To je ono pravo – sa Palića

Od čega su ti oči boje duge? Od „Step“ sokova – glasi odgovor.

Ko ne pamti devedesete, ne zna da je reč o samosažaljivom vicu koji nas podseća na lošu muziku i još gore sokiće koji su se konzumirali tih godina. Za te sokove u prahu kažu da nisu bili tako loši u početku. Verovatno dok nisu počeli da ih proizvode ko zna gde, možda kao onu Vegetu spravljanu u Šandoru, u mešalici za beton.

Samo 7-8 godina pre toga imali smo najbolju Coca colu u Evropi. Preciznije, u njenom istočnom delu, pošto nas je ova kompanija videla kao deo te celine evropskog tržišta podeljenog na dva dela. Najbolja šećerna vodica koja je te godine slavila stoti rođendan, prozvodila se na Paliću.

Slovinovom OOURu „Podrum Palić“ stiglo je to priznanje iz komercijalnog centra u Trstu 1986. godine. Nije to bilo iznenađenje za subotičkog proizvođača pošto su već godinama znali da su u evropskom vrhu.

Jedan vek pre toga, u Sjedinjenim Američkim Državama apotekar Džon Pemberton proizveo je sirup koji je bio osnova ovog pića, a njegov knjigovođa krasnopisom je ispisao slova za večnost.

Subotičani su govorili da je za uspeh jedino bilo važno držati se propisane tehnologije. Mit kaže da su recept za koncentrat mogla da znaju samo dva čoveka koji nikad nisu putovali istim avionom… Dakle, u ovom slučaju subotički su bili jedino voda i mehurići. Možda je baš to bilo presudno.

Pre nego što je Coca cola stigla u Jugoslaviju, od 1967. godine na Paliću su već proizvodili Cocktu.

Subotica, osamdesetih

Negde u to vreme, polovinom osamdesetih, kada smo imali najbolju Koka kolu, i „Subotičanka“ je rešila da na tržište izbaci svoju SILA colu. Neki će reći da je to bila „Koka kola za siromašne“ ali ako vidimo sadržaj i jednog i drugog napitka, biće nam jasno da suštinske razlike nema. Teško da se neko seća ukusa SILA cole, jedino je ostalo zabeleženo da su tada u tom malom subotičkom preduzeću bili zadovoljni prodajom tog pića, odnosno parčetom tržišta osvežavajućih bezalkoholnih pića koje su zauzeli.

Tih godina započete su promene čiji je rezultat bio nova politička karta Evrope. Nestala je blokovska podela na Istok i Zapad, pa tako i polovina kontinenta u kome smo mi bili prvi, pri tome najmanje misleći na Koka kolu. Sve je obradovao nestanak Berlinskog zida, osim one koji su znali da sa njim nestaje jedan poredak u kom smo se mi baš dobro osećali. Pored toga što je raspuštena „liga“ u kojoj smo bili „prvaci“, pokazalo se da je ta stara podela Evrope bila potporni zid koji je našu zemlju držao na okupu.

Ni Koka kola više nije bila ista. Plastične flaše su pojeftinile ovaj napitak, donele ga u velikom pakovanju i tako ga lišile „ekskluzivnosti“. Dok je bila točena u male staklene bočice, a od polovine sedamdesetih godina i u flašu od jednog litra, deca su Koka kolu doživljavala kao šampanjac među bezalkoholnim pićima. Često su i roditelji tako gledali na stvar pa je litarska boca bila na stolu uglavnom za rođendane, Nove godine ili slična čašćavanja.

