Trg iznenađenja

Na sredini Drapšinove ulice trenutno se nalazi veliki prazan plac, dobijen rušenjem starog kupatila. Uz vrlo malo mašte, ovaj prostor se može zamisliti kao mali trg, okružen zanimljivim lokalima, u čijem središtu može biti bašta kafića, fontanica…Već i sam Gomborski sokak, na korak od Gradske kuće, uvodi šetača u jednu sasvim drugačiju atmosferu.

drapsinova

drapsinova

Zašto su turistima toliko dragi mediteranski gradovi puni uskih uličica i pjaceta ? Nepredvidivost, mogućnost da se izgubite, da otkrijete nešto novo, onda kada ste već sigurni da ste sve videli. Na prvi pogled, život u predgrađima, udaljen od gužve i drugih ljudi, pruža određeni komfor, ali vreme pokazuje da donosi i depresiju.

Vidljivost života na ulici, koju čine prolaznici, prodavnice i kafići, jeste nešto što ne gubi na privlačnosti čoveku, društvenom biću. Otuda tolika briga za izgled centra grada, koji svi doživljavamo kao produžetak svog doma.

Mali, intimni javni prostori, „trgovi iznenađenja“ koje šetač pronalazi tamo gde im se ne nada, pre par decenija zamišljani su u nekim od brojnih neiskorištenih dvorišta, ali se ta ideja pokazala nesavršenom na onim mestima gde ne postoji strujanje prolaznika. Rušenje nekih zgrada u prošlosti, razbuktalo je maštu građanstva i stručne javnosti te dovelo do javnih rasprava koje nisu imale nikakav uticaj na mestima gde se odlučivalo.

 

Pozorište

Rušenje starog pozorišta otvorio je jednu sasvim novu dimenziju centra grada. Nije bio mali broj onih koji su na ovom mestu poželeli trg. Čak i tadašnji gradonačelnik Geza Kučera, u neformalnom tonu se izjasnio za tu ideju ali se zbog te izjave grdno pokajao, što je pokazalo koliko su snažni interesi i moć onih koji ruše i grade.

trg-bez-pozorista

Ovaj trg će ostati zauvek na crtežu a mišljenja su ostala podeljena. Oni koji su protivnici širenja Trga Slobode, smatraju da idealan trg ne sme da prelazi 30 metara širine. Veliki trgovi najčešće su pratioci totalitarnih režima, gde su bili potrebni za velika okupljanja, manifestacije tvz MASOVKE (Tjen An Men, Crveni trg).

Trg ispred RK Beograd

Prazan plac na mestu srušenog mlina u ulici Borisa Kidriča (danas Korzo) čekao je gradnju 15 godina. Kako će se budući poslovni objekat uklopiti u ambijent starog korzoa, bilo je pitanje koje je mučilo subotičke arhitekte početkom osamdesetih. Jedna od ideja bila je i formiranje male pjacete na prvih 15 metara placa (dipl.ing.arh. Goran Martinović i dipl. ing. arh. Jožef Čipa).

predlog resenja

Ponuđenim rešenjem se predlaže povlačenje građevinske linije budućeg objekta za 15 metara u odnosu na postojeću građevinsku, odnosno regulacionu liniju. Novoformirana pjaceta sa razgranatim drvećem na njoj, koje bi bilo u prvom planu, eliminisala bi pitanje arhitekture budućeg objekta. Vidljivi zabat zgrade br 11 se prema ovom predlogu ublažava oslikavanjem zidne površine secesijskim motivom.

RK-Beograd-izgradnja-2

RK-Beograd-izgradnja

Gradonačelnik Jožef Palenčar polaže kamen temeljac za novu robnu kuću

1 RK Beograd

RK-Beograd-izgradnja-3

Ništa od svega

Subotica je jedan od retkih gradova koji su nekim slučajem u centru sačuvali čitave blokove prizemnih kuća male vrednosti. Otkupiti neke i formirati nove atraktivne javne prostore koji bi bili podsticaj izgradni oko njih i nova vrednost celoj zajednici – to je ideja koja bi bila lako sprovodiva, da je moguća.

Istorijska prilika da se nikad jeftinije dođe do prostora za tako nešto, neće biti iskorištena jer nas je zatekla u zlo vreme. Na svim tim mestima biće izgrađene stambene zgrade sa manjkom parking mesta i ništa drugo. Čak i srazmere, spratnost ili kvalitet te buduće gradnje, ne može niko da garantuje jer je sve u milosti investitora. Danas ne postoje efikasni mehanizmi kojima bi se do kraja sprovodili građevinski propisi.

To ne treba shvatiti kao isključivu krivicu investitora. Neki od njih su imali itekako dobre ideje i namere ali im se isprečila divlja gradnja ili slabost sistema da odlučno reši neki naizgled mali problem.

Prilikom rušenja starog pozorišta mnogi su uprli pogled u Zavod za zaštitu spomenika kulture, ne znajući da to nije nezavisna ustanova već gradska, i da će uvek morati da sprovodi volju vlasti kao i bilo koja opštinska služba.       Šteta.

