Tramvajem u blato

Stari tramvaj u San Francisku ili onaj žuti lisabonski, obavezno uđu u kadar kada gledamo sliku koja treba da probudi interesovanje turista i onih romantičnih duša koje veruju da su stara vremena bila dobra. Ima još lepih varoši kojima promiču stari modeli tramvaja čiji je prvenstveni zadatak da dočaraju prošlo vreme.

Kada se setimo onog subotičkog i njegovog vremena, ne možemo da zaboravimo prašinu i blato koje je vladalo periferijom a na nekim mestima se pružalo i do praga centra grada. Tako je i tramvaj morao da siđe u šorove koji nisu ni nalik onima iz gorepomenutih gradova, ali su ipak naši, pa će nam se možda jednog dana, i tako prašnjavi, činiti delom nečeg lepšeg i bezbrižnijeg.

Subotički tramvaj je zagazio u blato 1959. godine kada su šine u Aleksandrovu skrenule kod crkve, iza spomenika kroz ulicu Aksentija Marodića, a potom širokim šandorskim „bulevarom“, odnosno ulicom Vojislava Ilića, kuda je nova pruga vodila do železničke  stanice Aleksandrovo predgrađe. Tramvaj je u ovaj kraj stigao dvadesetih godina, a kada je počela da raste industrijska zona, ukazala se potreba za nastavkom pruge, koja je tada sišla sa glavnog, međunarodnog puta.

Tog dana kada su gvozdena kola prvi put protresla stare nabijenice, stotinjak mladih i starih Šandorčana se vozilo besplatno, a ostali su izašli na ulicu da vide ovo čudo. Poređali su se pored pruge u opštem oduševljenju.

Kao i prva, tako je i poslednja vožnja bila fraj, jedanaest godina kasnije. Niko to nije znao osim onih koji su se zatekli kada je šandorski tramvaj obišao poslednji krug. Bio je 14. jul 1970. godine. Četiri godine kasnije nije ga više bilo ni drugde u Subotici. Kako to znaju da kažu za pokojnika: „On je sada sigurno na nekom boljem mestu“.

Lansky



KOMENTARI

  1. Komsija kaže:

    Inace, nema ga vise ni kao vikend-kucice… pre desetak godina je rasturen ko zna iz kojih razloga

  2. Borko kaže:

    @komšija, molim vas podsetite me gde je ova vikend kućica bila. Sećam se nje iz detinjstva, ali sam bio jako mali i ne mogu se seti lokacije.

  3. Kertvaros kaže:

    Sandor nije bio moj svet i taj kraj poznajem relativno slabo pa i tako i tramvaj na tu stranu. Linija Palic – Somborska kapija mi je bolje poznata. Granica blata je bilo stajaliste „Teretna stanica“. Tamo se iz tramvaja direktno gazilo u blato. Na sledecim stanicama, Centrala, SAND, obe kasarne sa senjakom i sve do glavnog ulaza na Palicu su bila blatna nepoplocana stajalista. S vremena na vreme bi se te stanice malo posule sljunkom i to je bilo sve. Glavni ulaz na Palicu bio je takodje posut sljunkom, ali onim finim sitnim i belim pa je to izgledalo cisto opticki malo lepse i bolje. Stanice od „Suda“ pa sve do iza Rudica su bile uglavnom u boljem stanju. Dalje prema Blaskovom krizu i Somborskoj kapiji je opet bila ista pesma i blato. Danas mozda nepoplocana stajalista i slika konjske zaprege pored tramvaja nekoga iritiraju i deluju mu cudno i nestvarno. Onome ko je od rodjenja navikao na takve stvari, to je nesto najnormalnije. Niko to nije realizovao kao nesto neobicno i prosao bi kraj toga bez da je toga svestan i da mu izgleda cudno.

  4. Aleksa kaže:

    Subotički tramvaj će biti večna rana na mom srcu. Šezdesetih godina,ogromnim zalaganjem radnika SET obnovljena je pruga prema Paliću. Od igrališta Sand pa sve do ulaska u Palić izgradjena su dva koloseka. Kod Somborske kapije je napravljeno okretište. Nakon toga je produžena trasa u Aleksandrovu, prvo do stanice a nakon toga do Fidelinke. Kupovani su tramvaji, istina korišćeni (zar sada,nakon 50 godine ne kupujemo stare autobuse?).
    Kraj tramvaja se počeo nazirati kada se zimi ukinula linija prema Paliću. Potom dolazi do rekonstrukcije dela E-5 puta od ulaska u grad do Palića. Izgradnjom tzv moderne saobraćajnice sa četiri trake prvo se gubi linija prema Aleksandrovu (koja je bila najrentabilnija) a dalje se održava saobraćaj na liniji Prva kasarna – Somborska kapija. Medjutim, kako se radovi ma proširenju E-5 puta nastavljaju prema Paliću, konačno se ukida tramvaj u Subotici.
    Dali je to moralo da se desi, možda i nije jer su se tramvajske šine mogle ugraditi u kolovoz (ima za to dosta primera ne tako daleko od nas – Osijek,Segedin,Debrecen – kada vidim tramvaj u Debrecenu plače mi se).
    I šta se sada dešava, stari autobusi koji neprimereno zagađuju vazduh, nema dovoljno vozača, ukidaju se polasci, cena vožnje veća nego u Beogradu, ulice zagušene automobilima,
    To je 21,vek u Subotici.

