Svi na kros kontri

Radnici „Severa“ dolaze na posao, a pre nego što počnu sa svojim svakodnevnim zadacima – rade fiskulturu. Niko ne može da kaže kako fiskultura nije svakom potrebna, međutim, danas bi se ovakav režim smatrao maltretiranjem. Jedni bi rekli da imaju dosta fizičkih aktivnosti i bez toga, dok bi drugi smatrali da je njihovo pravo da se rekreiraju kada oni to žele.

A bilo je u prošlosti i takvo vreme kada je vlast brinula za kondiciju svih mladih ljudi. Prvih posleratnih godina, u vreme kolektivizacije materijalnih dobara i svesti građana, sprovodilo se masovno fizičko vežbanje naroda Jugoslavije. Najmasovniji vid ove prakse bio je KROS KONTRI. Upravo tako se kod nas zvalo trčanje u kom su morali da uzmu učešće svi bez razlike. I žensko i muško, i službenici i fizički radnici i svi drugi kojima su godine to dozvoljavale.

To je period posle rata kada je rukovodstvo naše zemlje u svemu oponašalo „Velikog brata“ pa je po svemu sudeći i svenarodno vežbanje kao ideja nastalo u SSSRu. Od toga se u neko doba odustalo, da li zbog razlaza sa svojim uzorom ili su organizatori uočili da većina građana ne prihvata sa oduševljenjem masovnu fiskulturu.

Kros oko Gradskog stadiona, 1947. godine

Subotičke novine pišu o tome koja je razlika između sporta i fiskulture:

Razlika između fiskulture i sporta je sledeća: ako neko pliva radi osveženja, iz zdravstvenih razloga ili da bi razvio svoje telo, onda je to deo smišljenog telesnog vežbanja.

Ako nastojimo da plivamo što bolje, stilski doterano i brže od drugih tako da pobedimo, onda je to sport.

Na novinskim stranicama rezervisanim za sport, gotovo sav prostor zauzimaju vesti o fiskulturnom pokretu. Kao da je takmičarski sport u jednom momentu bio drugorazredni.

Prilikom uspostavljanja fiskulturnog pokreta u FNRJ popularizovan je pojam fiskultura kao značenje fizičkog vaspitanja u najširem obimu. Istovremeno, reč sport je ostala i dalje u upotrebi i u fiskulturnim organizacijama i u široj javnosti.

Fiskultura ima za cilj telesno vežbanje koje okuplja sve metode i načine da bi ojačao otpor organizma, pojačao sposobnost u svim telesnim gibanjima. Telesno odgaja i izgrađuje ceo narod, mase omladinaca, radnika, seljaka, vojnika i građana.

Radna akcija uređenja Gradskog stadiona u Subotici, 1947. godine

Uvesti u fiskulturni život na amaterskoj osnovi najšire slojeve naroda, a naročito omladinu, to je osnovni zadatak novog fiskulturnog pokreta u našoj zemlji, to je osnovni zadatak našeg najvišeg fiskulturnog foruma, Fiskulturnog saveza Jugoslavije.

Kvartovna omladina u Subotici željna je fiskulturnog rada, žudi za jačanjem, za zdravljem i osposobljavanjem za dalji opstanak i život, samo joj treba prilaziti i baviti se njome.

Takvo je to vreme bilo. Važno mesto na novinskim stranicama zauzimaju radne akcije i uspesi kolektiva, a ako je reč o pojedincu, onda se ističu najbolji radnici u preduzeću, takozvani UDARNICI. Piše se i o NOVATORIMA – istaknutim radnicima koji su svojoj fabrici uštedeli sredstva ili poboljšali proizvodnju svojim patentima i originalnim idejama.

Do danas su se neki od tih pojmova malo izmenili. Ono što stoji u objašnjenju kao fiskultura, danas uglavnom zovemo rekreacija. Trku kroz prirodu zovemo samo kros, mada sve ređe. Neki vid radnih akcija i danas postoji, a akcijaše zovemo volonteri. Novatore u preduzećima, ako bi ih bilo, danas bi zvali inovatori.

