Subotički dizajn

Mnogi stari predmeti kod nas, bilo da je reč o onima od drveta, kamena ili kovanog gvožđa, ukrasa na fasadama ili o nameštaju od pre jednog veka, delo su zanatlija. Samo neki od njih su ostali upamćeni iako njihov rad danas smatramo izuzetno vrednim.

Na plećima zanatlija je bio teret oblikovanja artikala i u industrijskoj proizvodnji polovinom dvadesetog veka, kada se već znalo za pojmove kao što su modni kreator, primenjena umetnost, grafički i industrijski dizajn… U uslovima socijalističke ekonomije, daleko od metropola koje su diktirale trendove, subotička i jugoslovenska privreda su zaostajale u ovom segmentu. Većem, konzervativnijem delu tržišta odnosno kupaca, i nije bilo da trke za najnovijom modom. Onom manjem, mlađem i prosvećenijem delu građanstva, zagledanom u filmove i magazine, željnom da drži korak sa zapadnim svetom, veoma je smetalo što se ovome pridaje premalo pažnje.

Ostalo je o tome traga nakon zajedničkog sastanka Sreskog i Opštinskog saveta za kulturu i umetnost sa rukovodiocima subotičkih preduzeća, početkom šezdesetih godina. Evo o čemu je bilo reči:

Izgledu artikala široke potrošnje ne poklanja se dovoljno pažnje

Uzmimo za primer proizvođače nameštaja „Budućnost“. Ovo preduzeće već godinama proizvodi stari „klasični“ sobni nameštaj. Samo u izuzetnim slučajevima pravi se „moderan“. Odnos je 20:1 u korist staromodnog i skupog nameštaja. U preduzeću se pravdaju činjenicom da tako diktira tržište i želje potrošača. Međutim, u „FA-FA“, gde je proizvodnja zanatlijskog karaktera, odnos je obrnut, 20:1 u korist modernog nameštaja.

Drvna industrija Matko Vuković Subotica

Stolarsko tapetarsko preduzeće „10. oktobar“ (udruživanjem sa fabrikom nameštaja Budućnost, formirali „Novu Budućnost“)

„Umetnost“ Bačka Topola

Novi stanovi ne mogu da prime klasičan nameštaj. Oni traže nov i savremen.

Ova preduzeća nemaju umetnike koji bi se bavili uređenjem stana i prilagođavanjem u estetskom i dekorativnom smislu, već se oslanjaju na zanatlije. Isti je slučaj i u „Metaliji“ koja proizvodi lustere, gde je za pripremu prototipova zadužena „razvojna grupa“.

Kad je moda u pitanju, situacija nije bolja. U „Bosi Milićević“ modeli se pripremaju na taj način što direktor kada se vrati sa puta po inostranstvu opiše majstorici model koji mu se tamo svideo i ova ga posle izradi. I pored toga proizvodi preduzeća imaju vrlo dobru prođu na tržištu, uglavnom zbog odličnog kvaliteta prediva.

Izložba obuće „Solid“ u prodavnici na početku korzoa, preko puta kafane „Borac“

U „Solidu“ se kreatorstvo bazira na mašti zanatlija-modelara. Oblik cipela se preuzima iz italijanskih modnih žurnala, pa se on potom prilagođava našim potrebama. Ni u jednom od tekstilnih i kožnih preduzeća ne postoji modni kreator.

Odličan kvalitet u slaboj ambalaži

Ideje se u fabrici čokolade i bombona „Pionir“ rađaju slučajno. Umetnički saradnik – estetičar ne postoji. Ocenu kreacije ambalaže donosi par ljudi po svojim ličnim naklonostima.

Fabrika konzervi „Vojvodina“ naručila je kesice u Austriji, verovatno zaključujući da kod nas nema odgovarajućih stručnjaka. Bolje je ovako nego pakovati u primitivne i neukusne kesice svoje inače dobre artikle.

To važi i za ostala preduzeća, samo treba znati da i kod nas postoji nekoliko biroa koji već sa uspehom vrše ovakve usluge. U Grafičkom zavodu Panonija imaju svoj kreatorski biro i koriste se likovnim umetnicima kao vanjskim saradnicima.

