Subotičke kestendžije

Subotica je skoro pola veka poznata po tradiciji pečenja kestena, a imala je čak i svoju Ulicu kestenova, sedamdesetih godina, kada se u prometnoj ulici Matiji Gupca nalazila i autobuska stanica.

Samo na jednom uglu iste te ulice i danas četvorica kestendžija drže svoje furune, a iako su konkurencija jedni drugima, kažu, posao ipak ide. Pored furune uvek se nađe više kupaca, kažu da vole miris kestena a tražen je više onaj u ljusci, koju sami skidaju.

FOTO: N.H.

Subotičani znaju na kojim mestima da nađu kestendžije, ima ih i kod Majšanskog mosta i na Radijalcu.

Bujar Rufati ima 42 godine, a već dve decenije peče kesten i ne seli se sa ugla Matije Gupca, iako kaže da nije lako po čitav dan biti ispred furune.

„Kesten nabavljam iz Makedonije, slađi je ove godine, a Subotičani znaju da je dobar i kupuju”, kaže Bujar, dok pored furune sede i uživaju njegova dva mališana.

FOTO: N.H.

Samo desetak metara dalje je kestendžija Ištvan Kiš, ima 60 godina, a prodaje kesten na istom ovom uglu već 13 godina. Nećaka Piroška mu pomaže, savija papir u fišeke, a ponekad i sama peče kesten. Ištvan je radio nekad u fabrici u pogonu, bio je i zidar, ali kaže sa kestenom je ipak lakše.

FOTO: N.H.

„Snalazimo se, da izguramo penziju. Prekinuo sam posao sa kestenom, ali ponovo sam se vratio na isto mesto gde sam više od decenije pekao kesten. Najčešće kupuju pola litra, za 250 dinara, još uvek je jeftiniji nego lane, dok ne padne sneg. Dolaze mladi, zaljubljeni, momci časte devojke, ide posao”, kaže Ištvan za Kurir.

FOTO: N.H.

Pomaže mu rođaka Piroška, savija papir u trokutaste fišeke i pakuje vruć kesten.

„Tu smo od podneva, pa do deset naveče, već desetak godina. Hvala Bogu, imamo već i svoje stalne mušterije, dolaze i nove. Ima i mlađih i starijih kupaca, dok šetaju, svrate po kestene. Predveče je lakše, a i više je mušterija. Malo popričamo sa ljudima, prođe dan. Ove godine je kvalitetan kesten i prodaje se. Nasmejani kupci, nasmejani mi”, kaže Piroška.

Jedna tura peče se desetak minuta u kazanu, a pre pečenja kesten i zarežu, da bi se lakše gulio.

„Na nogama čitav dan, paziš da kesten ne izgori, a najbolji je onaj sa tanjom korom, lakše se peče”, priča Piroška.

Subotičanka Mina svratila po kestene, kaže mnogi ne znaju da ima i C vitamina u njemu i da je veoma zdrav, a mnoge podseća na detinjstvo, kada se kesten pekao u tepsiji u šporetu na drva, pa se pripremale i poslastice sa pečenim kestenom.

 

(Kurir.rs, N.H.)



KOMENTARI

  1. Damjan kaže:

    Još samo da niste toliko skupi….500 din litra!

  2. Trovach kaže:

    @Damjan…Ako ti je skupo, peci sam. Po mogucnosti radi to napolju, na hladnoci, po kisi, po ceo dan i posle ces biti ugaravljen i udimljen. Moj necak se time bavi u sezoni i znam da to nije lak posao.

  3. croat kaže:

    Obozavam pecene kestenje!

  4. žuti lopov kaže:

    ako su već subotički onda nisu kestendžije nego kestenari!malo lokal patriotizma 🙂

  5. marveni kaže:

    žuti lopove,a jesu li onda burekari a ne buregdžije?dr..ari,a ne dr…adžije?

  6. Montanjar kaže:

    @ marveni

    Burek nam dolazi od turskog „börek“ , pa otuda i „buregdzija“.
    Kesten nam dolazi od latinskog „castanea“ pa otuda i „kestenar“
    Ne mozemo na Latinske reci nakalemiti turske prefikse i sufikse, kao na primer Idiotluk, jer nesto takvo je cisti idiotizam. Sa druge strane imamo Tursku rec „dzabe“ odnosno „dzabaluk“ i taj sufiks je apsolutno korektan. Isto kao sto je korektna cinjenica da je skolovanje besplatno, ali za pojedince je dzabe.

  7. Mare kaže:

    Misterije:

    – zašto samo u Subotici peku kestenje na gasnim gorionicima, a svugde drugde na uglju ?

    – zašto umesto ‘litre’ se ne prodaju na fišek ili kakvu mericu…

    Druga misterija povlači pitanje zašto se ne koristi kvalitetniji kesten (‘maroni’) i nema veze s cenom, jer ima ljudi koji bi dali iste novce za manje kestenja gde se svaki da pojesti, a ne da je deo spržen, crvljiv ili ga nije moguće očistiti…

    Samo kažem 😉

  8. Miki. kaže:

    Zaboravili ste ‘subotičku legendu’ gosp Muharema.Naime on je više od 40 godina bio glavni ulični prodavač zimi pečeni kesten ,leti prodavao je špice od bundeve i suncokreta a preko leta i jeseni kuvani kukuruz. Bio je prava subotička urban faca…

  9. Zeleni kaže:

    Gde su ovi kestendzije prodaju kesten 5 godina znam porodicu koja se time bavila pre 30 godina imali su kiosk brze hrane i pored toga profavali kesten na staroj autobuskoj stanici odnosno mesto na kome sada prodaju kesten a Muharem je bio legenda Subotice tako d ova sto se slikala poznajem gospodju prodaje kesten nesto vise od 5 godina

  10. Aleksa kaže:

    U uvodnom clanku postoji mala greska. Naime ulica kestenova nije Matije Gupca nego Harambasiceva ulica i to ne zbog prodavaca kestena nego zbog drvoreda drveca kestena duz cele ulice.

  11. Kesten - pire kaže:

    Kesten raste po celom Balkanu uglavnom na divlje i ne moze se uporediti sa skupljom i plemenitijom vrstom Maroni. Inace kesten pre nego sto se pece ili kuva treba prekontrolisati i crvljive ili lose primerke izdvojiti. Nesto kao kad se kuva pasulj. Naravno to je mnogo posla i tamo ge se prodaje na veliko, prepusta se musteriji da odradi posao umesto prodavca. Crvljivi kesten, kolko god god bio neprijatan, on je ipak indikator da stablo nije prskano herbicidima i da se radi o cistom i prirodnom plodu. Da li je kesten pecen na cumuru ili gasu nema na njegov ukus nikakvog uticaja, osim sto je drveni ugalj stetniji po zdravlje. Samo zasecanje kore svakog ploda je, kao sporedna korist, dobro i pogodno za ljustenje kestena, ali pravi razlog je da se kesten mora zaseci kako bi se sprecilo da prilikom pecenja eksplodira. Svaki plod kestena ima nepropustljivu koru i na toplini njegova se prirodna vlaznost pretvara u vodenu paru i onda dolazi do mini eksplozije i kesten postaje neupotrebljiv za jelo. Svaki kesten je nesto kao jedan mini parni kotao bez ventila.

OSTAVITE KOMENTAR