    Još da odgovorim Borku. Tramvaj na zadnjoj slici se nalazio u Vikend naselju na Kelebiji.

  5. ČINJENICA kaže:

    Do reinkarnacije, iliti velikog com back-a subotickog, crvenog tramvaja, koji od 74-te godine klamće „nebeskim prugama“. tek svojevrsni „In memoriam“.
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2019/02/tramvaj.jpg
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2019/02/tramvaj-4.jpg

    Uvek kada mi na ulici zazvoni uvo, pomislim da ide tramvaj. Svestan sam da je svojevremeno jednoglasno ukinut (taj jedan glas je i bio presudan!), ali za svaki slučaj,pružim korak. Šta znam, moguće da se nikad neprežaljeni Nj,V. (Njegovo Veličanstvo) Tramvaj zvani želja povampiri, pa iz mračnog depoa „Narodnog pozorišta-Nepszinhas“ izađe među onaj isti narod koji ga se prvo odrekao, pa potom „puj-pike ne važi“ poželeo. A onda, da vidite rođeni moji…Autobusi zbog smrznutog goriva k’o mečke ni makac do proleća, a on, Nj. V. Tramvaj, polako klaj-klaj od pozorišta do fontana od „Žolnai“ keramike, i krugom oko parka do Gradske kuće i Sinagoge. Za sada.
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2019/02/tramvaj-5.jpg

    Naravno, prvih dana bi ispred njega išao kondukter sa crvenom zastavicom dok se ljudi ne priviknu, a posle – ihaaaj! Cingl-dongl! Čuuvaaaj, prijatelju, nije šala! Pazi, molim te, ide tramvaj?! A u tramvaju bi, na primer, konferansije objavljivao: „Narodno pozorište-Nepszinhas. Molimo putnike iz partera malo napred!“ „Gradska kuća, svečana sala. Ne razgovarajte sa vozačem, pardon-glumcem!“ Ili, pak: „Dragi putnici, Sinagoga (obnovljena). Neka se spreme oni koji izlaze (šta, zar ima i takvih?!).
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2019/02/tramvaj-6.jpg

    No, šta kažete, ako nećemo sa neizvesnim investicijama, i svako malo prolongiranim završetkom pozorišne zgrade, mogli bismo sa režiserom i pozorišnom scenografijom. Bilo bi to zaista čudo od Drame i „Narodnog pozorišta-Nepszinhas“ iz Subotice u izgradnji. Da li i izgradnji, ne zna se?
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2019/02/tramvaj-7.jpg

    http://www.youtube.com/watch?v=xu3kAmPmDGg

    Kabina jednog od dva vagona tramvaja u krugu „Suboticatransa“, snimljeno 2.7.2014. godine

  6. Borko kaže:

    @Aleksa, e jeste, tako je, podsetili ste me, hvala vam mnogo ! Kao mali sam išao u taj kraj sa pokojnim dedom. Imao je negde tamo, u komšiluku te vikend kućice i tramvaja, nekog prijatelja koji je pravio vino, dok su oni vodili svoje razgovore, ja sam pio mošt, hehehe. Davno beše, lepa, bezbrižna vremena…

  7. Anonimni kaže:

    Četrdeset i pet godina VEC bez tramvaja, mnogo ranije su u Novom Sadu IZGUBILI
    tramvaj, IZGLEDI su da ce ga kad-tad dobiti NAZAD.
    1974. GOD., april 2- posle podne SVI SMO SE RAZISLI – nismo bili svesni, sta dalje – Subotica-Szabadka postala je ponovo NAJVECE SELO U EVROPI.
    – Moja malenkost, imam dosta toga u dve dimenzije, ipak da se spomene SŐREGI JÁNOS koji je sakupio sve sto se moglo skinuti sa tramvaja koji su iz otpada, odneseni u pretapanje – tri dimenzije
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2019/02/sorsegi-palics-1.jpg
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2019/02/sorsegi-palics-2.jpg
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2019/02/sorsegi-palics-3.jpg
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2019/02/sorsegi-palics-4.jpg

    Sada dolazi 2-gi APRIL – da li kod Čelika – izvinite, kod Kineza – bit ce nas dvoje-
    -troje.
    Kod prve kasarne sve je pod lokotom, a u garnituri motornjak, prikolica
    navucen je SCHUT, neki dzakovi, nema da se priblizimo, nije to za nas. DGY-SU

  8. Kertvaros kaže:

    Hallo Lansky,

    Da li bi se moglo saznati ime autora fotografije gde idu tramvaj i zaprega paralelno jedno uz drugo? Mozda cak mesto i vreme. Fotografija ima ekstremno snazan izraz i poruku, i zanatski je perfektno odradjena.

