Tih nekoliko slika

Pre trejlera, tizera, recenzija…pre, pre inserata, žurnala i najava, behu filmski plakati i fotografije uz njih. Bilo je i tada onih koji su znali da to nisu nasumične slike već odabrani kadrovi koji treba da zainteresuju gledaoca da dođe u bioskop i pogleda film.

slike za sajt

 

opereta 1938

Tih nekoliko slika koje idu uz plakat u zastakljenom „izlogu“, gledalo se pre filma ali i nakon što se izađe iz bioskopskog mraka. Da se srede utisci. Kao onomad u Jadranu, pred fotografijom Ursule Andres na kojoj izlazi iz jezera u mokroj prozirnoj beloj haljini, lepa kao boginja.

Ta scena u filmu traje toliko prokleto kratko da su se svi muškarci posle projekcije vratili ispred ulaza i utvrđivali gradivo.

Tu se treba podsetiti da je reč o vremenu kada je golotinje bilo koliko na vrh kašičice.

Ulaznica 1975. godine

Ulaznica-za-bioskop-Subotica-1975

Bilo je i manipulacija koje nikako nisu bile fer. Za domaći film KVAR sve do jedne izložene fotografije su bile sa Nedom Arnerić u „akciji“. A u stvari, bio je to neki ubibože dosadan film. Kako su scene seksa tih godina bile neizbežne u domaćem filmu, tako su i ovu na silu nakalemili u tu psihosocijalnu dramu.

U to vreme je horor doživeo svoju afirmaciju i napunio bioskope. Do tada su ih zvali filmovi STRAVE I UŽASA kao što se krimi žanr zvao KRIMINALNI sve dok nisu došli neki od njih koji su stvarno bili kriminalni.

Nakon prvog prikazivanja horora „Petak 13“ u Lifki, publika se sjatila ispred izloga sa plakatom i slikama, još uvek obuzeta jezom. Kraj filma je razotkrio da je ubica žena – kuvarica, što niko nije slutio. Ali…

Nešto nije bilo u redu. Kao da su gledaoci na tih nekoliko fotosa tražili odgovor.

Betsi Palmer (Petak 13)

betsi palmer

Odgovor je našao student. Na jednoj slici gde je prestravljena žrtva paralisana od straha, vidi se ruka ubice koja joj drži nožekanju ispod grla. Na fotografiji se jasno vidi da je to snažna dlakava ruka MUŠKARCA.

Propust ? Namera ? Obmana ? Ili što bi rekao Ed Wood: Film making is not about tiny details, its about big Picture. 

kalendari dzepni

Vratimo se sada na prvu staru sliku koja ilustruje ovu temu. Vitrina na glavnom subotičkom trgu, a na njoj piše Varosi mozi. „Gradski bioskop“ je i pre rata i za vreme njega bio u pozorištu. Pored predstava i priredbi, velika sala je imala i ulogu bioskopa. A ovaj izlog…Bio je ovde pre rata, tu je 1941. a služio je neko vreme i posle rata.

slike za sajt

1946. god.



KOMENTARI

  1. Aleksa kaže:

    Te vitrine su bile u zlatno doba bioskopa. U gradu su bile postavljene tri – jedna ispred bioskopa Jadran, jedna na trgu kod Nićin palate i još jedna na uglu Borovo ulice, ispred. tzv. Crvene Name. Svaka je imala, kao što se i na slici vidi, tri strane, jedna strana biskop Jadran, druga bioskop Mala sala (Zvezda) a treća bioskop Avala (Lifka). Tu su bili postavljeni reklamni plakati filmova sa nekoliko fotografija, a mogli smo i saznati koji će filmovi biti na repertoaru sledeće nedelje, a takođe i početak predstava – Jadran i Avala u 16,18 i 20 časova, a Zvezda u 15,30, 17,30 i 19,30 časova. Reklamni plakati su bili izuzetno atraktivni, ako vas interesuje kako su izgledali prošetajte se do Stare picerije, u gornjoj sali ćete moći videti veliki broj tih plakata.
    Što se tiče bioskopa u velikoj sali pozorišta, ja se sećam da sam sa roditeljima bio nekoliko puta 1942.ili 1943.godine. Isto tako,u ono vreme, u dvorištu pozorišta su se tokom leta prikazivali filmovi, to je verovatno bio prvi bioskop pod vedrim nebom.

