamislim život bez obrazovanih ljudi. Da nije bilo moje učiteljice Milice, ne bih znala da pišem slova – kaže ona.

Podseća da obrazovanje potiče od staroslovenske reči obraz, što znači lik.

– U fabrici koja se zove škola treba da pravimo ljude koji će biti obrazovani, kulturni, lepo vaspitani. Mislim da je to zaboravljena funkcija obrazovanja. I ne volim kada se svi trude da budu u trendu jer što smo više edukovani, sve smo manje obrazovani. Kratke edukacije su pojele osnovnu misao da je obrazovanje nešto bez čega se ne može – poručuje dr Stankić. Kako kaže, ono što đaci ne mogu da razumeju dok su đaci, jeste da je vreme najdragoceniji resurs koji ne možemo vratiti.

– Sve što im nastavnik pruža treba da uzmu kao dar, jer će sve to posle morati da plaćaju. Svako vreme posle škole postaje kraće od vremena koje imaju dok su u školi – kaže dr Stakić.

Zahvaljujući đacima montira filmove

Jedna od najdražih stvari joj je što je zahvaljujući đacima naučila da montira filmove.

– Naš film „Jezik moje majke“ osvojio je drugu međunarodnu nagradu i pre Olimpijade u Brazilu snimili smo film „Dosanjani snovi“ sa rvačem Davorom Štefanekom, predviđajući mu zlatnu medalju – kaže omiljena nastavnica dr Milanka Stakić.

Učenici je sanjaju

Dr Milanka Stankić đake motiviše na mnogo načina, a njeni bivši učenici je hvale. „Čast mi je što je poznajem u moru prosečnih, ona razbija barijere, ruši zidove, gradi mostove tamo gde se svi sklanjaju pred ponorom“ ili „Često mislim na svoju razrednu, čak je i sanjam. Često se ispričam sa njom u snovima pa ujutru kada se probudim, shvatim da takvog profesora i pedagoga imaš samo jednom u životu…“, samo su neki od komentara njenih bivših đaka.

 

BLIC



KOMENTARI

  1. croat kaže:

    Cestitam, najzad neka dobra vest u moru losih!

  2. Anonimni kaže:

    Bila je sve pa cak i izvan onoga sto sam zamisljao kako idealna nastavnica treba da se ponasa, izgleda, deluje. Izvanredan demagog i iako je bilo carki pamticu je uvek.

  3. Jovana Simulov kaže:

    Najbolja

  4. Sonja Maksimović kaže:

    Nikada se nece roditi zena kao sto je ona .Znaci nepostoji u čitavoj prosveti nastavnica koja ima toliku dusu dar i ljubav prema svom poslu.Ucenica 🙂

  5. Jovana Šmigić kaže:

    Znam je kao razrednog starešinu koja je svima pružala neopisivu podršku. Dr Milanka Stankic je nezamenjiva, puna energije,ideja,mašte i kao što se vidi, ostvarila je svoje ciljeve. Ona je pravi primer ostalim natavnicima!

  6. Vladimir kaže:

    Postar Pera prenosi postu prijateljici Persidi.Persida pravi Peri pogacu, pa posle pricaju prijateljski posle ponoca.Prekosutra Persa putuje po prijateljicu Petru …. 🙂
    Dobar profesor a ne nastavnik, i ono njeno kada je ucenik pita da li…. ja ne znam da li ti mozes, da li ti smes u toalet…

  7. Darja kaže:

    @Anonimni Mora da ste spavali na njenim časovima pošto je verovatno pedagog, a ne demagog.

  8. Jecko kaže:

    @Sonja Maksimović Možda ima dušu i dar, ali tebi znanje sigurno nije prenela. Negacija uz glagol se piše odvojeno.

  9. Zigi kaže:

    Zasto jedan doktor nauka radi u osnovnoj skoli !??!? To je bahato trosenje ljudskih resursa !!

