Subotički izlozi tokom 20. veka

Pojam „centar grada“ u urbanističkom smislu jeste gradsko jezgro u kome su grupisane monumentalne građevine uglavnom rezervisane za administraciju i poslovne, kulturne ili ugostiteljske sadržaje. Za mnoge građane centar grada se prostire samo dotle, dokle dosežu trgovine odnosno šareni izlozi. Njihov izgled je taj koji se stalno menja i šetnju ulicama čini zanimljivom, posebno onim šetačima koje ne zanima arhitektura. Takav doživljaj gradskih sadržaja možda se čini površan, međutim ne treba zaboraviti da su upravo pijačni trgovi i trgovačke ulice bile te koje su imale snažan uticaj na pravce razvoja grada.

„Mapa“ subotičkih izloga iscrtana je još davnih dana. Pokušaji da se naprave iskoraci u pravcu nekih zapuštenih pasaža ili dvorišta, po uzoru na neke druge gradove, ovde nisu bili uspešni. Koliko god bili ljupki ti mali novootkriveni gradski prostori, nisu mogli da donesu poslovni uspeh, pa su urbanisti to pripisali specifičnom subotičkom mentalitetu koji ne odstupa od svoje „staze slonova“, odnosno davno zacrtane rute izloga koji čine jedan neprekinuti niz. Tek početak 21. veka i dolazak modernih tržnih centara najavljuje promene u pogledu navika Subotičana. Iako u drugom planu kada se govori o lepoti neke varoši, izlozi, njihov sadržaj i reklame iznad njih jesu nekakva „bižuterija“ grada koja nema trajnu vrednost, ali u sebi sadrži primenjenu umetnost, te tako daje značajan pečat ukupnoj slici.

Subotički izlozi proteklih sto godina pričaju priču o društvenim sistemima kroz koje smo prolazili, o ekonomskom stanju koje se menjalo, kao i trendovima u oblikovanju ovog segmenta arhitekture.

Kutijasti izlozi

U Istorijskom arhivu Subotica sačuvan je projekat Đule Valija iz 1930. godine za lokal Armina Rota. Ovaj industrijalac će kasnije postati jedan od najvećih pristalica moderne arhitekture u Subotici, a nacrt izloga za njegovu prodavnicu (Karađorđev trg 10, danas Trg republike) jeste trag koji nas vodi u vreme kada su nastajali veliki kutijasti izlozi od gvožđa i stakla. Ti izlozi će u potpunosti pokriti fasade u nivou prizemlja da bi radnjama dali mnogo veći prostor za izlaganje robe i više dnevne svetlosti samom lokalu.

Subotički korzo, tridesetih

U godinama koje su dolazile arhitektonski stil jednostavnih oblika i svedenih linija nametnuo se kao estetski ideal, pa možemo pretpostaviti da u već formiranim trgovačkim ulicama, zaposednutim objektima izgrađenim u prethodnom veku, nije ostalo mnogo prostora za ostvarivanje modernih zamisli. Velike izloge je već najavila secesija, a ubrzo su i nove „nakalemljene“ modernističke forme prekrile prizemlja mnogih kitnjastih fasada gradskih palata.

Sadržaj izloga

Razvojem industrijske proizvodnje raznovrsnost artikala u trgovinama se umnožavala. Ako je to razlog zbog kojeg je porasla potreba za izložbenim prostorom, donekle se može opravdati ovaj trend, naravno na onim mestima gde je dogradnja rađena sa merom i u saglasju sa ostatkom zgrade. Već polovinom pedesetih godina 20. veka novine pišu da izgled neujednačenih portala ruži izgled centra grada iako na drugoj strani traje izgradnja novih izloga neusklađenih sa fasadama, ali sa novim materijalima i rešenjima.

