Sudbina poslednjeg borca NOB-a iz Subotice

Dragoljub Draško Kapor poslednji je živi učesnik Narodnooslobodilačke borbe u Subotici. Danas ima 93 godine, ali vreme dok je nosio pušku neizbrisivo je utisnuto u njegovo sećanje. Po običaju nastavnika u penziji, pažljivo diktira da bi bilo zapisano.„Prošao sam peške zemlju, od Sombora do Blajburga”, kaže otresito.

Neobično je vitalan, oštre crte lica i žilava konstitucija odaju hercegovačko poreklo: majka Mandina je iz Sinja, otac Radovan iz Bileće, a uprkos poznim godinama, hod oštar, pamćenje živo. Otac je kao solunski dobrovoljac dobio zemlju na severu Bačke, gde je Dragoljub rođen 1926. godine u Hajdukovu, selu pored Ludaškog jezera. Miran seoski život prekida ulazak mađarskih fašističkih snaga 1941. godine i porodica beži ka Beogradu, a samo sticajem okolnosti uspeli su da izbegnu logore u koje je tadašnja mađarska vlast slala sve koji su u Bačku došli nakon 1918. godine. Život nastavljaju u Beogradu do 1944. godine.

„Mi, dečaci izbeglice iz raznih delova Jugoslavije, sastajali smo se uveče u voćnjaku u Ulici Vojvode Anđelka na Bulbulderu. I tu se poveo razgovor da odemo u partizane. Zašto? Zato što je tolika bila želja za slobodom”, priča Kapor.

Insistira da se navedu imena svih 12 mladića koji su tada, septembra 1944, otišla u partizane: braća Petar i Ljupko Glamočanin, Branko i Nedeljko Baroš, Dragoljub i Milovan Kapor, Miloš Šećerov, Miloš Božičković, Mašo Srbijanac, Voja Nikolić, Veljko Nikčević i Dragi Đurić, jer su se iz rata vratila samo trojica: braća Kapor i Veljko Nikčević. Svi ostali su poginuli.

„Baranja i Slavonija su grobnice vojvođanskih mladića. Mladi, neuki borci nisu sahranjeni u grobovima, već duž puteva kuda smo ratovali. Danas nema ničega da to obeleži”, kaže Kapor.

Dragoljub Kapor pripao je 51. diviziji, Sedmoj vojvođanskoj udarnoj brigadi, zvanoj Sremačka, kojom je komandovao Milan Ješić – Ibro. Istorija kaže da se front pomerao ka zapadu kako je neprijatelj istiskivan, ali bilo je i kolebanja fronta i uzmicanja. „Zastali smo u Baranji, ali onda smo potpomognuti ruskom 57. divizijom, koja je ratovala od Staljingrada pod komandom generala Šarokina i maršala Tolbuhina. Rusi su se borili kao da poginuti nije ništa. Front na Dunavu nije se mogao probiti dok oni nisu došli sa kaćušama i andrušama – topovima velikog kalibra. Kada kaćuša opali, mi samo vidimo kako sa druge strane reke lete debla drveća u vazduh.”

Ratnici su te zime 1944. godine prešli na teritoriju Mađarske. Nastavljaju da napreduju kroz Hrvatsku. Kapor pamti da su u selu Đurđinovcu u zgradi škole ostavili ranjenike: preko noći neko je digao školu u vazduh. „U Maribor smo stigli 1. maja 1945. godine. U mestu opšte veselje, ali mi idemo do Dravograda, gde su nemačke snage probile front.” Kapor se priseća da su postavili topove, pucali na neprijatelja, dok se narod razbežao i dao u beg do Blajburga. U trenucima zatišja lutali su po Karavankama tražeći hranu. U rancu poginulog Nemca našao je dva dvopeka. „Tu sam sreo i Kalmana Stantića, Subotičanina, predratnog vojnika. I on izgladneo. Odveo sam ga do poginulih Nemaca i, kada smo odložili oružje i jeli dvopek, vidimo da je na nas pušku uperio mladi ustaša. Drži oružje upereno u nas, ali uzmiče”, prepričava Kapor susret iz poslednjih dana rata.

U napredovanju ka Blajburgu ranjen je Kapor u levo koleno i potkolenicu. Pokazuje vojnu knjižicu u kojoj je to sve upisano, pa i zakačena slika mlade bolničarke Marusje, a seća se i da mu je lekar bio Julije Petenji. Iz Slovenije prebačen je u Smederevsku Palanku, dok je sanitet bio u Smederevu. „Od iscrpljenosti, ranjavanja, teško sam se razboleo, dobio tuberkulozu i otpušten sam kao privremeno nesposoban”, pokazuje dokumenta.

Dragoljub Kapor danas živi od skromne penzije nastavnika biologije, nema borački dodatak. Od kako mu je pre godinu dana umrla supruga Dragoslava, sve mu je teže. Sada ćerke Ljiljana i Marina pokušavaju da izdejstvuju rešenje o boračkom dodatku, iako je do sada u više navrata odbijan zbog formalnosti. Komisiji nije bila dovoljna vojna knjižica, bolnička lista iz Slovenije i Smedereva, niti to što je Dragoljub Kapor odlikovan Ordenom za hrabrost, Ordenom borca i Medaljom zasluga za narod.