 

Lansky



KOMENTARI

  1. Trovach kaže:

    Ne znam kakva je danas situacija u skolama. Mi smo u visim razredima osnovne skole (za ocenu) trcali na 800m. U srednjoj je to bilo na 1000m. Nekima je to dosta tesko padalo, pa su cak i povracali po ulasku u cilj, ali su skoro svi uspeli da zavrse trku. Uglavnom, fudbaleri su imali najbolje rezultate, a i ja sam dobro stajao posto sam igrao folklor. U poljoprivrednoj skoli u B. Topoli smo za 25. maj trcali oko jezera (12 km). Tog dana smo drug i ja bili dezurni na skolskoj ekonomiji pre ulaza u Bajsu. Ipak, nismo bili oslobodjeni trcanja, pa peske na ekonomiju, pa trci za ovcama (jer su nam komsije otrovale pastirskog pulina). Sto bi rekli „Prljavci“:“Sve je lako kad’ si mlad!“
    Secam se jos da se trcalo i Radijalcem (takodje je to bilo obavezno u 9. i 10. razredu). Start i cilj su bili kod Hale sportova, a trcalo se sve do sadasnjeg muzeja i kruznog toka, pa nazad. Iskusniji su mi rekli da na startu ne stajem u prve redove. Shvatio sam zasto kada je krenula trka. Mnogi su jako zeleli da pobede, pa je na startu bilo mnogo guranja, pa i padova, sto je moglo biti bas opasno. Inace, najvise sam voleo trke srednje duzine (najvise mi je odgovaralo na 1500 m) i svako slobodno vreme u JNA sam koristio da trcim. Nisam za sprint, a duge staze su mi dosadne.

  2. Lansky kaže:

    U drugom srednje, u naš razred je išla jedna devojka za koju mogu da kažem da je bila najmirniji đak ikad. Na odmoru nije ustajala iz stolice, kulturno je odgovarala kad joj se neko obrati ali se uglavnom trudila da bude neprimetna. A onda smo otišli na stadion da trčimo 800 metara u okviru fizičkog. Kad su devojke krenule sa starta nisam mogao da verujem šta vidim. Ta tiha i mirna devojka ostavila je iza sebe sve cure za stotinu metara. Posle sam saznao da ona u školu svaki dan dolazi biciklom i to iz sela Klisa kod Višnjevca, na putu za Čantavir.

  3. Trovach kaže:

    @Lansky…Moj tata je sa Klise i znam koliko je to daleko od grada. Jednom sam biciklom isao do „Azotare“ i nazad i pitao sam se da li sam normalan. Nezgodno je pogotovo ako bicikla ima neispravan sic koji nije dobro pritegnut 🙂

  4. Aleksa kaže:

    Dok sam isao u gimnaziju svake godine smo obavezno trcali tzv.“Prolecni kros“ na Stadionu. Dobro se secam staze, u samom uglu,do rita, je postojalo manje brdo koje smo morali savladati – i tako jedan krug.
    Jedno vreme sam isao na gimnastiku u salu kraj bioskopa Jadran, fora je bila u tome da smo na osnovu potvrde sa gimnastike mogli kupiti patike u prodavnici Borovo.
    Mnoga preduzeca su imala svoje fudbalske klubove koji su se na neki nacin takmicili na nivou grada.
    Fabrika Metalija je u dvoristu imala bazen za plivanje – dok sam tu radio cesto sam ga koristio.
    Mladi su se u velikoj meri bavili sportom, naravno da je preovladao fudbal. Ja sam sa mojim drustvom igrao u pionirskom sastavu Spartaka (tu sam upoznao trenera Mosu Marjanovica,fudbalsku legendu), kasnije u omladinskom sastavu Metalca u Dudovoj sumi, pa nakon toga u Elektricnoj centari na Sandu.
    Sport sam ostavio kada sam se poceo baviti muzikom, upoznao devojku, sve je to prohujalo kao u nekom snu.

  5. Trovach kaže:

    @Aleksa…Kada vec pominjete prodavnicu „Borovo“ (po kojoj je i ulica dobila nezvanicno ime), moram se setiti startas patika koje su bile idealne nama folklorcima. Kada pocnu da se fronclaju, odigras jednu, ili dve malog fudbala i onda su za bacanje. Inace su bile lagane i nisu se klizale, pa je bilo malo tesko prilagoditi se cizmama koje su bile teze, ili opancima koji su se klizali, kada smo igrali na nastupima, ali to su bile omanje smetnje.

