Subotičko sirotište – Kolevka, od početka do kraja XX veka

Sama institucija je osnovana 1900 godine. I pre je grad brinuo o napuštenoj deci, obezbeđujući im usvajanje. Stari običaj je bio da se neželjene bebe ostave nekom na prag u nadi da će se naći dobri ljudi. I našli su se, nekad dobri, nekad manje. Za ostavljenu decu, usvajanje je često bila srećna okolnost, jer su usvojitelji svu ljubav namenjenu deci koju nisu imali, posvetili siročetu. S druge strane, uobičajen je bio i postupak, da ta dečica postanu sluge i ceo život služeći zaslužuju milost porodice koja ih je prihvatila. Bilo je to drugo vreme, kada to i nije bila nesrećna sudbina.

 

Na Palićkom putu, izgrađena 1903. g.
Slika

 

Slika

 

Slika

 

U osvit dvadesetog veka osnovano je sirotište za decu od 0-7 god. To je otprilike Kolevka i danas s tim da je 1920. godine, ona dobila to ime – Kolevka, po ideji Dr Tihomira Ostojića, da ta nesrećna deca ne bi nosila stigmu mesta u kome borave, bar u govoru.
Između dva rata, za rad sa decom angažovane su časne sestre sa Korčule a neke su tu radile i do pedesetih godina.

 

Sestra Blaženka
Slika

 

Slika

 

Kako je Kolevka izgledala tada,možemo samo da zamišljamo. Nije bilo govora o pojmovima psihologija, pedagogija i sl. Osnovni je zadatak bio da su deca nahranjena, na toplom i zdrava. Ali uobičajene su bile i metode koje danas nisu zamislive, npr vezivanje. Deca nisu nikad napuštala zgradu i njihova saznanja o spoljnjem svetu su bila ravna nuli. Kakve posledice je to ostavljalo po njihovo mentalno zdravlje, možemo samo da nagađamo. Ipak, treba shvatiti da je to bilo takvo vreme i da ni drugde nije bilo drugačije. Spas je bio usvajanje.

 

Slika

 

Kada su pedesetih godina stigle prve dve vaspitačice, ustanova je izgledala hladno, kao bolnica, sa tek pokojom igračkom. Strogo se vodilo računa o zdravlju i ishrani, dok je mentalno zdravlje bilo u drugom planu. Trebalo je napraviti prostoriju za igru, odgovarajuće opremljenu. Deca su spoljni svet do tada gledala samo kroz ogradu. Kada su prvi put odvedeni u grad, ponašali su se potpuno neartikulisano. Trčala su preko ulica ne hajući za saobraćaj. Kada su ih pohvatali i strpali u neki autobus, vrištali su od oduševljenja a posle nisu hteli da izađu iz njega. Ta deca nisu imala priliku da vide ni životinje. Kad su im prvi put doveli Deda Mraza – razbežali su se.

 

Slika

 

"Sva deca su želela kući, želela su mamu i tatu. Oni znaju da to ima negde i da će mama i tata doći po njih"
Slika

 

Danica Drndarski 1950. godine

 

Slika

 

Ulaz od strane parka
Slika

 

Kako je vreme odmicalo, stvari su se poboljšavale, dobili su i novu, funkcionalnu zgradu 1981. godine, ali svaka porodica je bolja i od najboljeg sirotišta. Deca u takvim ustanovama zaostaju za njihovim vršnjacima.

 

Slika

 

Slika

 

Teška vremena poslednje decenije XX veka, nisu se direktno odrazila na uslove u toj ustanovi. Donatorima je uvek prvo na umu Kolevka. Ali posredni uticaji su bili neminovni. Većina dece je imala roditelje koji nisu mogli da se staraju o njima a koji se nisu odrekli roditeljstva. To je značilo da ona ne mogu biti usvojena već samo data na staranje. Hraniteljske porodice, koje bi uzimale tu decu, dobijaju solidnu mesečnu naknadu, pa je bivalo sumnje u iskrene nakane ponekog od njih, ako se znalo da su nezaposleni i da su to njihova jedina primanja.

 

Danas je to moderna ustanova koja ne oskudeva ni u čemu. Ni u čemu što je materijalno. Ono što zaposleni nisu u mogućnosti da pruže u dovoljnoj meri, to je nošenje u krilu, maženje… u dve reči, ljudski kontakt, čega nikad nije dosta ni jednom malom detetu na ovom svetu. To je možda zadatak onih koji žele da čine dobra dela svojim radom bez nadoknade, odnosno volontiranjem. Posao je jednostavan ali ga ima puno i svaki dan.



