Trolejbus za Suboticu

Ovo vozilo za gradski prevoz putnika pokreće struja, dakle ne zagađuje, tiše je i štedljivije od autobusa a nisu mu neophodne šine kao tramvaju. Trolejbus za subotički javni prevoz možda se i pominjao u brojnim elaboratima koji su razmatrali razne mogućnosti, ali nikad nije bio tako blizu da postane stvarnost, čak i da se proizvodi u našem gradu, kao što je to bilo 1954. godine.

Predstavnici „Severa“ su na zagrebačkom Velesajmu 1952. godine počeli pregovore sa nekoliko firmi o kupovini licence za proizvodnju trolejbusa. Najbolju ponudu imala je italijanska firma „Ansaldo“. Novembra te godine potpisan je ugovor i od tog momenta su u fabrici počele opsežne pripreme za proizvodnju. Naravno, i preduzeće „Subotički električni tramvaj“ počelo je sa planovima u tom pravcu. Ambicija je bila da se uvedu nove linije i broj putnika na godišnjem nivou upetostruči.

Zašto onda trolejbus nije krenuo našim ulicama, to zna malo ko. U jednom momentu je počela negativna kampanja, lokalne novine su pisale o beogradskom trolejbusu kao lošem rešenju, a kada je na njemu namenjenoj trasi Senćansko groblje – Zorka krenuo novi plavi autobus, iste novine nisu štedele pohvale za mekana sedišta i ljubazne konduktere. Umesto „Severa“, posao je preuzeo zagrebački „Rade Končar“.

U Frankopanskoj ulici, kod Škole za decu oštećenog sluha, 1960. godine

Lansky



KOMENTARI

  1. avet kaže:

    Trolejbus kao rešenje dela problema javnog prevoza nema nikakvu opravdanost i prednost ispred autobusa, osim što ne zagađuje gradski vazduh.
    Jedina prednost je što ispunjava sve ekološke norme, ništa više od toga.
    Niti je brži od autobusa, niti ima bilo gde prvenstvo prolaza.
    Kada su gradske saobraćajne gužve u špicevima, i autobusi i trolejbusi mile zajedno sa ostalim automobilima u istom redu.
    To bi bilo samo polurešenje problema.
    Sve dok vozilo javnog prevoza nema SAMO svoju nezavisnu putanju kretanja gde će se samo ono kretati, nema brzog i efikasnog javnog prevoza, a u Subotici je to teško izvodljivo zbog uskih ulica i neplanske izgradnje grada u maltene svakom pravcu.

  2. Kondukter kaže:

    Koliko bi kostalo sklapamje trojejbusa po stranoj licenci? Koliko bi bila obimna serijska proizvodnja i koliko je uopste veliko trziste za takvo nesto. Strani davaoc licence sigurno ne bi dozvoljavao da mu Sever pravi konkurenciju na stranom trzistu i on bi u svakom slucaju odredjenim klauzulama ugovora zastitio svoje trziste. Sa ekonomskog stanovista produkcija trolejbusa je neisplativa, saobracajno – tehnicki za javni prevoz je vec samim kapacitetom za broj putnika – deplasirana.

  3. (ba)laban kaže:

    U eri hibridnih vozila više nema razloga da se razmišlja o trolejbusima.

    Inače, tekst se odnosi na vreme pre šezdesetak godina i svaka čast autoru na podsećanju da je i u ono vreme bilo pametnih ljudi koji su bili ispred svog vremena.

  4. Znalac kaže:

    Prava poenta ovoga teksta je da subotičke gradske vlasti nikada posle drugog svetskog rata nisu bile sposobne ni za jedan veći projekat.

