Subotički čoper

Reč chopper Amerikanci koriste za nekoliko pojmova a među njima je i motocikl koji je modifikovan, najčešće ručno, tako da neki delovi budu produženi ili zakrivljeni i da u opštoj slici budu upadljivog, rokerskog izgleda. Za ovaj trend su znali i Subotičani još sedamdesetih godina, preciznije, oni zaluđenici vozilima na dva točka koji nisu žalili da izmene fabrički izgled motocikla i približe ga što više američkim uzorima, koliko je to bilo moguće sa, najčešće Tomos APN motorima.

Industrija motocikla u Subotici nije imala visoke domete. FB Partizan je proizvodio model M- 50, sklapao se tamo i Solex. Nije to zaboravljeno, posebno taj mali francuski motorić. Subotički čoper izašao je iz iste fabrike ali..

…to nije bio motocikl već bicikl. Nisu ga, kao što je to obavezno bivalo, konstruisali napredni Slovenci, već je ovaj rokerski bicikl sišao sa fabričke trake subotičkog „Partizana“ i osvojio celu Jugoslaviju. Naravno, onu dečačku populaciju kojoj je bio namenjen. Od kada je počeo da se proizvodi 1973. godine, pa sve do kraja osamdesetih, u klinačkim snovima ovaj model je zauzimao visoko mesto. „Trobrzinka“ je imala AMORTIZERE, zatim izduženo „banana“ sedište i široki korman, baš kao nabudženi čoperi.

Svi ovi karakteristični delovi mogli su da se kupe i posebno, u „Bicikla – sportu“, što je pružalo šansu onima koji nisu mogli da imaju trobrzinac (o tome su odlučivali roditelji), da neki od tih detalja nakaleme na svoju „Miniku“ ili „Pony“ i tako izraze svoju individualnost.

Ivan Sarić, pionir modifikovanja bicikla, za uskršnju razglednicu 1901. godine

Lansky



KOMENTARI

  1. Buby kaže:

    Ja bih rado jedan ovakav bas je lep i personalan

  2. Djuka kaže:

    Chopper moje mladosti, nedosanjan san.

  3. Marinko kaže:

    Trobrzinka je promašen projekat. Bicikl teško upravljiv zbog širokog i visokog upravljača, neudoban zbog nesrećno izabranog sedišta, zamoran za vožnju jer se osovina prednjeg zupčanika (pedale) ne nalazi na standardnom mestu. Jedini plus je mogućnost razvijanja brzine cca 50 km/h, ali tada kočnice bivaju problem jer su dimenzionisane za standardne brzine bicikla. Šmekerski, ali ne naročito funkcionalan.

  4. Anonimni kaže:

    O RANIJIM PROIZVODIMA F.B.P. pisao sam vec – necu da se ponavljam, ipak da
    se spomene da SOLEKS najduze je vozio u gradu NEORCIC LADISLAV profesor
    dok je slicno vozilo NAJDUZE imao DEVIC MENYGYI bácsi iz Gogoljeve ulice.
    Drugu vrstu mopeda secam se imaga u Subotici, cak je neko trazio pojedine delove kako bi zamenio, osposobio za tehnicki pregled. Za sada toliko secanja na F.B.P.

  5. Marinko kaže:

    @?

    Solex je francuska ideja, rađen je po licenci.

  6. croat kaže:

    Marinko to je sve verovatno istina ali koga briga! Bio je super cool i ja sam sanjao da ga dobijem. Na kraju je moj otac posle duze gnjavaze na moj stari bicikl navario nesto sto je licilo na menjac a pravi trobrzinac ostade samo pusti san!

  7. Lotto kaže:

    A da li su nekada izrađivali klizaljke za umetničko klizanje?

  8. Marinko kaže:

    Setih se naknadno; bicikl je bio skoro neupotrebiv po mokrom tlu, zbog skraćenog zadnjeg blatobrana voda sa njega završavala je na leđima vozača.

  9. Marinko kaže:

    @croat

    Verujte, ništa niste propustili. Povećanje brzine je jedino što je na njoj valjalo, a to ste dobili na Vašem biciklu zahvaljujući ocu.