Pogled na stare fotografije otkriva da pored automobila i mode jedino još izlozi mogu da odaju o kom vremenu je reč. Oni su ti koji su promenjivi dok građevine traju i menjaju se malo ili nimalo, ako je reč o objektima zaštićenim kao vredno arhitektonsko nasleđe. Potreba za prostorom gde bi ponuda bila dostupnija oku prolaznika nije jednaka za svaku delatnost, odnosno vrstu prodavnice. Na primer, naslovna strana izložene knjige daleko više otkriva i lakše se zapaža, nego pogled na hrbat one koja stoji na polici. S druge strane, prodavnica štofova nema velik izbor zanimljivih rešenja u pogledu uređenja izloga. Nije samo roba ta koja se izlaže. Zastakljeni prostor je koristan za obaveštavanje, promociju, propagandu…

Modna revija u izlogu prodavnice „Željezničar“

Prvi televizor u Subotici stigao je u prodavnicu „Tehnika“ na korzou. Godinama se pred izlogom te radnje zadržavao svet i gledao televizijski program jer je trebalo da prođe cela decenija dok ovi aparati nisu počeli masovnije da ulaze u domove, odnosno postanu dostupni prosečnom građaninu. Novogodišnji dekor je imao zadatak da privuče pažnju kupaca, a u isto vreme je doprinosio prazničnom raspoloženju svih prolaznika. Stara je tradicija da tu maturanti postavljaju svoje tabloe, a izlog koji je pripadao „Aurometalu“ na „malom korzou“ ponekad je iza stakla imao trofeje pripremljene za pobednike velikih takmičenja u Subotici koji su izrađeni u njihovoj radionici.

Uređenje izloga u vreme socijalizma

Početkom pedesetih godina 20. veka Trgovinska komora u Subotici u saradnji sa Biroom za unapređenje trgovine iz Beograda organizuje aranžerski kurs u Subotici. Dakle, još u vreme nestašica, kada prodavnice raspolažu malim brojem artikala, postoji volja da se trgovina unapredi i na ovaj način, te izlozi i police učine dopadljivim kupcima.

Međutim, sfera uslužnih delatnosti do kraja ere socijalizma ostaće jedna od slabih tačaka privrede u okviru ovog društvenog uređenja. Šarenilo izloga i robnih kuća koje je naš svet mogao da vidi u zemljama Zapada bilo je samo „fasada“ koju smo ponekad tumačili mnogo dublje. Zavodljivo obilje u njihovim prepunim prodavnicama stvaralo je privid prava na izbor iako su nestašice ili mali broj uvoznih proizvoda kod nas u stvari bili posledica napora naše ekonomije da bude racionalna. Sve to nije opravdanje da se više pažnje ne posveti uređenju izloga kod nas. Prizori polupraznih, prašnjavih izloga koji su postali groblja insekata dali su veliki doprinos sivilu koje je nepravedno dobilo epitet „socijalističko“.

Ne bi bilo pravo ne pomenuti pozitivne primere. Svaka naša prodavnica povremeno bi obnovila postavku sa manje ili više uspeha i to nikada nije prošlo nezapaženo. Jedino je nedostajao kontinuitet i ona vrsta preduzimljivosti koju nameće dinamika slobodnog tržišta. Većina subotičkih prodavnica živela je decenijama na istom mestu, nikad ozbiljno ugrožena konkurencijom.

Standard

Robna kuća „Standard konfekcija“, u skladu sa svojim imenom, podigla je standarde po svakom pitanju kada je reč o uređenju jednog takvog objekta i usluge u njemu. To važi i za izloge ove moderne trgovine. Aranžiranje po godišnjim dobima i po sezonama uz mnoštvo odgovarajućih detalja 1971. godine nije predstavljalo samo izolovanu atrakciju, već je najavljivalo deceniju koja će nas uvesti u potrošačko društvo i „mušteriju“ konačno proizvesti u „potrošača“.

 „Miki“ radnja

Deceniju pre toga, događaj vredan da ga zabeleže i „Filmske novosti“ bio je otvaranje robne kuće za decu „Miki“ na subotičkom korzou.

„U ukusno uređenim izlozima će se okretati ringišpil, juriti vozovi, a simpatične mede klimati glavama. Unutrašnjost prodavnice biće snabdevena ukusnim i modernim nameštajem i osvetljena indirektnim svetlom“ – pišu Subotičke novine

. Ovaj spektakl u izlogu prve takve prodavnice u zemlji 1961. godine tadašnjoj generaciji malih Subotičana morao je izgledati kao rajsko naselje. Pred otvaranje, Subotičke novine pišu: „Prodavnica je donela jednu novinu. Naziv prodavnice je ispisan neonskim slovima, a to je prva svetleća reklama na šetalištu. Svakako, ako se ne računaju slični natpisi Gradske kafane i „Zagreb“ kafane koji ne funkcionišu. U ulici Borisa Kidriča trebalo bi sve prodavnice da svoje nazive napišu svetlećim reklamama. Pored toga što bi reklamirale svoje artikle široke potrošnje, svetleći natpisi davali bi šetalištu mnogo lepši izgled“.

