Tragač – Tragacs – Trakař

Većina mlađih Subotičana neće nipošto da uzme sebi jednu od onih torbi za pijacu koje imaju na sebi dva točka i mogu da se vuku ili guraju ispred sebe. Tvrde da to izgleda bapski iako su te torbe izuzetno praktične, posebno za odlazak peške u supermarkete. Čak i kada kolima odete na pijacu, dobro ih je imati dok šetate između tezgi i petljate sa silnim kesama i novcem u rukama. A tek kad počnu lubenice i dinje…

Ikea model

ikea shopping-bag-on-wheels-white

Istina je da su žene u godinama prve shvatile prednost ovakvih torbi pa se one danas uklapaju u stereotip o starijim ljudima, međutim, vreme radi za ove „taške“. Već stižu vesti sa zapadnih obala starog kontinenta da se tamo proizvode razni modeli, sa muškim, ženskim i mladalačkim dezenima. Pitanje je dana kada će se u modnim časopisima pojaviti manekenke sa cool detaljem zvanim SHOPING BAG ON WHEELS.

Činjenica da sve više robe dovlačimo kući, ide u prilog torbi sa dva točka.

Funky Foldable Summer Music Festival Shopping Trolley Luggage Bag With Wheels

torba

Ako prelistamo album sa starim slikama, zapazićemo neka laka transportna sredstva koja su do danas nestala sa ulica. U vreme kada su automobili bili retki, osim konjskih zaprega na subotičkim ulicama mogu da se vide razna „prometala“ koja za pogonsku snagu imaju čoveka.

trg slobode subotica (4)

trg slobode subotica (3)

Cegeri, korpe…

trg slobode subotica (1)

Od svih njih najprimitivnije izgleda TRAGAČ. Uprkos tome, imala ga je gotovo svaka kuća u ono vreme. To govori o njegovoj praktičnosti i nosivosti. Nije bio baš za pijacu ali je nosio džakove, drva i trista čuda. Na srpskom se kaže tragač, na mađarskom tragacs a ako ukucate upit u google image, sve slike pod tim imenom ćete dobiti sa slovačkim, češkim ili poljskim objašnjenjem. Neko detaljno istraživanje zasigurno bi nas odvelo još dalje od našeg kraja i našeg vremena.

trg slobode subotica (2)



KOMENTARI

  1. Prohujalo sa vremenom kaže:

    Nekada davno, davno, u Novom gradu je ziveo jedan bracni par Folksdojcera. Bili su vec duboko zasli u godine i bakici je bilo tesko da nosi torbu sa svakodnevnom kupovinom. Mi deca bi obicno pomogli da joj ponesemo torbu ali to nije bilo ono pravo resenje. Za shoping bag na tockovima niko jos nije znao, barem ne kod nas. Jednog dana njen suprug (inace bravar u penziji) konstruise jednu jedinstvenu napravu za svoju suprugu. Bio je to jedan trougao sa drskom od kisobrana na vrhu a na donjem delu su bila dva tocka sa decjeg tricikla ili takvog neceg, postavljena jedan iza drugog. Ispod drske od kisobrana je bila montirana kuka i onda bi bakica okacila svoju tesku torbu i gurala tu skalameriju pored sebe i tako znacajno olaksala transport kupljene robe svojoj kuci.
    Sama rec „Tragac“ dolzi iz nemackog jezika – (die) Trage = nosiljka. nastaje negde u srednjem veku iz cisto prakticnih razloga. Nosiljku su morala obavezno nositi dva nosaca, jedan napred drugi pozadi. Onda je neko dosao na genijalnu ideju i prednjeg nosaca zamenio sa tockom, i tako ustedeo jednog coveka i koji je onda mogao da obavlja neke druge poslove. Drugi covek je gurajuci tragac mogao zbog pomeranja tezista tovara prema tocku, da sa manje snage prebacuje vecu kolicinu necega i to na duzu relaciju. Sve u svemu jedna mala revolucija u transportu. Tragace su po celoj Evropi koristili svi ljudi, poljoprivrednici, trgovci, zanatlije i naravno veliku ulogu je imao i u gradjevinarstvu. Izradjivali bi ga po pravilu zanatlije – Kolari koji su inace pravili solidna drvena prevozna sredstva i to tako solidna da su se nasledjivala sa jedne generacije na drugu pa tako i tragaci kao obavezan aksesoar svake domacinske kuce. U staroj Subotici su postojali specijalisti za transport pomocu tragaca, ali to su vec bili malo profesionalniji tragaci na dva tocka sa strane i prilicno velikom nosecom povrsinom. Bili su strateski rasporedjeni, jedna grupa ispred zeljeznicke stanice, i druga grupa ispred statue Svetog Trojstva gde bi cekali na musterije.
    Tricikli su vec bili nesto savremenije i modernije i svaka firma koja je bar malo drzala do sebe imala je jedan takav a voznja tricikla je bila ekskluzivno pravo i obaveza segrta, jer zamislite molim vas kakav bi to skandal bio da jedan majstor vozi triciklu sa materijalom i alatom kroz grad. Prvi puta sam vozio tricikl kao ucenik cetvrtog razreda OS u Jadranu. Tog dana nije bilo naseg skolskog posluzitelja koji je izmedju ostalog bio zaduzen da triciklom dovozi djacku uzinu iz skolske kuhinje koja je u to vreme bila smestena u jednom pomocnom objektu u porti pravoslavne crkve, pa smo moj drugar Ratko (sada vec pokojni) i ja kao dobrovoljci posli triciklom po uzinu u Zmaj Jovinu ulicu. Receno nam je da obavezno triciklu guramo svaki sa jedne strane, i ni slucajno da ne vozimo. Stigli mi na odrediste, lepo nam spakovali sendvice i mleko u kante rekli da budemo pazljivi da se vratimo nazad na vreme kako bi uzina bila podeljena na velikom odmoru. Kao vrlo bistra deca, dosetimo se da ja sednem pozadi na gepek i okrecem pedale, a Ratko da sedi gore na sicu i upravlja. To je odlicno funkcionisalo sve do prve krivine odnosno ulicnog coska. Ja sam okretao pedale iz sve snage a Ratko je malo sportskije usao u krivinu i mi se tu prevrnemo i nadjemo se zajedno sa celom uzinom u prasini. Ispravimo triciklu i lepo je kao sto nam je i receno doguramo u skolsko dvoriste. Toga dana nije bilo uzine a nas dvojica smo bili najslavnije licnosti dana u celoj skoli i svi su nas sa interesovanjem gledali i pokazivali – to su ona dvojica sto su prevrnula uzinu.