  10. toto kaže:

    @ Marinko
    Ne razumem cemu tolika kritika na racun ove bicikle?
    Verovatno to vuce posledice iz nekog decackog neostvarenog sna.
    Niko ovde nije pevao hvalospeve na racun funkcionalnosti ove bicikle, jedino sto je sigurno da joj se orginalnost ne moze poreci. Uostalom ni americiki motocikli coperi nisu udobni niti lako upravljivi pa ih mnogi vole.

  11. Nikola kaže:

    E gledam ovo i pitam se di je nestala ta naša ,dobra ,stara Subotica,fotografije bude nostalgiju….A, gle ti sad šta je ovo! #$%&%$#

  12. Marinko kaže:

    @toto Drugačije mišljenje nije kritika, svađa, ili čak mržnja, sem ukoliko tako percepirate stvari. Originalnost iznad kvaliteta i funkcionalnosti!? Zar je to logično? Postavlja se, sasvim suvislo pitanje, zašto je proizvodnja kratko trajala. Kratko spram proizvodnje drugih modela. Taj model je propao na tržištu. Vreme i život su najbolji sudija, nije uspeo zbog mana. Jeste narod glup, ali ne baš toliko. Tvrdnja „Ni americiki motocikli coperi nisu udobni niti lako upravljivi pa ih mnogi vole“ je dokaz koliko je glupost podložna sugestiji, zato narodu i ne dozvoljavaju da zna mnogo. Potrošački konzumerizam se zasniva na profitu od kupoprodaje beskorisnih proizvoda (kako korporacije da zarađuju ako će ljudi da kupuju samo ono što im je potrebno). Potrošački konzumerizam je, zamislite, nastao baš „slučajno“ u Americi. Jugoslavija je od svršetka Drugog rata bila američka kolonija, i Trobrzinka je samo delimična kopija frankenštajn projekta, bicikla sastavljenog od nesastavljivih karakteristika, da ga kupci vole i kupuju suprotno logičnosti, i pored više mana nego prednosti. U pitanju je, naravno američki, petobrzinski Schwinn Sting-Ray koji je proizvođen od 1963. do 1981. godine. Raspitajte se kod pasioniranih biciklista šta misle o tom modelu, mada sumnjam da ćete promeniti mišljenje. Niste objektivni. Komentar sa jednog biciklističkog sajta: „Pro: looks really cool. Con: almost everything else.“ Amerika jeste velika i moćna, ali proizvodi najviše đubreta i na njemu profitira. Prodaje ga po celom svetu propagandom, korupcijom, pretnjom i silom.

  13. Kertvaros kaže:

    Sredinom proslog veka dolazi do intenzivne proizvodnje motornih vozila koja su postala dostupna i tzv „Malom coveku“. Sa manjim zakasnjenjem od mozda nekih 10 godina, taj talas je zapljusnuo i SFRJ. Klasicna Vojvodjanska bicikla, pravljena da transportuje jednu odraslu osobu sa detetom plus jedan dzak prekrupe ili krompira, dobija konkurenciju u vidu mopeda, motorcikla vece kubikaze, skutera i naravno nezaobilaznog Fice i njegove malo vece i jace rodbine. Produkcija bicikla kako u svetu tako i kod nas, pocinje da stagnira i vise nije bila dorasla svojoj motorizovanoj konkurenciji. Odrasle osobe, do tada glavni i verni kupci bicikla, preorjentisali su se na nova prevozna sredstva, a vec u zavisnosti od budzeta koji im je bio na raspolaganju. U takvoj situaciji stratezi za marketing u industriji bicikla su bili prinudjeni da traze nove puteve i nove potencijalne kupce. Pronasli su ih u generaciji mladih koji su prerasli tricikl a jos nisu bili dorasli za moped ili nesto jace. Trebalo je smisliti i konstruisati novi model bicikle koji bi bio po ukusu ciljne publike. Tako je nastala bicikla sa menjacem kao kod klasicnih motorbicikli, amortizerima i nezaobilazni upravljac inspirisan filmom Easy Rider. Sedlo koje vise lici na sedlo motorbicikle nego obicni „Sic“ na biciklu kakv je imao jos pokojni deda. Sam izgled je davao pubertetlijama iluziju da oni ne voze nesto sto je makar sta, profano i svakodnevno, nego nesto posebno i sto nema veze sa klasicnom biciklom. Konstruktorima nije bilo lako jer je bicikla dotada vec dostigla svoj konacni stadijum, dva tocka, ram, zupcanik i lanac, pedale i naravno „kormanj“ Problem je bio sta bi se tu jos moglo dodati, kako napraviti biciklu u tehnickom smislu a da ipak bude nakako drugacija. Na kraju je ispao chopper bez motora ali zato sa pedalama.To se je prodavalo sirom sveta u ogromnim kolicinama jer je potrefljen ukus odgovarajuce publike. Nazalost konstruktori su posvetili suvise paznje spoljnom izgledu i iluziji Easy Ridera a manje elementarnoj sigurnosti. Povrede prilikom padova su bile cesto vrlo teske i roditelji su razumno sve manje kupovali svojoj deci tako opasne igracke. Da ironija sudbine bude veca i kompletnija, Naslednica choppera je BTX – bicikla, koja je daleko vratolomnija i opasnija.