  10. Čokanjčićem ću te čokanjčićem ćeš me kaže:

    Iz kojih su se to „republika bivše Jugoslavije“ okupili? Osim pomenutih Srbije i Makedonije? ZAR VAM JOŠ NIJE DOSTA JUGOSLAVIJE??? Da nisu došli iz lijepe li im…Hrvatske? Oni još imaju problem kako da izmisle hrvatski jezik da ne bi govorili srpski. Ako se sudija na hrvatskom kaže sudac, kako se na hrvatskom kaže kurir? E, nije k…c, nego – tjeklič! Da nisu Crnogorci koji i sami više ne znaju da li da pređu na albanski ili neki drugi samo da im jezik ne bude srpski. Izmišljaju nekakve „šj“, „žj“, i glasove. Ono: „Dođi da te prebacim“ (kolima) premondurili su prvo u Č – „dođi da te prebačim“, a onda se croatizovali ubacivanjem „ij“, pa su dobili: Dođi da te PRIJEBAČIM“. U BiH sve je laHko i meHko i to se onda ne zove srpski nego „bošnjački“ jezik. Najlakše je bilo tzv. Makedoncima (Starosrbi), kada je 1946. Kominterna poslala avionom ekipu stručnjaka da izmisli „makedonski jezik“ i napiše gramatiku. Tako postadoše Makedonci, dodavanjem „ov“ , „ot“ itd…a genetika pokazala da su mešavina Srba i Bugara…Koja bre Jugoslavija!?

  11. Kadija kaže:

    @ cokanj…
    Kada ti ne bi baratao sa tvojim skromnim fondom od ono malo srpskih reci, isao bi najverovatnije po cesti i rikao kao govedo. Suvise cesto upada u oci tvoje nepoznavanje lingvisticke materije i podmuklo insinuiranje kojekakvih nacionalistickih podlosti, sakupljenih po krcmama i kafanama u kojima se okupljaju takvi kao ti i tebi slicni.

  12. Čokanjčićem ću te čokanjčićem ćeš me kaže:

    @Kadija – Kod Turaka i u islamskim zemljama „niži sudija“. Dobar si nick odabrao, upravo u skladu sa tim i na taj način sudiš i prosuđuješ. Pokazao si zavidno poznavanje lingvističke materije, za razliku od mene. Meni, jadnom, ostaje da ričem po cestama (cesta=put, ali na slovačkom!) i da prosipam „nacionalističke podlosti“ na „ono malo srpskih reči“ koje znam. Krčme i kafane su, inače, mesta gde se o jezicima uveliko raspravlja, umesto da se loče, psuje, svađa i konobarice štipaju za dupe.

  13. Čokanjčićem ću te čokanjčićem ćeš me kaže:

    @Kadija – P.S.: To je taj problem sa stvaranjem „hrvatskog jezika“ upravo si dobro pomenuo „cestu“. Može i slovački, samo da ne bude srpski! Kuća je dom a u domu – kućanica! Je l` tako? Jeste. U srpskom dom je kuća, a u kući – domaćica. U srpskom je nešto suvo i imamo suhomesnate proizvode, a u „hrvatskom“ je suho i proizvodi su suvomesnati. Pa ko tu koga, da izvineš, j..e u zdrav mozak pričom o različitim jezicima? Upravo sam se poŠJekao na nešto, a ne znam šta to znači. Najviše nas je iz..bao Vuk Karadžić kada je Ljudevitu Gaju dozvolio, na njegov zahtev, da od srpske ijekavice stvori „hrvatski jezik“ služeći se njegovom, Vukovom jezičkom reformom, gramatikom. Tačka, da ne kažem tOčka, kraj priče.