  2. Aleksa kaže:

    Tragač je bio nezgodan za prevoz pošto je točak bio napred, tako da je ceo teret tovara padao na ručke pa tim i na ruke. Savremeni tragač je – građevinska kolica. Oblik isti, gabarit malo manji, ali sa pravilno postavljenim točkom teret se ne prenosi na ruke. Ostaje samo da se gura. Vremena se menjaju a stare stvari nestaju, tako i mi polako sa njima.

  3. stormwatch kaže:

    Ja samo cekam da se neko javi i priseti se starih vrimena kada je tragach bio glavni workhorse, i onda samo cekam pricu o tome kako je njegov tragach bio najbolji i kako danasnji oblici prevoza tereta ne valjaju, neg je tragach prava stvar.

  4. NijeMiJasno kaže:

    Udario bih rado jedan lajk za napisan tekst, a i za iscrpne i interesantne komentare, ali ne znam zašto ne može.
    Onako je bilo puno interesantnije, kada se moglo videti raspoloženje čitalaca teksta kroz količinu pozitivnih i negativnih mišljenja čitalaca..

  5. Aleksa kaže:

    @stormwatch
    Kad smo već kod „starih vrimena“ ja nažalost imam jako loše uspomene na taj tragač, pošto sam bio prinuđen da ga dva puta mesečno guram sa jednog kraja grada na drugi. Naime, otac mi je bio pekar, a peći su se ložile drvima od kojih je sagorevanjem nastajao ćumur, pa sam tako ja svaki put nosio kući na tragaču tri džaka ćumura – od pekare, pa ispred Jadrana, Lisinskijevom do Gubo gyara, usput moleći Boga da se ne nađem sa nekom poznatom devojkom. Tragač jeste bila prava stvar u ta vrimena, ali se vrimenja menjaje, sve se manje koristu starovinske stvari.

  6. stormwatch kaže:

    @Aleksa

    Kompletno vas razumem, i moja familija je koristila tragach u prevozu robe, pa znam o kakvim strahotama su mi pricali roditelji.

  7. gajeva kaže:

    A, obranca,šta je to?A roljka ?G.Lanski,evo ideja.

