U potrazi za nekim nestalim ili zaboravljenim subotičkim adresama

Sakupljajući stare fotografije Subotice, do sada smo osvetlili neke kutke prošlosti zatamnjene zaboravom. Grad ne prestaje da se menja a ljudski je vek kratak pa osim usmenog predanja moramo da se oslonimo na dokumente kojima raspolažemo. Nekada fotografija nije dovoljna jer nas okolina ili neki detalji dovode u zabunu.

Gde se nalazi zgrada sa ove razglednice?

Ova kuća i dalje postoji ali joj je izgled izmenjen. Na slici se vidi da je u prizemlju pivnica a i kasnije taj lokal znamo kao poznatu kafanu. U knjizi „Gradotvorci“ stoji podatak i karta na kojoj se vidi da to nekad nije bila zgrada na uglu već jedna u nizu, sve dok susedni objekti nisu srušeni da bi se formirao pravilan trg oko novosagrađene Gradske kuće 1912.godine. Ovaj izgled objekat je imao od tada pa do 1930. godine kada je dogradnjom definisana fasada koja gleda na glavni gradski trg. Kafana se zvala Spartak a danas je u tom lokalu Raiffeisen banka.

Na slici pored vile Lujze se nalazi još jedna kuća. Pre rata bila je Sanatorijum, kasnije deo ferijalnog doma a neki su je zvali i Vermešova vila. Osim razglednica, ostala je na brojnim fotografijama gostiju koji su odseli u ovom sanatorijumu. Krajem devedesetih je srušena i više nije deo ovog pejzaža. Ipak, onaj ko siđe sa šetališta i zađe iza gustog žbunja i krošnji, otkriće na tom mestu napušten, nekada započet spratni objekat koji liči na ovaj stari. Odavno ga je preuzela i sakrila priroda, zajedno sa tim stubićima od ograde koji su još tamo.

Na jednoj od starih razglednica je Dečji sanatorijum (Gyermekszanatorium). Dugo je adresa ove vile bila misterija za istraživače prošlosti, koji su bili uvereni da je više nema.

Odgovor je došao od same vlasnice kuće koja je sa Kanjškog puta delimično zaklonjena zelenilom a ono što je najviše doprinelo zaboravu to su promene na samom objektu, nastale tokom više od jednog veka trajanja.

Jedan stari crtež otkriva da je oko kuće koja se nalazi između Krvavog i Palićkog jezera svojevremeno planiran ceo kompleks u službi dečjeg sanatorijuma, zajedno sa parkom koji bi ga okruživao. Ideja nije ostvarena a ni ustanova izgleda nije bila dugog trajanja.

Ko bi rekao da je vila na početku Radijalca koju znamo kao Baš kuća, šetalištu okrenuta „leđima“. Fasada ove kuće nalazi se u ulici Cara Lazara a njena dvorišna strana sa tremom, prvi deo svog veka bila je rezervisana samo za stanare i njihove goste. Kada su porušene kuće oko i iza nje, njena zadnja strana postala je izložena ulici, kao glavna, u kojoj je danas kafe Borsalino.

Sem ovog izuzetka, dvorišne fasade ostaju ona druga, manje poznata strana grada. Naličje ulice nedostupno oku šetača. Tako su i stare fotografije nastale u dvorištima danas teško prepoznatljive.

Jedno subotičko dvorište, tridesetih

Šeširdžija Vulkan imao je radnju na korzou između dva rata. Ime firmi nije dao po mitskom božantvu ognja ili po planini sa čijeg vrha izbija lava, već kao i mnogi drugi – po svom prezimenu. U Suboticu je došao iz Rumunije pa je poreklo neobičnog prezimena sigurno iz njegovog starog kraja.

Na fotografiji se vidi tabla na kojoj piše VULKAN industrija šešira. Po svemu sudeći, na tom mestu mu je bila proizvodnja. Spratnica pored nje, po fasadnoj dekoraciji izgleda kao zgrada preko puta Franjevačke crkve u kojoj je dugo bio „Kekec“. Međutim, položaj Vulkanove radionice ne odgovara nekadašnjem susedstvu „Kekeca“ tako da je ova adresa još zagonetka. Treba uvek imati na umu da su neke ulice porušene za vreme rata a druge su nestale da bi ustupile mesto Radijalcu i drugoj novogradnji. Našlo se tu i objekata koji su bili zanimljivi i koji bi sigurno bili sačuvani da su se nalazili na drugom mestu.

Na dve razglednice poslate iz Subotice, vidi se očigledno ista kafana. Kafana Tabori se ne nalazi u oglasnicima i popisima ovakvih mesta, mada to ne znači da neko vreme nije radila pod tim imenom. Nije svakom posao išao od ruke tada, kao ni danas. Iako je na obe razglednice pečat Subotičke pošte, možda je to mesto u nekom od okolnih sela, mada, gosti kafane izgledaju gradski. Možda na slici i nije naš grad… verovatno nećemo nikad znati, osim ako neko ne preduzme ozbiljnije istraživanje.