 

Lansky



KOMENTARI

  1. Trovach kaže:

    U Slovinu na Palicu sam radio maturski rad na temu agrotehnike vinove loze. U to vreme je stvarno isla prica da se tamo pravi najbolja coca cola u Evropi. Posto sam sa folklorom dosta putovao mogao sam se u to uveriti. Najvise me je iznenadilo da su svuda flase bile krace i sire, dok su nase bile „vitkije“. Mozda smo u Jugoslaviji koristili neki stariji tip.
    P.S. Lansky, predlazem da napises nesto o onom huncutu koji je lako dosao do bogatstva, pa ga brzo spiskao. Mislim da mu je nadimak bio Cvarak, ali je moguce da gresim. Ima neka anegdota da je pozvao zene da ciste creva. Zene su dosle misleci da je neki veliki svinjokolj, ali ih je on zatvorio u neku supu, pa su tamo morale obavljati veliku i malu nuzdu. Posle odredjenog vremena ih je pustio napolje i isplatio.

  2. Laura kaže:

    Obožavam tekstove Lanskog.

  3. Trovach kaže:

    Setio sam se jednog dogadjaja iz detinjstva. Prao sam, pre odlaska u samoposlugu, staklenu litarsku flasu Coca Cole nad lavaboom i ona mi je iskliznula i razbila ga. Mislio sam da ce me roditelji jako grditi, a oni su rekli, „Pa, dobro, desilo se.“ Dve stvari su ovde interesantne. Nisi mogao u prodavnicu odneti prasnjavu bocu, a period izmedju kupovine „cak“ jedne litre Coca Cole je bio toliko dug da se ona u medjuvremenu dobro uprasila. Kupovali smo u to vreme vise sokove Deit, ako su dolazili gosti isao sam i po „Zilavku“ i jos jedno vino (mislim da se zvalo „Rojal“), ali vrlo retko Coca Colu.

  4. Zoran kaže:

    Zelena fontana , eh …

  5. (ba)laban kaže:

    Coca Cola bi se možda još i danas proizvodila na Paliću da nije alavi domaći čovek upetljao svoje prste kako bi izvukao neku korist.

    Naime, izvesni Mikica i Pera sa nekoliko kompanjona su se namerili da koriste jeftiniju bazu, misleći da eksperti svetskog giganta neće primetiti razliku.

    Licenca je oduzeta „Podrum Paliću“, krivci su, po našim običajima, blago kažnjeni, a nekad prepoznatljiva firma je sve više propadala, dok na kraju nije stavljen katanac na bravu, a radnici se našli na ulici.

  6. amacak kaže:

    ja sam čuo nešto drugačiju verziju. koncentrat nije više stizao zbog sankcija a problem je bio što su nastavili da koriste originalnu ambalažu. da su promenili ime i bocu ne bi bio problem što su se snašli da prežive ratne godine. ovako, rezultat se zna. kada sam bio u grčkoj negde oko 96 bilo je čudno piti pravu colu iz originalne staklene boce, ono iz slovina je bilo isto samo po boji, ukus ni blizu.

  7. Tole kaže:

    Sve je bilo lepo dok lokalni pametnjakovici nisu smislili da na svoju ruku promene recept. Tada je Subotica verovatno zauvek izgubila licencu za punionicu, a taj potez je i upropastio Podrum Palic. Tako je to kada se politika umesa u privredu…

  8. Oki kaže:

    Sve je otišlo po q.. cu ’88-’89 i kasnije, na žalost.

  9. Kris kaže:

    Nekad sam radio u Podrum Palić-u.
    Stvari su dešavali sledećem rasporedu:
    1. Za vreme sankcija se koristilo Wild-ov koncentrat umesto originalna.
    2. Propadanje firme je počelo za vreme transformacija društva tj. Za vreme privatizacije. Tadašnji direktor N.Č nije dozvolio da radnici Podrum Palića uzmu zajedno kredit,i da izađu na tender i da postanu većinski vlasnici kompanije.
    3. Bilo više zainteresovanih za kupovinu firme. Kao Braća Đorđević, Tolerancija Tomislav Karađić, Koka Kola (samo za proizvodne linije bezalkoholnih sokova).
    4. Na licitaciji najviše je ponudio Firma Tomislava Karađiča.
    5. Posle 1.5 god Podrum Palića promenio vlasnika preko noći.
    6. Novi vlasnici su postali Braća djorđevići.
    7. Pre par dana primopredaje kapitala Pdruma Palića iz magacina izneto je skoro cela zaliha vina i bezalkoholnih sokova. Isto vreme sa računa firme je nestao 2m. €.
    8. Novi vlasnik je prekinuo saradnju sa koka kolom.
    9. Prekinuo ugovor sa Kolinskom(Slovenačka firma čija je.licensa bila kokta i jupi.
    10. Demontirao savremenu PET linije i odneo dole u Srbiju da tamo proizvodi voda vodu.
    I tako je lepo propala naša čuvena firma Podrum Palića

