Tržni centri u Subotici – dva primera

Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, u razvoju grada Subotice pojavili su se „zanatsko-tržni centri“. Arhitektonski i koncepcijski prevaziđene ideje u odnosu na šoping centre razvijenog sveta, ali verovatno jedina moguća rešenja za tadašnje društveno ekonomske odnose koji su vladali kod nas. Ovde će biti predstavljena dva primera. Jedan koji je ostvaren, i drugi, koji je ostao samo na papiru.

Borisa Kidriča 7

Stambenu izgradnju u socijalističkom društvu nije pratio trgovački i ugostiteljski biznis na onaj način kako to zakoni slobodnog tržišta sami nameću. To znači da novi gusto naseljeni blokovi ne moraju da šalju „pozivnicu“ trgovcima i zanatlijama već oni sami slede potrebe stanovništva. Stari urbanistički planovi retko su projektovali poslovne prostore u prizemlju novih zgrada, ali su ostavili prostor za tržne centre. Tadašnja trgovačka preduzeća lišena jake konkurencije, nisu žurila sa takvim investicijama. U međuvremenu je na vrata zakucao kapital naših ljudi koji su radili  u inostranstvu, i onaj koji su stekli preduzimljivi pojedinci kod nas, a koji je bio spreman da bude uložen u posao.

Na Radijalcu

Bilo je jasno da bi mali biznis ili „mala privreda“ dobro došla domaćoj ekonomiji pa se deklarativno ohrabrivala ova ideja, iako su propisi i dalje sputavali privatnu inicijativu. Dok je na Zapadu to bio korporativni biznis, naši šoping centri su trebali da budu prostor mnoštvu malih preduzetnika, te stoga nisu ni estetski, ni svojom ponudom i cenama mogli da se porede sa zapadnim uzorima.

Za razliku od tržnih centara na Prozivci, Radijalcu i Teslinom naselju, koji su u slobodnom prostoru bili razuđeni, sa više celina i paviljona, ili malenog US Cornera u Rudiću koji je bio uspešan ali skučen, poslovno stambeni centar koji je sagrađen polovinom devedesetih na adresi Borisa Kidriča (Korzo) 7, uspeo je da se ugradi u staru urbanu strukturu. Smestio se u jedno od bezbrojnih neiskorišćenih dvorišta u centru i na taj način proširio grad u jednom novom pravcu. Da je ovaj prolaz nastavio da napreduje dalje, to bi bila jedna zanimljiva ulica, nekarakteristična za naš grad.

Izvođač radova bio je „PBG Inžinjering“.

Stari izgled dvorišta

Panon city

Iste godine (1996) trebala je da počne izgradnja još jednog poslovnog centra. Na uglu ulica Moše Pijade i Jovana Mikića, na zemljištu koje pripada Železnici, sve je bilo spremno za početak, a onda je nastao problem. Izgleda da je došlo do sudskog spora oko dela placa i sve je zaustavljeno.

Ovaj poduhvat započet je još 1991. godine kao posao između Grada i Železnice. Ambiciozni plan predviđao je da Železnica ustupi zemljište Gradu, a potom da se prodajom lokala obezbede sredstva kojima će biti izgrađen podzemni prolaz – od parka ispred stanice, do perona.

Objekat je tada zamišljen u obliku potkovice, okrenut prema putu Moše Pijade.

Kada su se, najzad, stekli uslovi za posao, pet godina kasnije, preduzeće Panon grad projektovalo je tržni centar površine 2500 kvadratnih metara sa atrijumom i parkingom.

Od svega se naglo odustalo i taj plac sada zauzima Mol benzinska pumpa.

Kako bi danas poslovao Panon city, možemo da nagađamo. Na drugom kraju tog puta, kod „Šumica“, postojeći tržni centar nije opravdao očekivanja, a u jednom periodu je čak doživeo devastaciju.  S druge strane, na raskrsnici Jovana Mikića i Segedinskog puta postoji potreba za malim lokalima kao retko gde. Prizemne kuće između Ekonomskog fakulteta i podvožnjaka, potpuno su okupirale prodavnice brze hrane i druge male trgovine, baš onakve za kakve bi primeren bio zaboravljeni Panon city.

 

Lansky



KOMENTARI

  1. Ispovednik kaže:

    Lanskog za gradonacelnika!

  2. stormwatch kaže:

    Hristos Voskrese. Sretan Uskrs!

  3. Panglades kaže:

    Panon city nije zaziveo upravo iz istog razloga jer nije se gradilo kako to zakoni trzista namecu.To je bio dil izmedju Panona,Kase i ko zna koga.Islo se na to da se prvo tj unapred skupo prodaju lokali pa da se od tih para gradi.Zakoni trzista su: dodje investitor koji ima para.Ulozi pare,izgradi i proda ili iznajmljuje lokale.Kao Shopi ili Rodic.Subotica dan danas tavori zbog povlascenih pojedinaca koji nisu stvarali po zakonima trzista.

OSTAVITE KOMENTAR