  2. burduš kaže:

    Baš su interesantne te žene u dugačkim suknjama.Sve manje ih se može videti.

  3. Kinematografija kaže:

    Ovih dana sam procitao vest da je umrla u dubokoj starosti Hiba Hasanagic (tetka Hiba). Moje saucesce sinovima. Bila je dugodisnja blagajnica u bioskopu Jadran. Pamte je verovatno citave generacije bioskopskih posetilaca, narocito onih iz predtelevizijskih vremena. Gospodja Hiba je sedela iza saltera i prodavala ulaznice. Bioskopski posetioci bi onda rekli blagajnici koju kartu i koji red i sediste zele. Ona je na stolu ispred sebe imala plan i raspored svih sedista u kino – sali i onda bi bacila pogled na plan i kupcu izdala ulaznicu numerisanu zeljenom pozicijom. Naravno pod uslovom da ta pozicija jos nije prodata. Zatim bi precrtala upravo numerisana sedista, a ukoliko kupac zeli, mogaje kupiti jos i „Program.“ Program je bio jedan list papira na formatu A-4 i presivajen na format A.5 tako da su se dobile 4 stranice. Stampan je po pravilu jednobojno a sadrzavao je uz naslov filma sve relevantne podatke o glumcima, reziseru, producentu, godine stvaranja i jedan kratak sadrza radnje filma. Ljudi programe nisu kupovali iz puke znatizelje da bi unapred saznali sadrzaj filma, vec je to bila neka vrsta suvenira ili jos bolje jedna vrsta arhive koja se cuvala godinama, i sluzila kao dokaz da je doticni redovni bioskopski posetilac, koje je sve filmove gledao, i da zna nesto o filmskoj materiji, glumcima reziserima itd.
    Kada bi u Suboticu dosao kakav izuzetno trazeni film za kojim je bilo veliko interesovanje publike, npr. „Prohujalo sa vihorom“ ili „Deset zapovest“ i tsl. onda se je kopija koja se je mogla zadrzati samo nedelju dana, vrtela u dva bioskopa skoro istovremeno. recimo pocetak predstave u Jadranu bi se pomerio za pola sata u napred a u Avali pola sata unazad. Onda bi se prva filmska rolna, cim se prikaze u Jadranu hitno i ekspresno na bicikli, prebacila u Avalu, i sve tako u krug za sve tri predstave, a ponekad su isle cak i cetiri prikazivanja dnevno. Bilo je to vreme kada su ljudi u dugackim redovima cekali ispred bioskopskih vrata, a tapkarosi i njihova profesija imali i dozivljavali svoje zlatno doba.
    Na slikama ispred Nicin palate je jedan trougaoni reklamni pano u kojem su bili plakati aktuelnih i dolazecih filmova. Jedan takav je stajao ispred Jadrana i ja sam se kao klinac propinjao na prste da bih video slike i plakate. Bio je u blizini javnog toaleta, takodje ispred Jadrana, napravljenog u perfektnom Jugendstilu od kovanog gvozdja. Jednog dana reklamnog panoa vise nije bilo. verovatno je zavrsio u tradiciji mnogih drugih stvari u Subotici. Stajao je sve dok se nije raspao sam od sebe i onda je dosao neko da pokupi ostatke.

  4. Nedim kaže:

    Lepo od komentatora da se setio toga i starih filmova.Da imali smo pet bioskopskih dvorana i Abaziju na Paliću.Pamtim kad je uprava Preduzeća za prikazivanje filmova ,kasnije Subotica film pozvala u goste Čkalju,Miju Aleksić i Oliveru Marković divna je bila ,neposredna posle filma je i pevala Ruske romanse,volela je malu decu jer je tih godina i njen sin Goran bio mali.Gledao sam puno filmova a najviše filmova u našoj zemlji je gledao drug Tito preko 8800.Pamtim u Subotici i dolazak čuvenog operskog stara Giusepe di Stefana stalni partner Marije Kalas on je pevao u pozorištu arije iz opere Toska.Kasnije sam u Beogradu imao prilike da uživo vidim i čujem Del Monaka i Korelija.