  10. gorki list kaže:

    Jeli u propadanju podruma Palić učestvovao i Dragan Matijević?

  11. Pera kaže:

    Kola je otrov. Kokta je „yu“ kopija kole zbog tzv. gvozdene zavese. Njenim ublazavanjem „mrska zapadna“ kola je ubacena na yu trziste a kokta zadrzana (dva profita). Licence su oduzete raspadom yu tvorevine. Sve ostalo je interesna propaganda.

  12. Ris kaže:

    Sve „varijante“ cole su dolazile u obzir, ali ova sa slike, litarska u staklenoj ambalaži me podseća na nekadašnje Nove godine i rođendane.

  13. Kertvaros kaže:

    Kada sam popio moju prvu Koka Kola ne mogu ni pored najbolje volje vise da se setim. Znam da je to bilo u inostranstvu, ali gde i kada pojma nemam. Tim vise se secam moje prve Kole u Subotici. Sedeli smo na terasi hotela Patrija i razglabali kako provesti dolazece subotnje vece. Za susednim stolom su posluzili Koka Kolu u malim 0,25 flasicama i mi naravno odmah porucimo isto. Ukusi su razliciti pa tako i reakcija drustva za stolom. Najvise nas je potsecala na sirup protiv kaslja. U drustvu je bio i jedan kome je otac svojevremeno zbrisao u USA i on je poceo da docira onako „ex cathedra“ o tome sta je to Koka Kola, tajnom receptu i ostalom sto spada u Koka Kola-folklor. Valjda zbog oca u USA smatrao se je apsolutno kompetetnim za tu temu. Sto se mene tice ja sam kasnije tu i tamo popio neku Kolu, ali nikad nisam niti svesno porucio u nekom lokalu, niti pamtim da sam eksplicitno takvu stvar kupio u radnji. To naravno ne znaci da Koka Kola nije ostavila svoj vrlo duboki trag u mome zivotu. Svaki onaj ko se je ikada u zivotu bavio reklamom odnosno ekonomskom propagandom, morao je da uci na reklamama za Kolu. One su jedinstvene vrlo efektivne i daleko vaznije od samog proizvoda. Tom napitku su isle na ruku i tehnicke inovacije koje su dosle u pravo vreme i na pravom mestu. Recimo frizider. Odjednom je kupac mogao da kupi vecu kolicinu napitka i da ga drzi dobro rashladjenog u svojoj kuci. Ubrzo se pojavljaju i razni automati, ubacis novcic i dobije rashladjeno pice u papirnoj, kasnije plasticnoj casi. Automat mozes postavljati na svakom coscku, glavno je da ima struje u blizini. Pogotovu postavljanje frizidera i automata po benzinskim pupama. bioskopskim cekaonicama, po firmama i proizvodnim halama je kumovalo pobedonosnom pohodu Koka Kole. Besprekorna i dobro smisljena reklama sa mnogo lepih slika, obavezno pozitivnih koje sugerisu nesto lepo i prijatno i sa sto manje nepotrebnog teksta koji bi mogao eventualno zbuniti konzumenta. Nikada necemo videti zenu koja prakljacom pere ves u koritu i onako umorna i oznojena uzima flasu dobro rashladjene Koka Kole da se osvezi. Ali grupa lepih mladih ljudi lepo i sportski odevenih na nekom keju na obali mora koja se sprema na jedrenje i naravno pri tom drze svi u ruci (onako lepi i nasmejani) flasu Kole na kojoj se lepo vidi kako se je na njoj uhvatila rosa. Poznavaoci prilika kazu da je Koka Kola sublimirani „American Way of Life“ Nakon WW2, u Evropi, Koka Kola pocinje svoj pobedenosni pohod, kada je rame uz rame marsirala sa US Army. U stampi citamo ovih dana; US trupe se povlace, US trupe ostaju, ali Koka Kola, ona se ne povlaci, ne odstupa ni za pedelj, i cvrsto drzi svoje osvojene polozaje.