  5. Megille kaže:

    Javni prevoz jejedino rešenje u Subotici-pogotovo ako se govori o tramvaju pa i o trolejbusima. Ovo što se danas dešava u Subotici je više neizdrživo ,naime građani -pešaci više nemaju prostora sve je podređeno automobilima. Treba gradsko jezgrao rasteretiti od automobili ,uvesti efikasan ekološki javni prevoz. Uostalom automobilima sa unutrašnjem sagorevanjem su obrojeni dani-dolazi nova era električnih automobila ali zbog cene neće biti dostupni svakome. U svim Europskim gradovimase gleda da se zabrani kretanje automobilima u centralnom jezgru grada. Da subotica je imala tramvaj kada je grad bio deo Austrijskog carstva ,pa i poslije. Više je ličio na grad nego danas kada smo svedoci samo devastiranja i rušenja i gradnje objekata koji se ne uklapaju u arhitektonski ambijent grada. Više se ne zna koji deo grada ‘grad’ a koji deo je predgrađe. U Subotici vlada urbanistički haos…prometni haos ,kao i haos u glavama zaduženih o vođenju grada…

  6. Megille kaže:

    @ Znalac : Bili su ‘ sposobni’ , ukinuli su Tramvaj , ‘devastirali’ su urbanizaciju grada-i danas isto nastavljalju… Čak i za vreme drugog svetskog rata Subotica imala svoju elektranu, ta Subotička elektrana je radila i u ratnim vremenima ,Tramvaji su prometovali od Šandora do grada ,od grada do Somborsle kapije pa do Palića i kroz ulicu Splitske Aleje do Muškog štranda. Bilo je predviđeno da se krak šina-trase produži prema današnjem subotičkom naselju Željezničko naselje pa prema Makovoj Sedmici koja bi se kasnije račvala prema današnjem naselju kod prve kasarne ( Huszarkaszarnya )…

  7. Realan, (Anti)sistem kaže:

    Subotica je dobila status grada ali je palanka koja nestaje. Marginalizuje, ismeva, ponižava, proganja, hapsi, proteruje i uklanja ljude sa idejama i znanjem koji mogu da stvaraju i jačaju je. Primer su inovatori braća Grabarević a takvih je na hiljade. Pozdrav sa druge strane grane od izbeglog od „napretka“.

  8. Kondukter kaže:

    Pitam se da lo je neko od cenjenih komentatora ikada u zivotu video jedan trolejbus? Da li vi znate da je gradnja infrastrukture za takvo vozilo enormno skupa i njeno odrzavanje isto tako. Nabavka tj. kupovina jednog trolejbusa je duplo skuplja od standardnog autobusa za gradske linije. Konfiguracija grada Subotice nije podesna niti za tramvaj niti za trolejbus. Kapacitet prevoza putnika jednog trolejbusa je vrlo skroman i neuporediv sa recimo tramvajem. O gradskoj zeleznici i njenom kapacitetu da i ne govorimo. Sto se Severa tice kao potencijalnog proizvodjaca Trolejbusa, ispricati cu vam samo jednu malu epizodu. U to vreme (50-tih god) preduzece Sever, tada na uglu Palickog puta i ul G Pricipa, je posedovalo izmedju ostalog jednog belog magarca koji je bio upregnut u jedan mini spediter sa kojim je jedan stariji radnik vozio po Palickom putu i kupovao mleko, hleb i ostale ziv. namirnice za potrebe zaposlenih u firmi. Time hocu da kazem : Sever je verovatno bio u stanju da proizvede poneku komponentu za trolejbus, ali kompletno vozilo sigurno ne. Za vreme socijalisticke izgradnje i „petoljetki“ bilo je mnogo zelja i jos vise maste, ali je manjkalo znanje strucnost, kapaciteti i naravno tehnologija. U to vreme su narocito po Bosni gradjene Greenfield – fabrike kojima je manjkalo strucne radne snage pa je iz Subotice koja je imala relativno solidnu i kvalifikovanu radnu snagu, raznim obecanjima, ali i boljom platom i privilegijama, regrutovana za rad u Bosni. To se je opet odrazilo i na Suboticku privredu koja je zbog svoje pogranicne pozicije i blizine Varsavskom paktu i potencijalnom agresoru, bila daleko manje forsirana nego privreda u unutrasnjosti zemlje.

  9. Megille kaže:

    @ Kondukter : Ima novaca za Trolejbuse pa i za tramvaje u Subotici, samo bi novac trebalo koristiti racionalnije i na važnije stvari, ne ulagati u jalavi sport jer to je obično izvlačenje novca iz budžeta, i to nema veze sa razvitkom Subotice već prazna priča zarad interesa i bogaćanja pojedinaca…

OSTAVITE KOMENTAR