  14. Edvard kaže:

    @Marinko

    Iskren da budem. Meni su se daleko više sviđala vremena u kojima je Juga bila američka kolonija, nego sadašnja vremena u kojima je Srbija ruska gubernija.

  15. Marinko kaže:

    @Edvard

    Zato se i raspala što je bila „sjajna“.

  16. Marinko kaže:

    @Edvard

    Ruska gubernija? A u vladi, nevladinom sektoru, najuticajnijim predstavnicima privrede, ekonomije, medija… sede sve zapadne strukture. Vi zaista ne odustajete od vaše prozapadne propagande.

  17. Svetac kaže:

    Marinko,nek si se nalupao za sve pare!

  18. Nikola kaže:

    Nije mi jasno da ovi velikosrbski rusofili mogu od svake vesti napraviti poligon za prosipanje njihovih gluposti. Ovaj Marinko je od vesti o bicikli koja se prodavala pre 30 godina iskonstruisao Američku zaveru protiv svemoćne Srbije, zašto se ovakve stvari dozvoljavaju ovde, to samo administratori znaju.

  19. Marinko kaže:

    @Svetac

    Biografije tih ljudi sve govore. Sve je to školovano, obučavano, trenirano, indoktrinisano, programirano u Americi i Britaniji.

  20. Marinko kaže:

    @“Nikola“

    Vama je svaka istina lažna vest, postistina, „zavera“ „velikosrbskih“ „rusofila“. Providno! Za Schwinn Sting-Ray imate brdo dokaza.

  21. Nikola kaže:

    @“Marinko“ – Realan

    Nemaš ti a ni vi nikakve dokaze o ničemu. Da nema investicija od par zapadnih zemalja, ne bi suvog leba imali da jedete jer sami kao nacija niste sposobni jednu jedinu, ali jednu jedinu fabriku da napravite, održite i da ta ista fabrika posluje sa uspehom. Od svake normalne vesti ovde, jedan šizofrenični nadrogirani lik i još pokoji „patriota“ prave sprdnju i lupetaju gluposti o cionistima, zaverama, masonima, nekim de-hr spregama vlasti i gluposti koje kad vidi bilo koji normalan čovek, zna da sa tobom i sa tvojim drugarom nešto gadno ne valja.

  22. Deki kaže:

    Bilo kako bilo, ali ovaj bajs vezujem za bezbrižno odrastanje na Paliću. A nisam ga ni imao! Ovakav čoper je imao moj drugar Neven, sa kojim smo se u garaži njegovog dide čitave dane bavili muzikom, u kamp prikolici snimali SF filmove, a nakon svega po dvoje-troje sedali na jedan ovaj čoper (ne pitajte kako troje!?). U montiranoj korpi na volanu, ovog kako smo ga zvali – turističkog bicikla, je bio kasetofon prikačen na dinamo, te se hvatanjem zaleta prvo začulo: „uuuuiiioooooouuuuuuaaaaa…“, a zatim i “ uoooaaaaiiii…its the final countdown…“ 🙂

OSTAVITE KOMENTAR