U gradu čokolade i satova

Zemlja satova i čokolade, za mnoge zemlja blagostanja, za neke zborno mesto u slučaju rata – to je Švajcarska. Subotica već sto godina ima fabriku čokolade a imala je i proizvodnju satova. Da je postala „mala Švajcarska“, danas bi sa simpatijama gledali na početke i osvajanje proizvodnje časovnika. Ovako, to je podsećanje na još jedno subotičko preduzeće koga odavno nema. Na činjenicu da su se u Subotici proizvodili, svedoče sami Aurometal časovnici koji još na zidovima i komodama otkucavaju sate i minute.

A počelo je polovinom šezdesetih kada je povodom praznika, 29. novembra, svečano objavljeno da je Aurometal osposobljen za serijsku proizvodnju zidnih časovnika. Ono što je posebno zanimljivo – mašine su nabavljene kao staro gvožđe. Više od godinu dana majstori Aurometala su prilagođavali stare otpisane mašine novim uslovima proizvodnje, da bi na kraju stvorili kompletan mašinski park, sve sami minijaturni strugovi i glodalice. Novi pogon je zaposlio sto radnika. Tržištu su ponuđene serije budilnika i satova sa kukavicom.

Direktor Janoš Dudaš

Posebni poduhvati su ogromni sat na fabričkoj zgradi (na Palićkom putu) i sat na Gradskoj kući (vidi temu: Menjanje sata na tornju 1972. god )

Na „malom korzou“

DANAS

Lansky



KOMENTARI

  1. Pametnjaković kaže:

    I dan danas mi je na zidu okačen zidni sat proizveden u Aurometalu pre 35 godina, ide tačno u sekundu, samo treba svake druge godine promeniti bateriju i to je to.
    Takvi satovi su se često dobijali u firmama za neki jubilej, to je toliko kvalitetno bilo napravljeno, da već kada uhvatite sat u ruke, već i po težini osetite da se u to vreme nije štedelo ni na materijalu ni na kvalitetu.

  2. Lansky kaže:

    Na Palićkom putu
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2018/03/aurometal-subotica.jpg

  3. Aurum kaže:

    Koliko je meni poznato Aurometal je bila firma koja je nastala iz udruzivanja vrsnih i kvalikovanih zlatara i satara koji su u Subotici imali nekada svoje vlastite, privatne zanatske radnje. Tadasnja vlast je svim metodama i sikaniranjem suzbijala privatni sektor i svojom poreskom i drugom politikom bukvalno prisilia nekadasnje samostalne zanatlije da „udruze rad“ i postanu jedno pravo socijalisticko i samoupravno preduzece po ukusu tadasnjih vlasti i njene ideologije. Dobili su kao poslovni prostor staru zgradu Severa, koji se je nekako u to vreme preselio iza SAND-a. Firma Aurometal je bila ekonomski vrlo uspesna, manje zbog blagodeti samoupravnog socijalizma, a vise zbog cinjenice da je njen najveci kapital bio u solidno kvalifikovanim i sposobnim ljudima odnosno personalu. Jednom sposobnom i kreativnom zlataru mozes dati i staru plehnatu konzervu i on ce ipak i iz nje napraviti lep i vredan unikatni nakit. Veliki sat najbolje svedoci o kvalifikanom i sposobnom personalu, a koji je uvek i svuda kljuc i baza poslovnog uspeha i garant opstanka jedne firme.

  4. aleksa kaže:

    @Aurum
    Mala ispravka. Aurometal je poceo sa radom na lokaciji u ulici Jovana Mikica, prekoputa bivseg Bratstva. Na tom mestu se sada nalazi prodavnica i servis automobila. Tek kada se Sever preselio na novu lokaciju Aurometal prelazi u njihove prostorije prekoputa Ekonomskog fakulteta. Otac Aurometala je bio legendarni Dudas Janos.

  5. Aurum kaže:

    @ aleksa,
    Najverovatnije je tako i bilo. Prve lokacije Aurometala se ne mogu vise setiti. Ovu u bivsem Severu sam najbolje cisto vizuelno upamtio. Imao sam skolske drugove koji su poticali iz zlatarskih/satarskih porodica i pricali su mi kakvim su sve pritiscima njihovi roditelji bili izlozeni. Na kraju im nista drugo nije preostalo osim da svoje masine, iskustvo, i znanje unesu u zajednicko preduzece. Nesto slicno se je bilo i sa drugim zanatlijama. U Vojnic palati na Korzu je otvoreno frizrsko preduzece, takodje od udruzenih Subotickih berbera i frizera. Kako je to drustveno frizersko preduzece zavrsilo nije mi poznato. Mislim da je to bila najveca frizerska radnja, sa najvise personala koju sam ikada u zivotu video.