  6. Kertvaros kaže:

    Masovna fiskusltura je fenomen jos iz prve polovine 19-tog veka, ona pocinje u Nemackoj i siri se dalje prvo na susedne zemlje a onda i na ostatak Evrope. Nekeko u isto vreme u Pruskoj kraljevini dolazi do rigorozne zabrane rada za decu po fabrikama, rudnicima, ciglanama i uopste na teskim poslovima. Svrha svega toga nije bila humanitarna briga o deci i opstem zdravlju stanovnika, nego su razlozi bili vise zbog konkretnih problema koje su uocili generali i generalstapski lekari. Naime ona deca i mladja omladina koja je radila teske poslove od najranijeg detinjstva nije vise na regrutaciji bila vojno sposobna i generali i kralj su se zabrinuli za topovsko meso i uveli kontramere koje danas sasvim pogresno slavimo kao humanisticku brigu o deci. Uz tu zabranu decjeg rada, dolazi i do masovnog propagiranja fiskulture i telesnog vezbanja kako bi se podigla kondicija i zdravstveni nivo stanovnistva. Drzava bi imala na raspolaganju veci broj vojno sposobnog stanovnistva, koje bi moglo sa dobrom fizickom kondicijom, bez nekih vecih priprema, otici direktno na bojiste. Kasnije, stvaranjem zdravstvenog osiguranja i materijalnih ulaganja u njega, vrlo brzo je primeceno da sto je stanovnistvo zdravije i vitalnije, trebaju automatski manja sredstva za zdravstveni sistem. Masovni fiskulturni pokret je bio usko povezan sa nacionalnom svescu (nacionalizam) jer ipak trebalo nakako objasniti sirim narodnim masama zasto odjednom trebaju da trce, skakucu i izvode neke cudne pokrete. Parola je bila (u svim zemljama) Jacanjem naseg tela – jacamo nasu domovinu. U mnogim zemljama raste Sokolski pokret kao gimnasticarsko drustvo sa jakim nacionalno-patriotskim nabojem. U nasoj zemlji se to sve jednostavno preimenovalo u DTV Partizan. Ono sto se nekada zvalo „Sokolski slet“, postalo je samo „Slet“. Takvi sletovi su bili potpuno ideoloski preparirani i sluzili su u prvom redu ideolosko – politickoj nameni. U zemljama sa komunistickom partijom na celu je takodje bilo vazno da vlast ima apsolutnu kontrolu nad svim sportskim klubovima i udruzenjima. Razlog je taj sto su komunisti vrlo dobro znali za „jadac“ jer su u vreme svoje ilegalnosti organizovali sportske klubove koji su ustvari bili ilegalne partijske celije, a status sportskog kluba im je omogucivao nesmetano okupljanje, unajmlivanje prostorija, ubiranje clanarine i slicno. Sto se udarnika i novatora tice bili su to pojmovi prekopirani iz SSSR-a. Rus Stahanov je u jednoj smeni iskopao 102 tone uglja. Medjutim i mi konja za trku imamo, pa je nas Alija Sirotanovic iskopao 152 tone uglja. Razume se samo u jednoj smeni. Legenda i mit kazu kada su udarnika predstavili Titu, ovaj ga je upitao da li ima neku zelju (to kao legenda o zlatnoj ribici) imam druze predsednice , zelim jos vecu lopatu – odgovori Sirotanovic. Meni je i danas neugodno kada cujem ovu legendu. (I)novatori su takodje bili na ceni. Stampa je bila puna genijalnih pronalazaka i jos genijanijih pronalazaca koji za svoj trud nisu trazili nista i poklonili bi ga preduzecu. Novatori su nekada imali i ulicu njima u cast. Danasnja ulica Pap Pala se nekada zvala Novatorska. Danas valjda nema vise novatora, pa tako ni Novatorske ulice.

  7. Trovach kaže:

    @Kertvaros…Ovaj nenormalan broj minusa na Vas komentar mi ne deluje kao misljenje vecine, vec delo botova. Nije mi jasno zasto, kada niste prozvali samo komunisticku partiju, niti samo Jugoslaviju. Srbiju cak niste ni pomenuli, kao ni trenutnu vlast (naglasak na trenutnu je moj stav). Sve sto ste naveli su istorijske cinjenice. Voleo bih da svi ovi 76 minusasa iznesu svoje stavove.