Izvoz u Sovjetski Savez i Sjedinjene Američke Države: „29. Novembar“, za inostranstvo – SAVA

Zaključak

Moda, oblikovanje robe široke potrošnje i ambalaža šezdesetih godina kod nas, s ove vremenske distance ne izgledaju tako loše. Minimalizam i jednostavnost rešenja, sasvim su u duhu tadašnjih trendova u svetu kojem smo stremili. Modrerni grafički i industrijski dizajn, kao i arhitektirura i garderoba sredinom dvadesetog veka, nisu ostavlajli prostora da nešto podseća na prošlost. Dominirali su dok nisu dosadili i sami postali staromodni. Danas „Mid-Century Modern“ ima svoje poštovaoce u kategoriji „retro“ i „nostalgija“. IKEA ponovo proizvodi te stoliće sa tri kose noge i još neke komade koje su pravili pre pola veka.

Ono što je mogao biti razlog nezadovoljstva našim dostignućima na tom planu, verovatno leži u skromnom izboru koji se tada nudio kupcima, u poređenju sa šarenilom tržišta kapitalističkog dela sveta. Ako tražimo razloge propasti socijalizma, tu nalazimo jedan – mogućnost izbora.

 

Lansky



KOMENTARI

  1. Lebara kaže:

    Pitanje je da li je kapitalizam pobudio u coveku potrebu za estetikom i materijalizmom,za sarenilom i bogatstvom,mislim da jeste.Da li je konceptualno to deo duhovnog razvitka,mislim da nije.

  2. kertvaros kaže:

    Podjimo od fotografije muskarca i zene koji posmatraju izlozene cipele. Zadrzimo se na muskarcu. On ima sivi zimski kaput sa kariranim dezenom od nijansi sivih linija. Rukavi su „raglan“, uz mantil ide i pojas od istog materijala. Produkt 60-tih godina Zagrebackog proizvodjaca konfekcije – „Naprijed“. Taj kaput je bio u svoje vreme pun pogodak i prodavao se „kao alva“ Ostali proizvodjaci umesto da pariraju nekim svojim novim dizajnom, oni jednostavno kopiraju postojeci po mogucstvu 100 % jednako. Potrosac nema nikakav izbor i mora da kupuje to sto se ima. Ljudi ne vole uniformiranost i pokusavaju na svaki nacin da pokazu nekakvu individualnost, narocito u oblacenju. Na Subotickom Korzu, toj svakovecernjoj modnoj reviji, pocelo se sa nosenjem pojasa, ali sada malo ispod struka. To spustanje pojasa je svakim danom bilo sve nize i verovali ili ne, pocelo se bukvalno sa vezivanjem pojasa oko dupeta. Bila je to moda na lokalni nacin, i kada bi neko slucajno privezao pojas oko struka, usledilo bi pitanje – zasto se oblacis tako seljacki? Razlika izmedju dizajna u kapitalizmu i socijalistickoj dirigovanoj privredi je u tome sto kapitalista dizajnira za trziste i lako moze uz dizajnirani promasaj da ode u bankrot i to bez promasaja. U socijalizmu zbog loseg dizajna uglavnom ne moze niko da propadne jer ga stiti sistem dirigovane privrede. U kapitalizmu se dizajnira za trziste i kupca, u socijalizmu se dizajnira za ideologiju. Poseban problem je insistiranje novog socijalistickog poretka na novim drustvenim odnosima, novom shvatanju sveta i estetike, nista ne sme da podseca na kapitalizam ili nesto kapitalisticko. Zbog toga su Trabant i Fica izasli iz iste ideoloske kuhinje. Sto se tice nedostatka dizajnera, to na prvom mestu proizilazi iz nedostatka odgovarajucih konzumeneta, kao i njihovog shvatanja estetike. Nije bilo ni neke pomena vredne ekonomske propagande. Ta propaganda na Zapadu, je ujedno i formirala modni stil u skoro svim segmentima. Oblacenju, namestanju stanova, kupovini automobila itd. Cilj je bio da kada potencijalni kupac vidi reklamu recimo jedne dnevne sobe odredjenog proizvodjaca, da mu potekne voda na usta i ode pravo u prodavnicu i kupi ono sto je video u reklamnom spotu ili slici. U nasoj zemlji uz sve to treba dodati i velike turbulencije pri transformaciji agrarne, ergo ruralne populacije, u jedno industrijsko, urbano drustvo. Pogoditi ukus i osecaj za estetiku kod jedne takve populacije nije bilo ni najmanje jednostavno. Nisu bili retkost intelektualci, univerzitetski obrazovani, ne retko sa doktoratom i odeveni ispod svake kritike. O uredjenju njihovih stanova da ni ne govorimo. To proizilazi jednostavno zbog toga jer su oni prvi u svojoj porodici koji su sebi privezali kravatu i time sinbolicno postali gradjani. Medjutim kao sto znamo kravata nije dovoljna da bi neko posta stvarno gradjanin. Englezi kazu da je za transformaciju osobe iz nizih staleza u dzentlmena potrebno bar tri generacije .Tri generacije to je u brojkama period od oko 75 do 90 godina, i to sve pod uslovom da se odrzi drustveni kontinuitet, a sto je na Balkanu do sada bilo nemoguce.