  9. Lansky kaže:

    Cela jedna serija kolor fotografija subotičkog tramvaja napravljena 1967. godine, našla se na internet prodaji kao slajdovi. Ne sve odjednom nego je prodavac puštao po malo. Nije potpisan autor a prodavac je u Ujedinjenom Kraljevstvu. Snimane su na raznim tačkama i vidi se ne nije amaterska fotografija. Većina je objavljena u ovoj rubrici od 2010. godine do danas.
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2013/03/tramvaj-1967-subotica.jpg
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2013/01/Beogradski-put-tramvaj-1.jpg
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2013/03/tramvaj-kod-partie.jpg

    Osim ove serije, imali smo kolor slike Ernea Arnolda iz tadašnjeg Foto-kino kluba i slike u boji koje nam je ustupio Đula Ditrih.
    Đula nam je nabavio pregršt crno belih, bile su tu i fotke Edvarda Kirbusa…
    Iz svega zaključujem da je subotički tramvaj u svoje vreme bio atrakcija i zato toliko fotografisan. Subotičani ga nisu uzimali zdravo za gotovo, mada je bio u lošem stanju.
    Za ovu seriju iz 1967. gotovo sam siguran da je uradio neki stranac koji je za temu imao samo tramvaj.

  10. Kertvaros kaže:

    @ Lansky
    Da je seriju slajdova odradio neki stranac je sasvim moguce. U inostranstvu je nemali broj ljudi (fotoamatera) koji rade Tram-spotting. Fotografisu tramvaje sirom sveta, snimaju razne tipove i modele tramvaja, sortiraju i arhiviraju te snimke, medjusobno razmenjuju znanje i iskustvo. Oni su prave enciklopedije tramvaja sirom sveta. Sto egzoticnije time primamljivije i interesantnije. Sasvim je moguce da je i nas tramvaj jedan takav spotter ovekovecio.

  11. ČINJENICA kaže:

    Njegovom Veličanstvu Tramvaju svakako da nije mesto „iza rešetaka“ (ograde) lokalnog prevoznika, nego u društvu inih korisnika. Ako nikako drugačije, onda barem kao par vagona u gradu, koji su (srećom) izbegli sudbu sabraće i nisu završili kao koševi za kukuruz ili pak sekundarna sirovina. Po svemu sudeći, veliki come back će uslediti na sveti nikad, a možda ni tada. U međuvremenu ajd’ da sa kantom-dve, pa i više boje osvežimo izgled. Zaslužili su!
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2019/02/tramvaj-1.jpg
    Unutrašnjost kabine jednog od dva vagona tramvaja u krugu „Suboticatransa“, snimljeno 2.7.2014. godine
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2019/02/tramvaj-2.jpg
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2019/02/tramvaj-3.jpg
    Tramvaj u Matka Vukovića (kod Rudića)

  12. Kertvaros kaže:

    Ako tramvaj kod Rudica pretstavlja nekakav spomenik ili nekakvo secanje, onda ga treba ostaviti onakvim kakav je bio. Ovo sa reklamom i klima uredjajem je isto kao da vam se neko popisa na grob vlastitog oca.

  13. Kertvaros kaže:

    Na dve fotografije od 02. 07. 2014 godine je prikazan cockpit tramvaja. Sa leve strane je rucica za odredjivanje brzine kretanja a sa desne je kocnica. Izmedju njih je drveni sanduk u kome je bio smesten pesak koji je sluzio za smanjenje putne distance prilikom naglog i hitnog kocenja.

  14. stormwatch kaže:

    Da li bi neko bio dobar da posalje sliku onog tramvaja koji stoji u jednom dvoristu na Makovoj Sedmici?

  15. Anonimni kaže:

    BILO JE OBJAVLJENO, a ima ga jos i u Malom Beogradu – cardak za kukuruz
    ono sto je kod male kapelice – tj. Rudic stanica – TO SU DVE PRIKOLICE –
    ZNAM KOJE VLASNIK – privatna svojina

OSTAVITE KOMENTAR