  8. Vera kaže:

    Danas neke skole nemaju cak ni salu za fizicko

  9. Pera kaže:

    @Kertvaros

    Reakcija na Vaš komentar dokaz je stepena mržnje prema drugačijemislećima u odnosu na internacionalizam. Treba dodati da na Istoku nikada nije prestao da postoji i da je uzrok trajne zaostalosti za razvijenim svetom.

  10. Kertvaros kaže:

    @ Trovach

    Vi ste prepoznali da sam izneo istorijske cinjenice o ovoj temi iz Sveevropskog ugla. Nisam nikoga „prozvao“ jednostavno sam izneo u jednoj relativno jednostavnoj i skracenoj formi nastanak masovnog fiskulturnog pokreta. Gde je nastao, kako je nastao i zasto je nastao. Nepobitna cinjenica je da je inicijator pokreta masovne fizicke kulture Nemacki militarizam, a svi ostali su samo njegovi sledbenici, bolji ili losiji imitatori. U Ceskoj je organizovan Sokolski pokret kao odgovor na onaj Nemacki i prosirio se na na sve Slovenske zemlje, takodje sa nacionalnim (Pansloveskim) predznakom. Bavljenje sportom i gimnastikom postoji jos od odavnina. Reci „Gimnastika“ i „Gimnazija“ su veoma bliske i srodne. U antici postaje sport slican ovoj danasnjoj formi. Medjutim kroz vekove je to bila priviligeja iskljucivo povlastenih slojeva, aristokratije i vojnog staleza. Tek u prvoj polovini 19-tog veka postaje pristupacan sirokim narodnim masama. Sto se tice KP ona je produkt svoga vremena u kojem je egzistirala i ostavila svoj trag. Sa odlaskom jednog doba je otisla i njegova ideologija osmisljena komunistickim partijama. Istorija je takva kakva je, i ja nemam niti nameru niti pravo da ju friziram, sminkam i ulepsavam.

  11. amacak kaže:

    ko zna šta se ovde dogodilo, 76 minusa za 3 sata nije realno za ovaj sajt.

  12. Anonimni kaže:

    @amacak
    tu je u pitanju hakovanje

  13. Trovach kaže:

    @Kertvaros…Slazemo se i to je u redu, ali me interesuje razlog lansiranja tolikih minusa na Vas veoma korektan i poucan komentar. Mozda je „Velikom Bratu“ kompjuter poceo da preuzima stvari u svoje ruke.

  14. Kertvaros kaže:

    @ Trovach

    Slicna situacija se je desila pre par godina. Kao konsekvenciju prestao sam da koristim nikname Kertvaros i svaki dalji clanak sam nakon toga nekoliko sledecih godina potpisivao nekim drugim imenom. Za to vreme je bilo sve u redu i shvatio sam da nije neki narociti problem u mojem pisanju, nego u mojem pseudonimu. On je ocito nekome crvena krpa. Sa druge strane toliko truda samo zbog mene, u izvesnom smislu me cini ponosnim.

  15. Trovach kaže:

    @Kertvaros…Zamislite, samo, koliko je moj nick name nekima odbojan, ali ne odustajem od njega. To je moja doslednost i ako mi zbog njega komentari ne budu objavljeni, to je njihov problem. Steta, imao sam nekih interesantnih razmisljanja vrednih rasprave, ali nisu bila objavljena na nekim drugim sajtovima. Ovde nisam nikada imao taj problem. Komentare ne objavljujem da ispadnem pametan, vec, naprotiv, zelim da cujem i drugacije misljenje (jedino nepismeni Afet nije pozvan na zurku).

  16. Lajčo kaže:

    Pa ti jesi trovač. Prodaješ otrove u poljoprivrednoj apoteci.

  17. croat kaže:

    Meni je interesantno ta jaka kultura bavljenja sportoma a vecina ljudi u ta vremena je bila ustvari vrlo aktivna i bez sporta, verovatno bi danas to imalo vise smisla.

  18. Trovach kaže:

    @Lajčo…Tacno, ali sam nadimak dobio jer sam bio strastveni pusac. Ne pusim od 2008., ali je nadimak ostao i ne smeta mi, cak sam ga uzeo kao nik nejm.

OSTAVITE KOMENTAR