 

Lansky

 



KOMENTARI

  1. Deki kaže:

    Komentarisao sam još davno, taj potencijalni trg koji je mogao da bude na mestu pozorišta… I mislim da veličina, narošito u ovom subotičkom kontekstu, nema nikakave veze sa totalitariznom. Od pozorišta su mogli da ostanu samo stubovi, kao podsećanje na neku prošlost koju je grad imao, kao i jedan mali, letnji, kafić sa terasom (takođe omaž jednom divnom Yu Festu), a da se na mestu sadašnje zgrade pozorišta išlo sa „spuštenim“ trgom, kao jednim grotlom, kao otvorenim amfiteatrom opasanim stepeništem sa svih strana… I drveće u ogromnim saksijama, i bina, i predivne (sada uglavnom) sakrivene zgrade poput one građene u stilu, čini mi se bečke ili minhenske secesije u kojoj se na uglu nalazi Ravel… Bio bi to najlepši trg u krugu od hiljadu kilometara… tačno je, onim novoizgrađenim zgradama u Vladimira Nazora koje bi takođe gledale na trg, bio bi potreban face-lifting, ali to je bezmalo dečija igra da se izvede. A onda kada sam se probudio…

  2. stormwatch kaže:

    Znaci po ovom gore texu ispade da je bolje da Subotica u centru ostane jezgro sa vlaznim udzericama i nakrivljenim nabijanicama ™….da su tako razmisljali oni koji su se (na srecu) pitali pre 100-150 godina, imala bi Subotica nakrivljenu udzericu za gradsku kucu. Mislim jbt. Ljudi su pre vek i kusur od Subotice pravili grad sa velelepnim zgradama, vilama i tramvajem, a razmisljanje coveka u 2015. je da Subotica treba da ocuva „sjaj“ prizemnih nabijanica male vrednosti.

  3. EagleX kaže:

    Trg na mestu pozorista, tj. prosirenje postojeceg trga je izuzetno losa ideja.
    Trgovi treba da imaju jasno definisanu formu, u vecini slucajeva treba da budu skoro simetricni ili simetricni. Da je, kojim slucajem, uklonjeno pozoriste dobili bismo nekakav dzep koji bi imao funkciju nekakve pjacete sto je skroz bzv.
    Meni se cini da je ta ideja oko tog trga isforsirana u ranim fazama rusenja pozorista vise iz besa odredjenih gradjana sto se to desilo pa im je varijanta da se nista u inat ne izgradi bila bolja nego da dobiju moderno pozoriste.

  4. STeve kaže:

    Od svega, trg u Drapsinovoj mi se najvice dopada, i mislim da je odlicna ideja.
    Steta je sto politika i ostali interesi nisu u prilog tome. Prakticno unistavaju grad, i jesu 90% faktor koji je kriv za trenutno stanje.

  5. Dragče Gevaravić kaže:

    Mnogo mi je žao ulice Petra Drapšina.
    Ona bi uz malo mašte mogla postati kao što su Skadarlija u Beogradu ili Laze Telečkog u Novom Sadu. Ulice koje su u centru ili blizu centra, ali ipak nose potpunu drugačiju atmosferu u odnosu na ostatak grada i daju jedan poseban šmek, umetnički, boemski, kao mali kutkovi u koje se se čovek može sakriti od ostatka sveta.

  6. vokille kaže:

    Ne mora veliki trg da označava nešto totalistički (trg svetog Marka u Veneciji npr.), ali je suludo rušiti pozorište da bi se to postiglo.
    Petra Drapšina bi se uz doterivanje mogla stvarno predstaviti kao nekakva Skadarlija, to bi ipak oživelo grad. A u centru, postoji hroničan manjak zelenih površina. Nedavno se razmatralo ovde o stvaranju parka ispred Srpske pravoslavne crkve, uz korigovanje trase Partizanske, i stavanje kružnog toga na raskrsnici Zmaj Jovine, Partizanske i Arsenija Čarnojevića. Između Celovečke, Partizanske i Zmaj Jovine, posadio bi se park (ni slučajno širenje onog parkinga)! Nažalost, ne vidim način na koji može da se izgradi Srpska čitaonica koja je uništena u ratu, a da se uklopi u sredinu, tako da je najbolje i taj razrušeni plac pretvoriti u prirodni produžetak parka.
    Ovo je samo jako grubi urbanistički predlog toga:
    http://postimg.org/image/gq2b8q1gf/
    A ovakva fontanica bi lepo legla+malo jezerce, koje je iznenađujuće uspelo u Dudovoj šumi. Ovako bi se donelo osveženje u sam centar, da zelenilo razbije teksturu kamena i betona.
    http://www.zastavki.com/pictures/1600×1200/2010/World_France_A_fountain_in_the_park_021966_.jpg

OSTAVITE KOMENTAR