Lansky



KOMENTARI

  1. Jelica Vuksan kaže:

    Veoma lepo objašnjenje,mada mi još uvek nije jasno da li je to zgrada gde je bio „Spartak“,sad banka,ili zgrada pošte?

  2. ... kaže:

    …“Kafana se zvala Spartak a danas je u tom lokalu Raiffeisen banka.“

  3. Kertvaros kaže:

    Da sve tece i da se sve menja znali su jos anticki narodi. Ako vam se nekad ukaze prilika, razgovarajte sa neki Suboticaninom koji je nakon par decenija posetio ili se vratio u svoj rodni grad. Niko kao jedan takav „Putnik kroz vreme“ ne moze zapaziti promene u slici grada kao on. Jednom nasem zemljaku se dogodilo da je nakon vise od dvadeset godina odsustvovanja dosao u Suboticu i zalutao trazeci rodnu kucu. Jednostavno je krenuo automobilom Palickim putem kao sto je to uvek ranije radio i nista vise oko sebe nije prepoznao. Sve je bilo nekako novo ili drugacije. Bila je noc i prilicno mracno i tek negde kod Prve kasarne shvatio je da je promasio i nije prepoznao jedno citavo naselje. Promene u gradovima nisu nagle i one se desavaju polako i menjaju lice grada. Gradjani koji tamo stalno zive jedva su toga svesni. Ponekad spaze neki novi objekat i potrebno im malo vremena da se prisete sta je nekada bilo na tome mestu. Promene su deo naseg zivota, pogotovu one urbane. Da nije njih covecanstvo bi jos uvek zivelo po pecinama. Prezime sesirdzije je vrlo interesantno. Ono jeste Rumunsko negde sa obronaka Karpata gde postoji jedna vrsta vulkanizma i zemlja umesto lave izbacuje vruce blato. Postoji istoimeno naselje, pa je i prezime doslo od toga toponima. Na pragu 19-tog i 20-tog veka, nas grad je bio pravi pravcati Boomtown. Privreda se razvijala punom parum i stanovnistvo iz cele carevine je dolazilo da okusa svoju srecu. Pre par dana smo spomenuli majstora za muzicke instrumente – Kudlika. U Subotici sa takvim prezimenom ima vise ljudi. Da li su svi u srodstvu nije mi poznato. To je prezime koje dolazi cak iz Poljske odnosno Slezije. (znaci kovrdzav) Po bogatstvu sarolikosti i razlicitosti prezimena, koja dolaze sa svih mogucih strana i geografskih predela, i njihovim metamorfozama, kao i u njihovoj transkripciji odslikava se multikulturalnost Vojvodine i posebno Subotice. Ja vec godinama pratim pazljivo sve Suboticke posmrtnice jer se upravo tu susrecu prezimena iz svih delova bivse KuK monarhije, i naravno svih ostalih delova Balkana pa ponekad cak i malo sire.

  4. Daja kaže:

    Bas me je zaintigriralo ovo oko sesirdzije Vulkana. Prema izgledu zgrade mislim da je on pre bio u okolini gimnazije, odnosno deo prema nekadasnjem Medlab-u gde je sada restoran slikano sa ugla ulice. Mada to je samo nagadjanje.

  5. croat kaže:

    Kertvaros
    Moja baka sa mamine strane , „madjarica“, je imala cudno potpuno ne Madjarsko prezime. Tek pre par godina sam malo poceo da pretrazujem internet i u Srbiji i u Madjarskoj nisam nasao ni jednu drugu porodicu sa tim prezimenom. Tek su se rezultati poceli poljavljivati stidljivo kada sam potragu prosirio na Poljsku. Na kraju sam nasao puno ljudi sa tim imenom ali na sajtu Jad Vasema kao nestalih u holokaustu. E sad da li su nekad davno bili Jevreji pa se u okviru Monarhije (koja se protezala cak do Ukrajine Poljske) selili i presli na hriscanstvo stvarno neznam. Baka je odavno mrtva , ono malo rodjaka sto je sa njene strane ostalo neznaju nista i ne znam kako bi ista i mogao saznati.

  6. Kertvaros kaže:

    @ Croat

    Steta sto nisi naveo kako glasi bakino prezime. Mozda bi se konretno nesto moglo o njemu reci. Uglavnom u KuK monarhiji su uvek bila velika unutrasnja migraciona kretanja. Recimo ako je neko iz Galicije, Bukovine, Slovacke ili ko zna iz koje provincije dosao u neki odredjeni region gde je bio manjina, prihvatio bi jezik i obicaje vecine, prilagodio svoje prezime tamosnjoj ortografiji i kroz dve, tri, generacije se toliko naturalizovao da bi potomci bili jednog dana ubedjeni da su oduvek pripadali toj etnickoj zajednici i njenoj kulturi.