  5. .... kaže:

    Bioskopski repertoar u Subotici, jedne nedelje 1974. godine
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2017/03/repertoar-1974.g.jpg

  6. Kinematografija kaže:

    @ Aleksa
    Ja sam nekakv Suboticanin koji istina ne poznaje Staru piceriju, i koji je u Subotici ziveo u vreme kada niko nije jos ni cuo u nasim krajevima za Pizzu. Zato ja, a siguran sam i Vi, poznajem mehanicarsku radnju „Miskolci“ u ul. M Vukovica, ugao M. Gupca. Popravljali su uglavnom bicikle. Imali su vrlo visoke zidove u radnji koji su bili potpuno obleplepljeni filmskim plakatima iz Subotickog kino-repertoara. Za nas koji smo tada bili klinci, bio je to praznik za oci.

  7. Penzionisani tapkaroš kaže:

    Za razliku od danas kada blockbustere možemo gledati paralelno sa svetskim premijerama, ”Prohujalo s vihorom” snimljen 1939. godine, u naše bioskope stigao je je tek sredimom pedesetih godina. Film je bio toliko popularan da su karte prodavali Sindikati u radnim organizacijama! Tako da se za taj film blagajna Jadrana nije ni otvarala. Bioskopskih pedstava je bilo i u Radničkom bioskopu na Korzou i to povremeno i u levoj sali od glavnog ulaza. Takođe je i ovde bilo prikazivanja na otvorenom – u dvorištu. Inače svi bioskopi u Gradu su imali predstave na otvorenom, u svojim dvorištima. Ipak je primat držala Letnja pozornica na Paliću, koja je opstala i danas. Ovde je glavni problem predstavljala vremenska situacija. Ako bi se vreme iznenada pokvarilo predstava bi se održavala u sali Abazije. Na oba mesta nalazio se samo po jedan projektor i onda su tokom predstave telopom ispisivali ”Menjamo traku”. Problem je predstavljalo jedno jedino pojačalo koje su koristili na oba mesta. Tada je angažovan legendarni Pali bači koji bi uprtio nezgrapnu skalameriju i na ramenu za tili čas prebacio sa jednog na drugo mesto. To je verovatno bio razlog što su i u dvorištu Abazije napravili letnju pozornicu, ali kao ni ostale u Gradu ni ova se nije duže koristila. Pa i bioskopske sale, jedna za drugom su zatvorene. Ono što danas imamo u Gradu za prikazivanje filmova samo je bleda senka nekadašnjeg uzavrelog bioskopskog življenja.

  8. Lenin kaže:

    Drugom polovinom šesdesetih ili početkom sedamdesetih postojala još dva bioskopa u Subotici.Nisam siguran kada,ali sam kao dete često išao sa komšinicom u te bioskope.Mladost koji je bio u fiskulturnoj sali pored biskupijske direkcije.Tamo su uglavnom prikazivali komercijalne filmove avanturističog žanra.Zoro,Aladin,Sinbad,Herkules i ostali,kao i jeftine ulaznice doprineli tome,da gledalište bude dupke sa dečurlijom.Drugi beše Zorka.Ni ova nije radila dugo.Ako neko više zna,molim neka napiše.

  9. Megille kaže:

    @ Lenin , Da U Harambašičevoj ulici ported Biskupije u fiskulturnoj sali , a bio bioskop jedno vreme u istoj ulici i u dvorani Mladost ,prekoputa pored zgrade trafostanice -tamo sam gledao film ‘Oslobađanje ‘…

  10. Filmofil kaže:

    Niko da spomene i svojevremeno prikazivanje filmova u domu JNA na korzu.

  11. Mister No kaže:

    Sedišta za projekciju popularnih filmova (Bruce Lee,Superman,Star Wars)su ponekad bila dupke puna,pa su ljudi pratili projekciju stajavši. Zvuči neverovatno.