Predstava u izlogu Miki radnje

Neonske reklame

Četrdesetih godina u Subotici postoji radionica za izradu neonskih reklama „Petrik“. Može biti da je neka radila i ranije, međutim, početkom šezdesetih godina lokalne novine pišu kako u našem gradu postoji svega nekoliko primera takvog reklamiranja. Navode kako su robne kuće u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani „ukrasile grad“. To je vreme planske privrede, lišene ozbiljne tržišne utakmice, pa neonska reklama više predstavlja ukras, nego sredstvo da se skrene pažnja kupaca. Više od direktora preduzeća za tim žude građani. Svetla neona čine gradsku atmosferu kompletnom.

Godine 1961. novine prenose polemiku u subotičkoj javnosti:

„Kritičari primećuju da su mnoge reklame neukusne jer se tip i boja slova često ne uklapa u arhitektonsku celinu sa zgradom… U razgovoru sa građanima bili smo obasuti željama da centar Subotice bude osvetljen sa što više raznobojnih reklama“.

Kada su svetleće reklame najzad zagospodarile centrom Subotice, opet se pokazala slabost socijalističkog samoupravljanja kada je u pitanju trgovina. Kako bi koja pregorela, tako bi godinama ostajala u kvaru. One koji su voleli svoj grad i priželjkivali da on izgleda po svetskim uzorima to je svakako tištilo. Vidi se to i po povremenim osvrtima gradskih hroničara u Subotičkim novinama. Čak i izlog firme „Opal“, koja se bavi izradom, firmopisanjem i održavanjem istih, dugo stoji oštećen, pa ga kao zanimljivost uočava fotoreporter. Krajem sedamdesetih godina reporter zapaža da je tokom noći svetlost izloga u nekim ulicama i jedino osvetljenje. Većina svetlećih reklama je neispravna, pa npr. „Namateks“, „Ruža“, „Minerva“ i „Beko“ noću postaju TEKS, UŽA, MINER i BEO.

Na kraju veka

Sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, tokom obnove fasada starih subotičkih palata, u želji da im se vrati autentični izgled, neophodno je bilo ukloniti velike izloge koji su prekrili prizemlja ovih objekata. Nakon toga, mnoge od tih zgrada kao da su se preporodile. Na nekim mestima svetlost dana su ugledale sakrivene zidne dekoracije. Za neke od njih je zaboravljeno da postoje.

Subotičani su ponovo počeli da otkrivaju svoje arhitektonsko nasleđe. To što se izložbeni prostor smanjio, uskoro više nije bilo važno. Poslednja decenija 20. veka donela je krizu i inflaciju koja je potpuno opustošila prodavnice i trgovinu preselila na tezge buvlje pijace.

Novo vreme

Novi vek doneo je pravo „zagađenje“ bilbordima, agresivnim reklamama i bojama, što dovodi do svojevrsnog „slepila“ tj. rasipanja pažnje posmatrača. Ako posmatramo izloge, kao da je točak istorije obišao ceo krug i njihov značaj sveo na meru koju su imali pre jednog stoleća. Čak i manje od toga. Svedoci smo da se danas mnoge prodavnice odriču izloga i prelepljuju ih velikim reklamnim nalepnicama. Izlozi su se preselili u internet dimenziju, kao i reklamiranje, a sve više i sama trgovina.

 

(Objavljeno i u časopisu Ex Pannonia, br 20, u izdanju Istorijskog arhiva Subotice)



KOMENTARI

  1. croat kaže:

    Meni se svidja ono sto su u Segedinu uradili, u uskom istoriskom jezgru je tacno propisan izgled i velicina reklame na fasadi. Subotica bi trebala da sledi taj primer.