  7. Aleksa kaže:

    Vrtim se u mislima po Subotici, ali neke zgrade nikako da prepoznam. Pre svega Vulkan – spratnica do njega je sigurno na uglu jer se iza nje nazire drvece. Zgradu banke ne prepoznajem niti mogu odrediti gde bi mogla biti. Slika iz dvorista bi mogla biti dvoriste u zgradi na uglu prekoputa Sinagoge (zgrada u kojoj je apoteka Viva).
    Zgrada na prvoj slici je u prizermlju imala prodavnicu poljoprivredne mehanizacije – rusenjem starog objekta restoran Spartak se seli u ovu zgradu i tu nastaje istorija o kojoj peva Zvonko Bogdan – Milos Veliki i Mali, Sandor,Paja,Vlado, licno sam ih poznavao. Nakon Spartaka sve se zna.
    Kompleks objekata oko vile Lujza na Palicu je nekada bio odmaraliste Ferijalnog saveza, u sporednoj zgradi (koja je srusena) jedno vreme se nalazio restoran preduzeca Panonija turist. Veoma me interesuje koji je to pametnjakovic srusio ogradu oko ovog kompleksa, na drugoj slici se vidi prednji deo, bas steta.

  8. Laslo kaže:

    @Aleksa
    Kuća sa zadnje slike (sa bankom Armina Lenđel) je bila kuća moje Bake i Dede. Bila je na mestu današnjeg bazena na Prozivci, Braće Radića 126, Jugokoža je bila pored na uglu. Ceo deo do Trgoprometa i kružnog toka su gradske vlasti srušile 88’… onda se jako žurilo da se izgrade neki stanovi kao… pa je sve ostalo na tome sledećih 15-20 godina…

  9. Lansky kaže:

    Dakle, ova misterija je rešena. Bilo mi je na umu da bi mogla pripadati ulici Braće Radić ali sve do sad nisam mogao da znam.
    Evo jedne iz tog niza koja je srušena tada:

  10. Borko kaže:

    Pozdrav Lansky i ostali ljubitelji starog grada.
    Znate li možda koji je spomenik na slici i gde je stajao?
    Liči na Turula, ali taj spomenik je bio ispred današnje Gradske biblioteke.
    Da je slikan tada iz ovog, nekog ugla, videlo bi se Pozorište, možda današnja Nušićeva… A ove kuće u pozadini, su mi takoše nepoznate iz tog dela grada.
    U pozadini se nazire toranj neke građevine, da nije možda od stare Gradske kuće?
    Rekao bih da verovatno nije Turul, nekako mi taj spomenik izgleda i veći i viši od ovog. Ali koji je onda ovo spomenik i gde je nekada bio?

  11. Lansky kaže:

    @Borko
    Ova slika se nadoveuzuje na onu prvu gde je bivša kafana Spartak. To jeste turul a fotografija je napravljena otprilike sa vrata poslastičarnice Ravel. Ništa sa ove razglednice više ne postoji. Turul i stara gradska kuća su srušeni a niz kuća koji vidimo iza spomenika je srušen sve do zgrade sa početka priče (Spartak). Tada (1910 -12) su dobijene današnje proporcije trga. Zgrada u kojoj je Spartak tada je postala ugaona pa je i fasada prema trgu morala biti formirana.

  12. Borko kaže:

    Aha, onda je stvar jasna.
    Hvala vam Lansky.

  13. Čokanjčićem ću te čokanjčićem ćeš me kaže:

    „Vulkan“ radionica je bila u prizemlju-podrumskom delu zgrade sadašnjeg Karadžićevog hotela, kada se uđe u dvorište tzv. „najstarije kuće“ u Subotici, znači najstarija kuća (ako još postoji taj dvorišni deo) je sa desne strane, a levo je bio bočni zid zgrade „Elze“ i tu dalje pri dnu na zidu bio je ulaz u podrumski deo i stajao je natpis „Vulkan“ radionica. Uvek sam do sada mislio, po nazivu, da je to bio neki vulkanizer, a sada saznajem da su se pravili šeširi! Kažem podrumski deo, ako me sećanje dobro služi, mada ne mora da znači da je radionica bila tako duboko, ali se silazilo čini mi se par stepenica najmanje. Možda je to bila poslednja lokacija te radionice, (postojala još početkom 70-ih godina), jer ovo gde je tabla ne liči na sadašnji izgled ulice, ali verovatno je to – to, s obzirom na bombardovanje i rušenje tog dela grada.

  14. Aleksa kaže:

    @Cokanjcic…..
    Vulkan je bila radionica za izradu gumenih predmeta, vlasnik je bio neki Ferkovic. Nalazila se u dnu dvorista koje ste spomenuli. Ferkovic je kasnije preselio radionicu negde u okolinu Tesline ulice, nisam siguran valjda u Parceticevu.

  15. Čokanjčićem ću te čokanjčićem ćeš me kaže:

    @Aleksa- može biti, ne kažem, samo je onda zanimljivo da se pominju praktično DVA VULKANA različita na gotovo istom mestu!

  16. Milica kaže:

    Pohvale za tekst i fotografije, kao i diskusije čitalaca.

  17. Jefimija kaže:

    Divan tekst i fotografije, kao i diskusije sugrađana. Čestitam!
    Hvala na ovom prikazu našeg Grada.

OSTAVITE KOMENTAR