  12. Aleksa kaže:

    @Kinematografija
    Ja se nadam da se pod ovim nazivom krije Kertvaros, ali nije vazno, ipak smo mi na neki nacin povezani nekim zajednickim upomenama. Ja sam verovatno nesto stariji od Vas, pamtim da su u to „herojsko“ doba bioskopa karte za bioskop bile odstampane unapred sa naznakom: Parter ili balkon, broj reda i broj sedista. Za svaku predstavu su karte bile u drugoj boji. Cene ulaznica nisu bile iste, najjeftinije karte su bile za prve redove, pa sledi cena za sredinu i za zadnje redove. Naravno, sedista u lozama su bila najskuplja. U bioskopu Jadran je najbolje mesto za gledanje filma je bio balkon, u Avali (Lifka) najbolji je bio srednji red – tu je bila veca razdaljina medju redovima. Programe koje spominjete sam i ja skupljao, imao sam ih citavu kolekciju, nazalost jedna devojka je uspela da ih pokupi od mene – na lepe oci.
    Neko je postavio raspored prikazivanja filmova, tu mi je pao u oci tzv.Terenski bioskop. To je bila mobilna ekipa, sa projektorom od 16 mm, cak i sa generatorom, jer u mnogim selima nije bilo struje. Ja sam tako jednom prilikom bio u bioskopskoj sali u Oromu – tada jos nije bilo struje, a agregat je pokretao traktor.
    I tako, o bioskopima bih mogao pricati satima i satima, ali to danas vise nikoga ne interesuje.
    Sto se tice mehanicara koga spominjete, po mom znanju njegova radnja je bila sa druge strane ulice Matka Vukovica u zgradi broj 6.
    Ja se toplo nadam da cemo se ipak jednom sresti, u to ime Vas pozdravljam.

  13. Mister No kaže:

    @Aleksa
    Sročili Ste interesantan komentar. Trebali biste izneti pred nas svoje znanje o bioskopima,nadam se da nisam jedini zainteresovan. Ovakve teme su osveženje s obzirom na kreativno i duhovno siromaštvo ,koje je naša stvarnost.

  14. Kinematografija kaže:

    @ Aleksa,
    BINGO! pogodili ste „U sridu“ i prepoznali autora. Podsetio sam se da je balkon stvarno bio najskuplje i najelitnuje mesto u kino-sali. Medjtutim balkon je imao i svoj losu stranu. Prilikom poslednje pretstave, one u 20h vazduh je bio prilicno topao (narocito zimi) i onda po zakonima termike isao prema plafonu i zato je na balkonu bilo ne samo jako toplo nego i jako zagusljivo. Ja sam uglavnom sedeo u jednom od prva tri reda partera, manje zbog zagusljivosti, a vise zbog tankog budzeta kojim sam raspolagao za kupovinu bioskopske karte. U Jadranu je bilo i jedno specificno mesto za gledanje a kakvo vise nikad i nigde u zivotu nisam video u nekoj kino-dvorani. Naime bio je to cuveni „Balkon sa strane“ gde je publika sedela i krivila vratove prema filmskom platnu. Mislim da su i ulaznice za to mesto bile nesto jeftinije. Pogotovu nakon rekonstrukcije bioskopa Jadran i uvodjenja sirokog sinemaskop ekrana, kada bi se onda iz te perspektive gledao film, svi glumci su imali ovalne, jajaste glave, i sve je imalo manje vise jednu iskrivljenu perspektivu. Valja nam se prisetiti i ispricati mladjem narastaju da je u pauzi izmedju zurnala i glavnog filma, pustana u salu publika koja je zakasnila na pocetak pretstave i mogla je uci samo u tom intermecu. Nakon toga ko je dosao – dosao je, ko je usao – usao je. Tu pauzu je i bioskopski personal koristio da ide okolo sa nekakvim limenim rasprskivacem, istim kao onaj koji se koristio za unistavanje insekata, i prskali bi onda po sali i publici nesto sto su oni smatrali da je parfem. Sto se tice terenskog bioskopa, publika je ne retko donosila i stolice i hoklice od kuce. Svako vreme i svaka epoha ima svoje kulturne i umetnicke specificnosti, a dvadeseti vek je uglavnom obelezila filmska umetnost, ali i dokumentarni filmovi koji su nama u dubokoj Panonskoj provinciji priblizili svet izvan nase rodne varosi. Ako me put nanese u Suboticu sigurno cu naci vremena i mogucnosti da vas potrazim.