  6. croat kaže:

    Aurum , to se desilo isto sa mojim tetkom koji je imao mesarsku radnju i koji je na kraju morao za neku sicu da je proda drzavi. Ono sto su meni pricali je da su im dizali non stop poreze i kada se vise nije moglo izdrzati dosli su iz drzavne firme i ponudili da otkupe. Sreca u nesreci je da su ih ostavili (tetka je isto radila u radnji) da rade u radnji. Sve je ovo neka paralelna istorija i zahvaljujuci internetu i mi mozemo da cujemo ta individualna svedocanstva nekih mozda istoriski ne previse bitnih ali opet interesantnih desavanja. Naravno Lansky je tu koji, nadam se, to sve negde pohranjuje i koji ce jednog dana to negde onako sredjeno i objaviti 🙂

  7. stormwatch kaže:

    Tesko Subotici ako joj je zemlja izgradjena na cuvanju nacistickog zlata pokradenog od miliona pobijenih Jevreja i evropljana i uzimanju kamata od istog tog zlocina reper za bilo sta. Btw, svajcarske cokolade nit su najbolje nit nesto posebno, Ali Hype je cudo.

  8. boca kaže:

    @stormwatch
    A da jednom napišeš već nešto pozitivno?

  9. aleksa kaže:

    @Aurum
    Jos jedan dodatak o udruzivanju zanatlija. Naime, odmah nakon rata osnivaju se zanatske zadruge: Pekarska zadruga „Radnik“,stolarska zadruga „Fafa“,obucarska zadruga „Sloboda“, molersko-farbarska zadruga „Trio“ i mozda jos neka, ni ja se svega ne mogu setiti.

  10. Aurum kaže:

    @ aleksa.
    Bilo je to zlatno doba zanastva, kako Subotickog tako i uopsteno u Evropi. Doba kada su zidar, bravar, stolar, vodoinstaletar i ostali – bili „Gospodin covek“. Vreme u kojem se je cenio rad, znanje i vestina obavljanja poslova. Doba kada je su majstori imali svoje samopostovanje, ponos i ljubav prema vlastitom zanatu. Doba kada je majstor sa ponosom isticao da su mladi zanatlije kod njega ispekli zanat. Dobar majstor nije ni svakoga primao u nauk. Vodilo se racuna ko se zanatom bavi i pazilo se da niko losim radom i ponasanjem ne pokavari image odredjene branse. Ti ljudi su mogli ziveti od svog rada i sa jednom platom mogli izdrzavati svoju porodicu,a poneki onako usput i izgradili sebi jednu porodicnu kucu Onda je posle doslo neko drugo vreme, zanat se vise nije cenio gde su majstor i njegov segrt dospeli na samo dno socijalne skale, njihov rad je obezvredjen i niko vise nije isao u segrte. Postala je velika moda studirati, i pohadjati univerzitet. Doslo je do hiperinflacije odredjenih akademskih zanimanja koja u sustini nikome nisu ni bila potrebna. Krajnji rezultat takve politike je da nema valjanog zanatlije, mnogi zanati su izumrli. Masovna proizvodnja intelektualaca nije imala nikakve ekonomske il bilo kakve pozitivne efekte. Ono sto je zajednocko masovnim i nezaposlenim intelektualcima i priucenim zanatlijama, jeste cinjenica da danas ni jedni ni drugi nisu u stanju zakucati obican ekser u dasku.

  11. stormwatch kaže:

    @boca

    Napisao sam pozitivno – sto dalje od Svajcaraca i njihovog laznog bogastsva i dobrostojeceg standarda…svakom pametnom i previse pozitivnosti.

  12. zanatlija kaže:

    a gde je sad aurometal, citam vase komentare sa zanimanjem, ali Sta se desilo sa fabrikom, I gde je nestala sva oprema? ili nije nestala….

OSTAVITE KOMENTAR