Subotičke uspomene od papira

Klasične kartonske razglednice polako se sele u istoriju i u zbirke kolekcionara. Pažljivom posmatraču neće promaći, iako piše najsitnijim slovima, da na poleđini mnogih razglednica iz gradova Jugoslavije piše: izdavač „Minerva“ Subotica. Ova štamparija bila je poznata po izdanjima književnih klasika pa je manje poznato da je čak dvadeset odsto prihoda dolazilo od ove sporedne delatnosti. Taj posao je imao i najbrži obrt sredstava jer se jedna knjiga u proseku prodavala tri godine. Minerva je štampala razglednice gradova iz cele zemlje, osim iz Slovenije. Može se reći da je pristup najvećem tržištu, a to je jadranska obala, bio veoma težak. Na moru su bili prisutni sa jednom razglednicom Dubrovnika i jednom Drvenika. Ali, nisu pravljene samo takve karte. Bilo je tu i onih šaljivih ili pak ljubavnih.

Album sa sličicama

Od štampanog materijala koji čuva uspomenu na naš grad i prošle dane, nisu samo razglednice zanimljive. Ako izuzmemo ilustrovane monografije, postoje i retki turistički vodiči i prospekti, zatim brošure sa programima i pozivnicama na kulturna događanja, a kada je sportski život u pitanju,  za važnije sportske manifestacije štampani su programi.

Program za utakmicu Jugoslavija – Mađarska 31. marta 1984. godine na Gradskom stadionu

Evropsko prvenstvo u odbojci 1975. godine (u grupnoj fazi u Subotici su igrali SSSR, Francuska, DR Nemačka i Bugarska)

Omladinsko prvenstvo Evrope u fudbalu 1986. godine

U Subotici su igrali Paolo Maldini, Matias Zamer, Oliver Birhov…

Od malih kalendarčića mogao bi da se napravi album sa sličicama. Na njima je priča o subotičkoj privredi u vreme samoupravljanja. Društveni i ekonomski sistem obezbedio je preduzećima određeni kontinuitet kroz više decenija tako da su ta imena uklesana u uspomene generacija Subotičana i Jugoslovena.

Kalendrčić „29. Novembar“ za 1987. godinu

1968. godina

Godina 1972.

Birografika- kalendar za 1976. godinu

Lansky



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    Da ne nabrajam – nije mesto reklame – MINERVA, BIROGRAFIKA, GZ PANONIJA
    u smislu grafičke industrije soc.realizma više ne postoji. Sve je to upropastila SOUR Grafis – kolhoz koji je stvoren kao neki gerontološki centar za ostarele direktore TIH preduzeca. I privatizacija je učinila svoje. Da nagovestim, sledeće godine je 175. godina kako je proradila PRVA štamparija Karla Bitermana. MINERVA sa najlepšom tradicijom stvorena je 1909-te, od 1919. nosila je lepo ime Minerva – više 600 od radnika, danas sa 25 zaposlena, iseljena, nalazi se u bivšem mlinu. Štamparija Jugoslovenskih željeznica, kasnije Birografika, sada sa tradicijom od 150 godina – privatizovana sada kao ROTOGRAFIKA. Najtužniji sam kada se sećam GZ Panonije sa četiri velika pogona UOPSTE NE POSTOJI. Ostale su ove lepe tiskanice, sećanja blede – mi bivši štampari naslanjamo se na tudja ramena i plačemo, to je to – DGY

  2. Imprimatur kaže:

    Broj stamparija u jednom gradu je neprikosnoveni indikator kulture njegovih gradjana. Kao dete sam imao pajtasa koji je stanovao u komsiluku zgrade Minerve, danas objekat muzeja. Desno od ulaza su tri ogromna prozora koji totalno unistavaju perfektnu simetriju fasade. Iza tih velikih prozora koji su se leti kompletno otvarali zbog bolje ventilacije, nalazila se masinska sala i srce stamparije. Kao deca bi stajali ispred tih prozora i posmatrali zaposlene kako rade na velikim, crnim i teskim masinama za visoku stampu (cilindrima). Ponekad bi nam stampari dali neku sarenu makulaturu i mi bi je onda znatizeljno „proucavali“ jednom sam dobio arak lep i u boji, na kome je bilo odstampano nekakvo povrce i trebalo je da bude omot za konzervu iz Suboticke fabrike Vojvodina, smestene iza SAND-a.
    Razglednice su bile masovni i vrlo lukrativni posao mnogih stamprija. Neke su se iskljucivo specijalizovale na stampanje razglednica. Ispocetka je to bilo samo u tehnici litografije jer stamparska repro-technika za prestampavanje fotografija nije jos bila poznata. (Raster) Razni umetnici su onda rukom crtali panorame gradova ili nekih znacajnih objekata, kao i ulica i trgova. Jedan od takvih slikara je bio i izvesni Adolf Hitler koji je svoj hleb zaradjivao crtanjem razglednica sa Minhenskim gradskim motivima, davao bi ih u stampu da se umnoze i onda ih prodavao putnicima i turistima. Ti crtezi su uglavnom verno odslikavali gradske objekte ali bez nekih umetnickih ambicija. Doticni je dva puta konkurisao za prijem na likovnu akademiju. Nazalost oba puta bezuspesno. Jednom u Becu i jednom u Minhenu. Kazem nazalost, jer da su ga primili na studije likovnih umetnosti, svetska istorija bi jamacno imala neki drugi tok.
    Jedan podatak za one koji to slucajno ne znaju, Prva razglednica u KuK monarhiji sa crtezom panorame Beca, (istorijski evidentno) poslana je iz Beca 19 Maja 1871 godine od strane nekog Petra Manojlovica njegovom rodjaku Demeteru Manojlovicu advokatu u Somboru. Adresirana je latinicom a tekst je napisan na cirilici.
    Razglednice su ranije bile odraz covekove ceznje za upoznavanjem novih gradova, njihovim izgledom i sticanjem barem skromnog dojma o njihovoj arhitekturi. Sa druge strane one su bile neprikosnoveni dokaz za mesto u kojem je boravio posiljalac i to sve sa slikom, markom i sluzbenim postanskim pecatom. Moja pokojna majka koja je uglavnom vise primala nego slala razglednice, obicno bi pristiglu razglednicu uzela od postara, (prvo bi obrisala ruke o kecelju) procitala i onda stavila iza stakla u kuhinjski kredenac. Bilo je to u nasoj kuci standardno mesto za razglednice i poneke su tu stajale godinama.
    Klasicnih stamparija vise nema, njih je potpuno izmenila nova kompjuterska epoha. Razglenice su takodje otisle u istoriju. Moderni smartfon snima sve sto se pozeli i salje snimak kuda se zeli. Svet se razantno menja sa novim tehnikama a kako ce za nekih 50 ili 100 godina izgledati – preostaje dolazecim generacijama da vide, dozive i o tome daju svoj sud.

OSTAVITE KOMENTAR