  15. Lenin kaže:

    @Megille Oslobađanje!Tj Deliverance… Legendarni film iz sedamdestih.A tek muzika iz filma,bendžo duel…Sećam se da je tih dana kada je bila projekcija filma u Jadranu, DjMano(szerénységem Kis(s) János 🙂 )puštao muziku iz filma u Akvariusu.Yo brate.
    https://www.youtube.com/watch?v=myhnAZFR1po
    Onda je još bilo kvalitetnih filmova:Južnjačka uteha,Paklena pomarandža,Apokalipsa danas,Lovac na jelene,Taksist,Let iznad kukavičjeg gnezda… itd. Pa čak i prvi Roky,a i prvi Rambo bio odličan film na svoju ruku.Ovi današnji…,joj… tu i tamo se nađe koji koji prođe.

  16. Lenin kaže:

    @ Aleksa
    U Avali (Lifka) 11. red je bio širi,tako da se moglo komotno izpružiti noga.A i nije bilo bojazni da će neki košarkaš,dama ili disko manijak sa natupiranom afro frizurom sesti ispred vas,pa nećete videti 50% filma. 🙂
    Gledalište je bilo podeljeno u četri celine.Ne sećam se tačno ali mislim da je bilo ukupno 20 redi,a u redovima po 2 puta 9 ili10 sedišta.Najdolji je bio već spomenuti 11 red,sedište na tik uz prolaz na sredini.Ni daleko,ni preblizu.A da,Avala je bio jedini sa svetlećim obeležavačima redova ugrađenim u pod dvorane.

  17. Lansky kaže:

    Šeki snima pazi se, 1962. godina
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2017/03/seki-snima-pazi-se.jpg

  18. Aleksa kaže:

    @Penzionisani tapkaroš
    Pa da pomenemo i tapkaroše. Suvereni vladar tapkaroša je bio Balog Đusika -Đusa,u svom širokom kaputu se nalazio stalno u pokretu, od jednog do drugog bioskopa. Nažalost, upleo se u neko ubistvo i zaglavio na robiji. Njega je nasledio Stipan (ne onaj poznati Stipan cvećar), ali to je već bio suton ove vrste posla.
    Tapkaroši su po prirodi stvari morali biti povezani sa blagajnicama, jer su samo na taj način mogli doći u posed većeg broja karata. To je po mom mišljenju bio prvi oblik organizovane korupcije, i jednoj i drugoj strani je donosila korist, a za onoga koji je mogao sebi dozvoliti luksuz da kupuje kartu po većoj ceni, dobitak, jer nije morao da se gužva u redu za karte. Bioskopi Jadran i Avala su bili meka za tapkaroše jer su se tu uglavnom prikazivali premijerni filmovi.
    Nekad bilo – sad se pripoveda.

  19. Mister No kaže:

    @Aleksa
    Simpatično Ste definisali korupciju. Sećam se stajanja na kraju reda dok se bližio početak projekcije,sa strane je stajao tapkaroš nudivši kartu skuplju nego na blagajni.

  20. Kinematografija kaže:

    Sto se tice tadasnje korupcije ne bih znao nista reci jer o tome nemam pojma. Medjutim ono sto znam je da su ulaznice jedno vreme bile limitirane na 5 komada po osobi i da su onda tapkarosi regrutovali „personal“, uglavnom su to bili klinci koji bi stali u red da za njih kupuju karte i zarade neku sitnu kintu.Ponekad bi se pojavili neki iz SUP-a u obaveznim zelenkastim Montgomeri mantilima, malo rasterali drustvo, a onda sledeceg dana sve opet po starom. Tapkarosa vise nema, profesija je izumrla. Kada bi se danas ponovo pojavili imali bi novi naziv za profesiju – Samostalni posrednik u filmskoj kulturi.

OSTAVITE KOMENTAR