Subotička NAMA postavlja svetleću reklamu

Trgovinsko preduzeće „Namateks“ je na nekoliko svojih prodavnica planiralo da postavi svetleće natpise. Tog leta 1970. godine za to je bilo potrebno da se obezbede određene dozvole i uputstva Zavoda za urbanizam, što je do danas sačuvano u Istorijskom arhivu.

U tehničkom obrazloženju dozvole skreće se pažnja: „Postavljanjem svetlećih firmi se ne rešava estetski izgled samih prodavnica, te ukazujemo investitoru na neophodnost da se i sami izlozi i ulazi u prodavnice srede kako bi odgovarali konačnom rešenju samog centra grada“.

Izlog i prizemlje zgrade na korzou broj 6, koje je tada bilo NARODNI MAGAZIN – Robna kuća Korzo, u to vreme bilo je potpuno modernizovano i u raskoraku sa arhitekturom stare zgrade. Jedna fotografija iz vremena pre Drugog svetskog rata, otkriva da je na tom mestu tada postojao još moderniji izlog. Moglo bi se reći futuristički za onovremenu Suboticu.

Danas je nemoguće da neko robnu kuću nazove Narodni magazin ili Samoizbor, ili da uz ime otmenog kafića doda: BUFFET. Neki pojmovi su izašli iz mode i vremenom nestali, kao što se to desilo i sa nekim tipovima prodavnica. Ko se još seća šta je to bio Komision?

Zahtev Trgovinskog preduzeća Namateks odnosi se i za postavljanje svetlećih reklama na još neke svoje prodavnice. To su Komision u ulici Dimitrija Tucovića i Nada na uglu Matka Vukovića i Rudić ulice. Na spisku je i jedna prodavnica u Borovo ulici, sasvim originalnog imena – ODEĆA.

Lansky



KOMENTARI

  1. Kertvaros kaže:

    Neonske i svetlece raklame na Subotickim prodavnicama ali i fasadama, mislim da su daleko starije od 1970 godine. Narocito na prelasku iz 50-tih u 60-te godine cini mi se da je to bilo vreme njihovog zenita. Vece firme (Sever, Banke itd ) su imale visoko na fasadama i krovovima svetlece neonske reklame koje su uz to jos i simulirale pokret, pa je nase Korzo uvece uzgledalo kao scene iz inostranih filmova. Ne bas kao Piccadilly circus u Londonu, ali ipak… Moda se menja pa tako i nazivi firmi i pogotovu kafana. U danasnjoj Subotici su nazivi firmi uglavnom engleski ili barem ono sto njihovi vlasnici smatraju da je na Engleskom. Nadje se tu i tamo ponesto Italijanskog, ali i dosta toga sto lingvistima predstavlja veliku jezicku zagonetku.To je jedan trend koji ciljnoj publici zeli da sugerise internacionalni flair, i svetski karakter. Nazalost cesto ima i svoj kontraefekat i sugerise duboki provincijalni snobizam. U ranoj fazi Jugo-socijalizma nije bilo neke narocite potrebe za ekstravagantnim nazivima prodavnica, konkurencije nije bilo, musterije su morale dolazati u prodavnicu jer nekog izbora i nisu imali, pa je dovoljno bilo napisati „Odeca“ „Ishrana“ „Prehrana“ „Obuca“ i tome slicno.
    Komisione radnje jos nisu izumrle. Jedino su promenile ime i sada se uglavnom zovu „Second Hand Boutique“ njihova trgovacka svrha i nacin poslovanja su ostali uglavom isti. Razlika je u tome sto se polovna tehnicka roba sve manje prodaje jer kratko traje i ne popravlja se vise i jednostavno se baca u otpad nakon kratkorocne upotrebe, jer ionako dolaze permanentno novi i bolji modeli i proizvodi. Sa odevnim predmetima je slicno, jer obicno svojom kvalitetom ne prezive vise od jednog ili dva pranja. Komisione radnje, sada sa promenjenim nazivom, jos postoje tu i tamo ali ih je sve manje i njihova svrha je postala besmislena.
    Pored Na – Me na korzu, odnosno njene predratne fotografije vidi se i filijala odnosno natpis tada velikog osiguravajuceg drustva Rosija – Fonsijer. Mnogi ljudi koji bi osigurali svoje kuce u nekim predratnim osiguravajucim drustvima bi obicno na kapiji ili negde na fasadi kuce imali malu emailiranu plocicu kao dokaz da su osigurani kod te -i -te osiguravajuce firme. Bile su to estetski lepo izradjene male table koje su jos dugo nakon rata mogle videti na mnogim kucama. Ja sam se kao klinac interesovao za njih i znao sam nazive skoro svih osiguranja koja su nekada bila aktivna u Subotici.

OSTAVITE KOMENTAR