  14. Lola kaže:

    Veoma lepa priča o jednom lepom, prošlom vremenu.

  15. chudo kaže:

    Deit i Stil sokovi od limuna su meni bili najbolji. Mislim da ih je pravila Kolinska

  16. bac Vranje kaže:

    koliko sam se samo puta nasetao iz prodavnice jer nisu hteli da zamene boce jer je pisalo 1 liter( bila kupljena u madjarskoj) 😀 😀 😀

  17. Telekinetist (stormwatch) kaže:

    Coka Cola i palicka punionica zajedno idu isto tako dobro kao i Synth Pop i 80’te godine. Jedno bez drugog ne ide! Koka Kola se u ta srecna vremena pila uglavnom ili iskljucivo na velike praznike tipa rodjendan, Uskrs, Bozic, nova godina, 29. novembar….posebnu dozu exkluzivnosti Koka-Kola je imala kada ti je neko donese na poklon i to zamotanu u beli svecani papir. Tti mislis ko zna sta je umotano unutra a razmotavanje papira polako otkriva dizajn Coca Cola boce! Radost je bila istobitna kao i da se unutra nalazio neki skuplji poklon. Posebnu slast tih godina je imao i Pepsi iz dobro poznate staklene boce sa onim talasastim reljefima, meni je lepsi Pepsi ukus bio iz tog vremena nego Coca-Cola, ali to je verovatno samo pitanje nostalgije…ili nije? Imali smo neku narandzastu plasticnu korpu za staklene flase kapaciteta 6 komada po JUSu, savrseno se uklapala nazad na bajs, to jest sigurnosni sistem je odlicno drzao istu. U tu korpu su bas lepo pored vode Vrnjci, Heba ili Radenska tri Srca, stajali i Sila sokovi, posto je boca bila istog JUS standarda. Fazon je bio u tome sto su se staklene boce vozile i nosile samo u toj korpi, ni slucajno stavljati staklenke sa mlekom iz kese ili svezim lebom da slucajno boca ne pukne po kruvu ili probije kesu sa mlekom, znaci ako se nosi samo jedna boca, i ona mora po pravilu iskljucivo u korpu, ma kako disbalansno to izgledalo! Jednom sam otisao u radnju samo sa tom korpom bez platnene torbe i samo jednom ambalazom za kiselu, pa sam ostalih pet praznih mesta u korpi popunio lebom, mlekom i drugim stvarima koje su stale…..rezultat kod roditelja nije bio primljen sa najvecom dozom radosti. Secam se i kako je u to vreme kucni prijatelj koji je radio u inostranstvu govorio da ce se retko kada videti da je staklena ambalaza od Pepsija ili Cokea tako izhabana kao u Jugi, ali opet…taj neponovljivi ukus i ta decenija ne mogu se replicirati. Kada bi pricali samo o Cokeu ili Pepsiju, ni to ne bi bilo posteno jer je bio u Jugi podobar izbor tih gaziranih sokova od Kokte, Sile, BIP oranzada, Deit, Inka Tonic Water, Jupi, Pipi i jedno od meni najomiljenijih pica iz te staklene generacije – Traubisoda.