  14. Istina... kaže:

    @Čokanjčić

    Vuk Karadžić je bio sluga „prijatelja“ Srbije i Srba. „Veliki reformator“ je samo odradio zadatak svojih mentora. Odradio je „sjajan posao“ (eng. great job), „nikada bolji u istoriji“. „Njegov“ novi, srpski jezik potisnuo je slavenosrpski koji je do tada bio jezik obrazovanih ljudi. Tako je jedan narod još jednom ostao bez svog obrazovanog sloja dobivši novu „elitu“. Od Karadžića („Srbina“) počinje jedno od Novih doba, Novih istorija, Novih kultura, Novih vrednosti Srbije i Srba. Poslednja reforma u okviru viševekovnog Projekta bila je Peti oktobar (pre toga „Oslobođenje“ 1945. godine). Sve njene „prednosti“ i njene „pozitivne uticaje“ vidimo danas, sve više. Sve „naše“ reforme oduvek su bile i biće u „našem“ interesu.

    Ovaj pod jednim od bezbroj nickova (ovog puta Sudija, pardon, „Kadija“) samo je obična agenturna botina koja odrađuje svoj mali agit-zadatak. Prepoznaju se po Ideologiji, nepoznavanju srpskoga jezika i pravopisa, neistinama, psovkama, uvredama, klevetama, satanizaciji. Barataju istim terminima, izrazima, floskulama. Uspešnost njihovog delovanja zavisi od znanja njihovih izmišljenih protivnika i neprijatelja, zato im konstantno nameću što niži stepen informisanosti i obrazovanja. Svoje „kvalitete“ brane slabljenjem i eliminisanjem svojih izmišljenih protivnika i neprijatelja. Njihov osnov je ne naročiti kvalitet koji brane propagandom i silom. Čast izuzecima.

  15. Čokanjčićem ću te čokanjčićem ćeš me kaže:

    @Istina – evo šta je pisao jedan Hrvat, još 1904. godine, pa onda sam ja, kao, „nacionalista“ ako kažem isto i skupljam fazone po kafanama:
    Antun Radić piše u ”Domu” od 10.11.1904:
    ”Lako vam je danas govorit moj gospodine! Ali da ste vi samo prije 20 godina dosli tamo u Vinkovce (današnja Hrvatska), pa da ste rekli da ste Hrvat, i da su oni ljudi tamo Hrvati – vi biste sretni bili kad bi vam se sav svijet smijao, jer biste lako bili dobili i batina.
    Ali nije tako bilo samo među gospodom, nego još više među seljacima: i to su bili ”Raci” i ”Šokci”- a Hrvatima kakovim ni traga. A tko je to učinio, da su danas gospoda po Slavoniji većinom Hrvati, te ima i seljaka, koji ponosno kažu da su Hrvati, hrvatski seljaci?
    Tko je to učinio? Tko je te Hrvate tako reći ,,stvorio”?
    To je učinila Stranka prava. Nauka Ante Starčevića, ona je od nesvjesne mase stvorila Hrvate!
    Tako je to moj gospodine, a lako vama danas govoriti”.
    Nadalje:
    Pred vama je originalni rukopis Matije Antuna Reljkovića, slavonskog katoličkog pisca iz 1762. godine, iz njegovog „Satira“, gde piše obraćajući se Slavoncima:

    „O Slavonče ti se vrlo varaš,
    kojigod mi tako odgovaraš.
    Naši stari jesu knjigu znali,
    SRPSKI štili, a SRPSKI pisali;
    al vi sada nikako nećete
    neg za nemar svakoja mećete.“
    Nadalje:
    Makedonski jezik
    Isti ko i srpski, samo izbaci padeže i na kraju svake imenice muškog roda dodaj ot, a na kraju svake imenice ženskog roda ta. Po želji te nastavke možete dodati i pridjevima. U množini umjesto ot i ta, dodajte ti i te.

    Po makedonskiot:

    Isti ko i srpskiot, samo izbaci padežiti i na krajot od svakata imenicata od muškiot rodot dodaj otot, a na krajot od svakata imenicata od ženskiot rodot dodaj tata. Po željata ti nastavciti možete dodati i na pridjeviti. U množinata umjesto otot i tata, dodajte tiot i teot.
    Eto kako ja „insinuiram nacionalističke podlosti“!

OSTAVITE KOMENTAR