  2. Ljiljana zgaga kaže:

    Predivno evociranje uspomena svih nas rodenih u Subotici davnih godina – sjecam se kao svih izloga Miki ducana ponajvise da ne nabrajam- svaka cast tekstopiscu.bitno je da se sacuva duh grada Subotice – gledajuci to iz Zagreba uspomene samo naviru kao i moja predivna mladost provedena u Subotici

  3. Esma kaže:

    Jedina ulica koja u Subotici još uvek može da zadrži autentičnost jeste Gomboški sokak, iliti Petra Drapšina. Nadam se da nikome neće pasti napamet da je asvaltira i napravi parking-zonu. Bilo bi to ubistvo grada.

  4. pajo kaže:

    ESMA@
    Pa nasi sa naprednom tehnologijom i naprednim razmisljanjem bi i krivi toranj ispravili!

  5. Izlaganje o izlogu kaže:

    Ako zelis robu prodati, moras ju izloziti. Najbolje mesto za izlaganje je ( ko bi rekao?) izlog. I tu vec nastaje problem. Sta izloziti koju, i kakvu robu? Kako realizovati izlog? napraviti nesto u estetskom smislu ili se povesti za cisto trgovackom logikom. Tipican sukob interesa. U zemljama socijalistickog lagera, dirigovane privrede i notornog nedostatka svega i svacega, aranziranje izloga je bila posebna „nauka“. Recimo uzme se stotinjak konzervi sardina (potpuno istih) naslazu se lepo kao neki zid, onda se kraj toga naredja jedno pedesetak flasa vina, na podu malo peska i par skoljki, sve to prekrije nekavom mrezom (ko bajagi ribarskom) i eto nam „Mediteranske ponude“. To sto u prodavnici i onako nista nema osim ribljih konzervi nije ni vazno. Glavno je da dobro napunjen izlog sugerise veliku ponudu i blagostanje. U kapitalizmu je opet problem kako zaustaviti kupca ispred izloga, sugerisati mu da je bas to ona prava prodavnica gde ce naci ono sto mu upravo treba. Sve u svemu pravog recepta i pravila za aranziranje trgovackog izloga jednostavno nema. Uvek ce se nesto naci sto trgovcu srecu kvari. Veliki „kutijasti“ izlozi nesto kao drveni sifonjeri su manje plod mode u arhitekturi a vise su nesto sto je nastalo iz nuzde i potrebe. U njihovo vreme su se pojavili metalni roloi za zatvaranje i bolje obezbedjenje prodavnica i izloga van radnog vremena. Da se ti roloi ne bi postavljali onako ogoljeni na fasadu objekata, smestani su u drvena kucista koja su onda davala jedan potpuno novi dojam citavom objektu. Nestankom metalnih roloa nestala je i potreba za drvenim „kutijama“ i fasade su se odjednom pojavile u svom izvornom i stvarnom obliku. Na slici No. 9 vidimo svetlecu firmu prodavnice „Zeljeznicar“ sastoji se od 10 slova koja cine celinu a svako slovo je smesteno u jednu plasticnu kazetu mozda jedno 40×40 cm. Svaka plasticna kazeta je posebno osvetljena i iznutra ima jednu obicnu sijalicu. Kao celina nece bas osvojiti prvu nagradu ali ipak deluje solidno i korektno. To mi je posebno upalo u oci jer je nekako u to vreme dosla naredba da u gradu svi lokali bez obzira na delatnost moraju imati svetlecu reklamu/firmu. Vlasnicima se nisu placale kazne za nepridrzavanje odredbe, ali ni davao novac za raskosniju i bolju svetlecu firmu. Napravljen je kompromis i ceo grad je bio doslovno zagadjen plasticnim kazetama sa jednom sijalicom i slovima isecenim od plastike i nalepljenim po kazeti. S vremenom te mlecno bele kazete su nakupile prasinu i posivele, pojedina slova se odlepila, sijalica pregorela, ali nikom ni na kraj pameti nije bilo da to dovede u red. U nasem gradu su se izlozi dekorisali i prema odredjenim datumima. Uvek odgovarajuca dekoracija za 1Maj, 29 Novembar, dan ovoga, dan onoga, Nova godina i naravno obligatorna Duzijanca. Za drzavni praznik je bilo dovoljno staviti u sredinu izloga Titovu sliku, nekoliko papirnih zastavica, a moze i pravih zastava, poveca vaza sa vestackim cvecem, prigodne parole u zavisnosti sta se vec slavi i svi mi onda idemo dalje u nove radne pobede. Za novu godinu su izlozi bili vec nesto lepse i veselije dekorisani, obligatorni deda Mraz, Snesko Belic, snezne pahuljice od vate, sanke, skije, i tome slicni aksesoari zimskih radosti. Duzijanca je bila posebna prica. U zavisnosti od velicine izloga zavisila je i dekoracija tj. aranzman. Bilo je tu salasa i kamara slame, seljackih kola i karuca, svih mogucih zetelackih alatki, stari zardjali plugovi i drljace, snopovi zita, narodne nosnje, i nema sta nema. U Subotickim izlozima se neretko moglo naci i stampano obavestenje – Sta nemamo u izlogu, imamo u radnji. To kao za svaki slucaj da se zna. Kada sam video koju temu ima Lansky ove Nedelje, moje prve dve asocijacije na Suboticke izloge su secanje na gvozdjaru „Celik“ i njen izlog gde su jednom prilikom imali u izlogu lepo uredno i pod konac poredjanih jedno 5 – 6 klozetskih solja. Moja druga asocijacija se odnosi takodje na izlog gvozdjare „Celik“. Tamo sam prvi puta kao valjda i vecina sugradjana, video moj prvi sextoy. Imali su u izlogu jedan pravi pravcati vibrator od bele plastike i pored njega originalnu kutiju sa slikom lepe mlade zene kako se smesi i drzi vibrator prislonjen na lice. Pored toga je bilo i objasnjenje – aparat za masazu lica i negu lepote. Jos samo da napomenem – to je bilo negde Anno Domini 1965 u varosi Subotickoj.