KOMENTARI

  1. Ledenjak kaže:

    Molio bih cenjenog autora da mi neke stvari pojasni oko koleveke , on je ipak ekspert po pitanju istorijata Subotice :)

    Hteo bih da pitam šta se onda nalazilo na mestu današnje zgrade bivšeg integrala ( Tokio ) Jer i tamo se nalazila neka zgrada kolevke . Učenici srednje pedagoške a i više su do sredine osamdesetih tamo išli na praksu
    Ako sam u pravu molio bih autora ako je u mogućnosti da nešto nažvrlja i o tome
    Hvala u napred . :yes:

  2. Lansky kaže:

    Ono što pominjete g. Ledenjak, bilo je objekat Naše radosti u Ivana Gorana Kovačića. Kolevka ga je koristila 1977 – 1981. godine, u vreme izgradnje nove zgrade i postepenog prebacivanja. Danas bi rekli – u tranzicionom periodu.

    pedesete
    Slika

    Stara zgrada koju danas koristi Integral, nekada je bila privatna klinika dr Đ: Šante. Ta zgrada nije cela jer je deo srušila bomba 1944. g. Fotografiju ću staviti na jednoj od budućih tema.
    Nemam još sliku velike zgrade pored, koja je pripadala fabrici RUFF, delom bombardovanoj a delom srušenoj posle rata.

    Vidi se u daljini
    Slika

  3. Ledenjak kaže:

    G. Lansky zahvaljujem vam se na vašem odgovoru . :)
    Mogu samo da dodam da sa uživanjem pratim vaše članke.
    Da nije njih mnoge stvari ne bih znao o svom rodnom gradu.
    Što se tiče kolevke vidim da je zgrada bila fantastična Ne znam samo da li je iz tog perioda i zgrada preko puta Sup-a gde je činimi se smešten zavod za plemenite metale.

    Pozdrav i hvala još jednom na odgovoru . :applause:

  4. Lansky kaže:

    Zgrada preko puta je samo ono što je ostalo od predratne fabrike REKORD
    Slika
    Slika

    * Čiriz – lepak

  5. Iby P. kaže:

    Lansky da li znas kako se nekada nazivala fabrika Partizan? Ili koja je fabrika preimenovana za "Partizan" ? :)
    Sigurna sam da znas:)

  6. Iby P. kaže:

    Ako nekog interesuju detalji suboticke Kolevke (na zalost bez fotografija – samo text) mozete naci na sledecoj web strani: http://www.myspace.com/loveforchildren24/blog/397269405

    Lansky: moja prijateljica je dugo godina radila u staroj Kolevci (na mestu sadasnjeg SUP-a) ako treba nekih informacija slobodno mi se obrati:)

    Drago mi je da si zapoceo i ovu temu:)

  7. Lansky kaže:

    Of Course Iby,
    nekadašnja fabrika metalnog nameštaja Mirko Rotman, posle rata kratko vreme Zmajevac a potom FB PARTIZAN.
    Rotman je pre rata počeo sklapanje Csepel bicikla da bi posle rata naši radni ljudi su ovladali proizvodnjom svih delova.

    Slika

    Fabrika ROTMAN 1934.g. (posle rata FBP Partizan)
    Slika

    Slika

    Prle i Tihi u Partizanu
    Slika

  8. I kaže:

    Nenadmasan kao i uvek:)

  9. Lansky kaže:

    Kolevka na karti

  10. Elor Vladimir kaže:

    Iby P.:

    Ako nekog interesuju detalji suboticke Kolevke (na zalost bez fotografija – samo text) mozete naci na sledecoj web strani: http://www.myspace.com/loveforchildren24/blog/397269405

    Lansky: moja prijateljica je dugo godina radila u staroj Kolevci (na mestu sadasnjeg SUP-a) ako treba nekih informacija slobodno mi se obrati:)

    Drago mi je da si zapoceo i ovu temu:)

    Jedno pitanje: ja sam bio vanbračno dete i bio sam smešten u Kolevci od marta 1951 god. Gde mogu naći dokaz o tome?

  11. Lansky kaže:

    u Istorijskom arhivu Subotice (3. sprat Gradske kuće), čuvaju se kartoni dece iz tih godina.

  12. Dragana Cvejić kaže:

    Ja sam takođe vanbračno dete i bila sam smeštena u Kolevci odmah po rođenju par dana posle nove godine 1966.a rođena sam 01.01.1966.god. Kako mogu ja pronaći dokaz o tome,jer moji usvojitelji su umrli i znam ko mi je majka ali bi me interesovali tačniji podaci zašto sam ostavljena i još neke stavke!?Unapred zahvalna!Ostaviću svoj e-mail adresu pa ako možete da mi date neki približan odgovor. cvejic.dragana71@gmail.com

OSTAVITE KOMENTAR