  3. MOJA MLAKA kaže:

    Ja sam na kraju sveta videla umetnicko dizajnirane stvari prvi put u zivotu…sestra mi je upisala Doktorat na fakultetu u Wellingtonu i cesto smo isli kod nje, imala je Drugaricu koja je zavrsavala umetnicki dizajn pa smo isle da pogledamo sta su dizajnirale i kreirale na diplomskom radu… bile su ex slatke jako ukusne i interesantnih stvari mene je najvise privlacio neki usisivac veoma modernog slatkog a i cudnog oblikovanja naspram nasih socrealnih…ali vremenom posle kada sam se vratila kuci i kako je stiglo sve to i do nas…shvatila sam da u danasjoj industriji samo je vazno dizajn a izgled a funkcionalnost i izdrzljivost uopste nikom nije interes…i sad placem za tim socreal usasivacem kojeg i dan danas koristimo…jer napravljen je da sluzi…jeste nije neki fensi izgled ali koga sisa ako funkcionise…danas smo sve dali u ruke umetnika a oni ne zive sa nama u nasim svakodnevnom svetu – udri ustani uradi sredi organizuj spremi, pa zato ni ne znaju da nam kreiraju funkcionalne predmete…juce sam cula da najlonske carape u pocetku su napravljene da su trajale godinu dana…pa morali su smisliti sistem unistavanja konaca da te carape sto pre se unistavaju i da bude potreba kupiti druge…pa ja ne volim dizajn vise ne zato sto nije lepo nego zato sto pokrije i otkrije smece…

  4. croat kaže:

    Jedno je sigurno a to je da je i taj jadan socijalisticki proizvod u proseku imao visi kvalitet od onoga sto je danas prosecni kvalitet. Pogotovo u hrani! O toj kuvanoj sunki 29. novembra, danas, prosecan amerikanac moze samo da sanja. To sarenilo proizvoda koje i on i mi kupujemo je ustvari vrlo loseg kvaliteta. Dobar kvalitet mora dobro da se plati.
    Nikad necu zaboraviti, kraj osamdesetih ja u americi u jednoj radnji gledam t majice a iznad njih velika reklama, zagarantovano nece imati kornjacin vrat. A ja se mislim sta bi to moglo biti. Kod nas majice od debelog pamuka peres na 90C i sta sad ovo njima znaci? Onda par godina kasnije kada je kinesko djubre pocelo preplavljivati nase trziste a moja se majica posle jednog pranja oko vrata oklembesi svatim sta je to.
    A kako sam ostario to sarenilo svega i svacega pocinje da mi ide na zivce, da li mi treba 25 vrsta kecapa, meni je jedan dobar, dosta.
    Neki dan se odusevih u nekom restoranu, na jelovniku bukvalno deset jela, izaberem jedno i dodje jelo koje je izuzetno ukusno!
    Ja sam za manji izbor ali da to bude kvalitetno!

OSTAVITE KOMENTAR