  18. Đole kaže:

    Kris,
    Tačka 2. nije baš tačna. Radnici su imali većinski paket akcija (oko 66%) u momentu „privatizacije“ Podruma Palić, tako da (sada pokojni) N.Č. nije mogao sprečavati radnike da otkupe Podrum, jer je Podrum tada već bio njihovo vlasništvo. Šta se tačno dešavalo i koji su pritisci postojali i sa kojih sve strana da radnici prodaju svoje većinski paket akcija, vetovatno nikada nećemo saznati.
    P.S. I ja sam radio u Podrumu Palić od „tačke 2. do tačke 9.“

  19. Vlad Tepes kaže:

    Znao sam ih onda, i danas ih znam. ( koji su pravili fake colu na Palicu)
    Nikada vise, pazite NIKADA vise necemo dobiti licensu za CC.

  20. Palic kaže:

    Dali zna neko , ko je kupio posle stečaja Podrum Palić ?

  21. Milenko kaže:

    Zašto niko nije odgovorio na pitanje koje je postavio gorki list?

  22. Jeja kaže:

    Vegeta pravljena u Šandoru u mešalici za beton? Nije mi poznato, ko je to radio?

  23. Petar G. kaže:

    Eeeh… Svaka čast Koka Koli, ali meni je nezaboravna Traubisoda.
    Ona mi je najranije sećanje iz detinjstva na bilo kakav gazirani sok.
    Sećam se kad smo bili klinci, kod nas u Subotici, Jupi, Cokta i Koka Kola su bili normalna stvar. Ali kada se ode negde na more, Makarska, Brač, Pula, ma bilo gde, tamo su carevali Pepsi i Mirinda.

  24. Sofronije kaže:

    Politika je naložila da se Coca Cola proizvodi na Paliću i za vreme sankcija, a to je bilo planski, jer su znali da će nakon skidanja sankcija Palićki pogon izgubiti licencu, a dobiće je Zemunski pogon, koji se pridržavao sankcija ! To je bio početak uništavanja podruma palić. kome su posle mnogi kumovali i fino se omastili !

  25. masno tkivo kaže:

    Coca Cola se i tako vise ne bi punila na Palicu jer je jedna punionica dovoljna za Srbiju. Racionalizacija troskova, o tome se radi. Daleko od toga, Podrum Palic bi i dan danas radio bez problema i bez punjenja Coca Cole ili Cockte jer je imao dobar program sa vinima i ostalim proizvodima. To sto ga je neko unistio u privatizaciji, to je vec druga stvar. Nekome je lakse uzeti par miliona za dve godine i unistititi firmu nego decenijama raditi i zaradjivati lepe pare a firma da ne propadne..

  26. Kokakoličar kaže:

    @Sofronije
    ja ne bih išao tako daleko u razloge gubljenja licence. Mislim da je slučaj bio krajnje jednostavan tj lopovske prirode. Sećam se vesti iz dnevnih novina devedeset i neke. Optužen je izvesni M. da je uzimao novac za nabavku koncentrata u Mađarskoj a kupovao je tu kod nas nešto višestruko jeftinije. Palić je izgubio licencu a on je desetak godina kasnije, posle sto ročišta, oslobođen krivice kao i svi grobari naše privrede iz devedesetih. Zato mu tu i ne pominjem ime.

  27. adkersu kaže:

    Sećate li se slavne „kocke“ u bifeu nekadašnjeg Maksimarketa? Najomiljenije piće za nas (tada) „mlade, perspektivne (?) i buntovne“ u tom, za subotičane kultnom mestu , bila je koka kola sa rumom („Subotičankinim“, da ne bude zabune)! Kako smo postajali stariji i svako ponaosob uviđao svoju perspektivu, prešli smo na pelinkovac (naravno „Subotičankin“).

  28. lily kaže:

    boze kako mi je tesko kad citam ove predivne textove, uvek mi suze krenu na oci, setim se tih boja, mirisa, zvukova, sretnog vremena dok je jos bilo kvaliteta, a sad sve je s…. nje, od pica i hrane do muzike i filmova

OSTAVITE KOMENTAR