  8. lj.st. kaže:

    Ušao sam na pola časa pa možda nešto nisam čuo ili video iz ove rasprave ali ne mari, dodajem jednu ideju: u etimološkoj i semantičkoj analizi odakle dolazi naš tragač i šta nosi trebalo bi da razmislimo o racionalnosti kao jednoj od karakteristika nemačkog duha. Naši težaci bi kad treba nešto odneti, doneti, preneti, nositi . . . uprtili na leđa, na krkače pa dokle izdrže kičma, kolena i drugi zglobovi. Nemci su malo racionalniji pa su smislili TARGE, na prmer. Targe traže rad u paru a to nije uvek lako obezbediti. Postoji zamena za onog drugog: TOČAK. Uzmeš targe, na jednu stranu staviš točak, drugu stranu metneš u šake i – teraj bajo. Tu spravu mi zovemo TRAGAČ i služi da prevoz, prenos, nošenje . . . Nemci bi, čini mi se, rekli za nošenje : TRAGEN. Nemači mi nije baš maternji ali sve mi se nešto javlja da nam je sprava koju mi zovemo TRAGAČ stigla odande odakle i Dunav dolazi pa tamo treba tragati i za poreklom i za značenjem reči TRAGAČ. Nije ni čudo što nas Google vodi na tu stranu i šeta nas po Slovačkoj, Poljskoj i Češkoj kako svedoči Lanski, baš tamo gde su Nemci malo-malo pa voleli da „svrate“. Uzgred, kad smo kod nošenja moram da vam ispričam i ovo. Jednom u kafani čujem razgovor, jedan dugajlija priča nekom poznaniku šta radi i kako mu je. Nisu se izgleda, odavno sreli pa dugajlija uz pivo objašnjava onom drugom da radi u Fidelinkinom mlinu. Pa šta radiš tamo – pita onaj drugi. Nosim džakove. Neke budale mi tovare, ja samo nosim ! Često se setim tog razgovora i objašnjenja: Neke budale mi tovare, ja samo nosim ! i evo sad mi opet dođe to napamet dok sam gurao ovaj TRAGAČ da bih dao doprinos raspravi o njenom poreklu. To mi je otvorilo drugo pitanje: da li je teže nositi ili tovariti. Ajd sad !? P.S. Bacio sam oko u međuvremenu na tekst @Prohujalo sa vremenom i vidim da je sve već objašnjeno ali šta fali da okrenemo i drugu turu.

  9. Lajčo kaže:

    Kad je reč o džakovanju (nošenju džakova), stvar je složenija nego što se to čini na prvi pogled. To su se uverili neki koji su bili dobri na dizanju tegova u teretani a postradali na Javnom skladištu, Zorci ili drugde gde su išli da rade preko studentske zadruge.
    Nisu mogli da se nose sa radnicima koji to rade svaki božji dan. Ja ne znam ali mora da je puno toga u tehnici.

  10. Prohujalo sa vremenom kaže:

    Izraz „tragac“ koji mi koristimo ima bez sumnje svoj etimoloski koren u nemackom jeziku. To medjutim ne znaci da su Nemci prvi izmislili rucna kolica za prenos tereta. Postoje indicije, ali ne i materijalni dokazi, da je tragac ili nesto njemu vrlo slicno bilo poznato i u antickoj Grckoj. U drevnoj Kini su takodje poznavali nesto nalik na tragac. Tragac ovakav kakav mi poznajemo nastao je u tzv. visokom srednjem veku, najpre u gradjevinarstvu i rudarstvu kasnije i u poljoprivredi, kao i kasnije u ostalim segmentima svakodnevnog zivota. Najverovatnije prvo u Engleskoj, Francuskoj i Holandiji, i kasnije se pojavljuje i u Nemackoj. Sa stanovista fizike tragac nije nista drugo nego jedna poluga sa tockom kao tackom oslonca. Odatle i dolaze razne forme tragaca, sa duzim ili kracim drskama, vecim ili manjim prednjim tockom, vecom ili manjom povrsinom za teret, a vec u zavisnosti od toga koji i kakav teret se transportuje. Seljak koji transportuje seno sa livade ima sasvim drugacije zahteve i potrebe od onoga koji vozi kamen ili pesak po gradjevini. Osim dobro izbalansiranog tragaca potrebno je i poznavati tehniku, ne samo vozenja (guranja), nego i tovarenja odnosno plasiranja tereta i nalazenja optimalnog tezista za taj teret koji se transportuje. Samo onome koji vlada tom tehnikom tragac pretstavlja olaksanje za prenos tereta. Danas imamo cesto priliku da vidimo, pogotovu mladji svet, koji rado nosi ranceve, i meni kao isluzenom starom soldatu se dize kosa na glavi kada vidim kako ih nose potpuno pogresno. Samo onaj ranac koji je optimalno pakovan i jos optimalnije smesten na ledjima tako da je teziste tereta i teziste nosaca potpuno medjusobno sukladno i samo onda moze biti od koristi na tezim i duzim marsevima. Sve drugo je samo mucenje i nepotrebno strapaciranje i besmisleno rasipanje telesnih resursa coveka, i to vazi kako za tragac tako i za ranac.

OSTAVITE KOMENTAR