  6. djelatnik kaže:

    U Gomborskom(Gomboškom) sokaku je bio „badagoš“ kod kojeg su nosili na krpljenje lonce i laboške koji su bili probušeni…..

  7. Lenin kaže:

    @Izlaganje o izlogu „Imali su u izlogu jedan pravi pravcati vibrator od bele plastike… … to je bilo negde Anno Domini 1965 u varosi Subotickoj.“
    Ja mislim da je to bilo malko više kasnije.Jer ne verujem da moja malenkost,koji je tada imao 8 godina,seća se te slike i da je znao o čemu se radi,jerbo da nije,garant ne bi zapamtio taj detalj subotičke istorije. 🙂

  8. Izlaganje o izlogu kaže:

    @ Lenin,
    Malko vise kasnije tesko da je bilo. Izmedju 1963 i 1967 god. isao sam peske svakodnevno dva puta izmedju Kertvarosa i Felegijeve ul. u skolu. Imao sam tako priliku za detaljnu inspekciju Subotickih izloga. Cinjenica da sam 1968 otisao u vojsku a vec 1969 zauvek napustio Suboticu i Jugoslaviju, i zato se ne mogu secati necega sto je bilo kasnije. Nije kuriozum u datumu prodaje vibratora, nego sam faktum da se je prodavao u gvozdjarskoj radnji.

  9. Lenin kaže:

    @Izlaganje o izlogu Očito da sam bio seksualno prosvetljen,a što se tiče godine,stvarno je nebitno.Ili su imali toliko na lageru da se prodavalo godinama. 🙂

  10. Tibor kaže:

    Fotografija koja je potpisana kao Miki radnja, prikazuje izlog robne kuće Standard konfekcije i datira iz 1971 i 1972 godine, slikano je iz pasaže.

  11. Aleksa kaže:

    Lansky
    Mada je osnovna tema izlozi, ali posto su pometune i reklame, evo jedne koju i danas svakodnevno vidimo dolazeci iz Strosmajerove ulice prema Rudicu. To je reklama Ornamenta, svojevremeno jedna od najlepsih u gradu.
    Na prvoj slici se vracamo na izloge, te vidimo sta je nekada bilo skriveno ispod tzv kutijastog izloga. Uzgred, pozdravljam Kertvarosa, alijas „Izlaganje u izlogu“.

    image1

    image2

  12. Izlaganje o izlogu kaže:

    @ Aleksa,
    Kertvaros zahvaljuje i srdacno uzvraca pozdrav.

OSTAVITE KOMENTAR