Majka na grobu Nazarova

Dogovarajući fotografisanje za tekst, Dragoljub Draško Kapor kaže da želi da se slika na delu ruskog groblja na Pravoslavnom groblju u Dudovoj šumi. Odabira spomenik mladiću Vsevoldu Andrejeviću Nazarovu, na čijem je grobu jednom prilikom zatekao njegovu majku. Jedanaest godina je tražila grob svog sina, a kada je pronašla da je ovde sahranjen, svake godine je dolazila da ga obiđe. Njegova sudbina podseća ga na stotine mladih Vojvođana koji su izginuli duž poslednjeg ratnog fronta.

 

Politika



KOMENTARI

  1. Kertvaros kaže:

    Gospodina Kapora sam licno poznavao. Predavao mi je biologiju i drago mi je i raduje me da je ziv i da se drzi. Lepo je procitati da jos uvek ima zivih ljudi iz stare Subotice.

  2. Djuka kaže:

    Ziv bio Ratnice i hvala Ti za slobodu.
    Smrt fasizmu!

  3. Laki kaže:

    Smrt fašizmu – sloboda narodu !

  4. No name kaže:

    „…braća Petar i Ljupko Glamočanin, Branko i Nedeljko Baroš, Dragoljub i Milovan Kapor, Miloš Šećerov, Miloš Božičković, Mašo Srbijanac, Voja Nikolić, Veljko Nikčević i Dragi Đurić, jer su se iz rata vratila samo trojica: braća Kapor i Veljko Nikčević. Svi ostali su poginuli…“ Koliko ja znam od ovih nabrojanih bar Nedeljko Baroš preživeo je rat i posle bio advokat u Subotici, živeo je do smrti u Singerovoj ulici, sin mu je Steva Baroš. Treba ipak proveriti i ostala imena pre nego što se objavi, ne verujem da je bilo više Nedeljka Baroša, pogotovo što je ovaj subotički bio takođe borac, neki partizanski major, itd…

  5. Čombe kaže:

    Klanjam se generaciji BESMRTNIH!
    Do konačne pobede, zauvek!

  6. Adrijana kaže:

    Moj predivni nastavnik biologije u Kizuru…Obožavala sam biologiju i mnogo sam naučila od ovog sjajnog čoveka o životu…Osećam beskrajno poštovanje

  7. croat kaže:

    Kroz sta su ovi ljudi prosli da bi mi imali slobodu a nas danasnji vrhunac je selfi il „pametni“ komentar na drustvenoj mrezi. Nekad me bude pravo sramota!
    Hvala vam na vasoj zrtvi!

  8. Tumbas Ivan kaže:

    Ja znam daima u Subotici još živi boraca i to stariji a toje Tumbas Tintor Bosiljka 1924.god.borac prve proleterske referent saniteta kraljevackog bataljona koja je ratovala od Drvara pa do Trsta ako neko zna koje je borbe prešla prva proleterska ona zna jer je ucesnik svi ofanziva koja sada živi u Subotici u 3.mes.zajednici toliko ukratko .

  9. Hrvoje Macanović kaže:

    Evo nekoliko podataka za Aleksandru Isakov, dopisnicu „Politike“ iz Subotice. Prekopirano sa interneta.
    TINTOR-TUMBAS Pere BOSILJKA – BOSA, bolničarka 3. čete 4. bataljona,
    rođena 1924, Bastasi, Drvar, domaćica, Srpkinja, u NOB od oktobra 1942,
    član KPJ od januara 1943, krajem rata referent saniteta bataljona.
    Nalazi se i na spisku pripadnika bataljona „Garibaldi“ prve proleterske narodnooslobodilačke udarne brigade.

  10. Bob Rock kaže:

    Jos uvek se secam maestralnih casova domacinstva i biologije.Sjajan covek i nas
    astavnik.Kome su predavali Kapor i Kaporka imao je sta i nauciti.Ziv nam bio dobri covece bar jos dvadesetak godina.

  11. slobo kaže:

    pozdrav za nastavnika draška i stare generacije kizurovaca

  12. Martin Antal kaže:

    Jedan bivši borac NOB-e Je preminuo 10-12-2018 u Melbourne-u 94 oj godini ime mu je Antal Jozef, (moj otac), pričao je o Kaćusama,bez njih nisu mogli probiti Nemački front, na nekim mestima.Hvala svima sto su se borili za slobodu,i mir.

  13. Realna kaže:

    Ne mogu da verujem da ima ljudi koji dislajkuju ovakve tekstove,sram vas bilo hejteri!

  14. Ljubica kaže:

    Jedna od najznačajnijih osoba u mom životu , hvala za sve! Moj razredni ❤

  15. bac Vranje kaže:

    @ Realna
    nije problem u dislajkovanju ,nego u novinarskim patkama jer u Subotici postoje ljudi stariji i po godinama i po stazu u ratu od doticnog gospodina. Setite se samo novogodsnje bebe i Vuciceve posete kad su bebi promenili datum rodjenja jer nije bila prvorodjena ,a posto ju je AV posetio morala je dobiti novce na prvorodjenu bebu jer su roditelji drugovi clanovi.

OSTAVITE KOMENTAR