VOICE: Katedrala za sada bezbedna, neizvesno u slučaju zemljotresa

Spašavanje Katedrale Svete Terezije Avilske u Subotici traje godinama. Katedrala je izgrađena 1779. godine i gotovo od njene izgradnje između dva zvonika nalazi se pukotina, širine i do 20 centimetara, koja se proteže duž cele sredine ove bazilike. U poslednjih nekoliko godina pokušano je više puta da se pronađe najadekvatniji način za saniranje statičkog problema koji ovaj objekat ima, kažu stručnjaci za Vojvođansko istraživačko-analitički centar (VOICE), međutim, zbog složenosti posla, još uvek su u toku istraživanja koja trenutno radi Institut Emi iz Sentandreje u Mađarskoj.

Prednji deo bazilike gde se nalaze zvonici je višestruko teži u odnosu na ostale delove objekta zbog čega dolazi do sleganja i naprslina koje datiraju iz vremena kada još nisu postojala savremena statička rešenja koja bi tokom izgradnje sprečila nastanak ovakvih problema.

Kako kažu stručnjaci za VOICE, objekat je za sada bezbedan i ne preti njegovo urušavanje, ali, usled eventualnog zemljotresa, niko ne može pouzdano da tvrdi kakve štete mogu nastati.

Tornjevi sa zvonicima, od kojih svaki teži po 3.200 tona, već tokom izgradnje počeli su da tonu u močvarno tlo na kome je izgrađena bazilika, pa se na fasadi ove crkve pojavila pukotina.

Zbog prekoračenja dozvoljenog opterećenja tla, problem sleganja tornjeva, stabilnosti i pucanja fasade postao je teško rešiv i zahteva uključivanje i stručnjaka iz susednih, evropskih zemalja.

Praktično se niko ne seća katedrale bez pukotine. Pre gotovo 250 godina nije bilo statičara koji bi mogli na adekvatan način da izvrše geomehanička ispitivanja, nego su ljudi radili na osnovu iskustva.

Koordinator Radne grupe za sanaciju subotičke Katedrale Branislav Ćopić potvrdio je za VOICE da pokušaji sanacije nisu doveli do konačnog rezultata i da je treća varijanta da se izvrši totalna rekonstrukcija.

“To znači da se demontiraju tornjevi i da se kompletno sve skine, te da se u takvom rasterećenom stanju ozbiljno ojačaju temelji i vrate tornjevi u prvobitno stanje. To je dosta radikalan način. Mi čekamo da mađarski Institut da rešenje, ali je to sve sada pandemija korona virusa zaustavila. Mi ćemo to razmotriti”, kazao je Ćopić.

 

VOICE/Magločistač



KOMENTARI

  1. Bunjevac kaže:

    Sličan problem,ali u puno većem opsegu pojavio se na katedrali u Mexico City-ju koju su Španjolci izgradili na močvarnoj podlozi nakon što su razorili Tenochtitilan,glavni grad astečkog carstva.Ta katedrala se počela slijegati,ali su meksičke vlasti u velikoj mjeri riješile taj problem.Mislim da bi trebalo uspostaviti kontakt s njihovim stručnjacima,možda bi oni na osnovu svog iskustva mogli dati neko bolje rješenje….

  2. Bunjevac kaže:

    Slučaj subotičke katedrale bi trebalo prijaviti u World Monuments Fund(wmf.org) koji skrbi o ugroženoj svjetskoj arhitektonskoj baštini i može pomoći u financiranju obnove.Na njihovoj listi je bila katedrala u Ciudad de Mexico,sada je pariška Notre Dame(nakon požara),glasovita crkva svetog Jurja u Lalibeli(Etiopija) i mnoge druge građevine diljem svijeta.
    Inače,sav tehnički dio posla oko restauracije katedrale u Ciudad de Mexico vodio je i još uvijek vodi Instituto de Ingenieria UNAM Ciudad de Mexico(www.iingen.unam.mx).Znamenita katedrala u Ciudad de Mexicu iz kolonijalnog doba,osim što je izgrađena na mekoj podlozi kao i sav grad,jako je stradala i u potresu te u požaru 1967.godine.Dakle,rješenja ima.

  3. Ateista kaže:

    Kakve veze ima drzava i crkva.Od poreza koji placam a debelo placam zelim da se grade skole i bolnice a crkve neka placaju popovi i vernici.Pogledajte samo bogatsvo crkve, koliko samo zemlje imaju sto su im ostavili prevareni starci koji su isli u crkvu

  4. john kaže:

    @ateista: au bato, da tebe nema sa tvojom uplatom poreza… Bokte ti si gigant ko naš vođa. Nosiš ogromnu težinu na svojim junačkim plećima, poput njega. Mialim da bi trebalo da se dogovoriš sa njim čemu želiš da se da prioritet. Siguran sam da bi našli zajednički jezik

  5. Bunjevac kaže:

    Catedral Metropolitana de la Asuncion de la Santisima Virgen Maria a los cielos de la Ciudad de Mexico ispred koje se pruža Trg Ustava(Plaza de la Constitucion)

  6. Onaj desno kaže:

    Gledajući da jedan toranj pojedinačno ima težinu od 3200 tona trebala bi baš velika krančina da ga podigne i vrati na mesto. Šala na stranu, šta oću reći, ovom problemu nema kompletnog rešenja najbolje bi bilo tlo maksimalno ojačati i time preventovati dalje razmicanje tornjeva (Takođe njih same dodatno podupreti iz novog očvršćenog tla), a zatim sa unutrašnje strane dodatno povezati dva tornja međusobno i sa jezgrom crkve što će preventovati raspad ako dođe do malog zemljotresa. Pukotine zatim takođe učvrstiti i estetski sanirati. Druga opcija je kompletno rušenje što kratkoročno ne izgleda povoljno ili kao dobra ideja no dugoročno gledano ispada jedino rešenje kako god da pogledate. Ovo je subjektivno mišljenje nisam nikakav „ekspert“ kakvi danas rade na ovom projektu, hvala lepo!!!

  7. Bunjevac kaže:

    Projekat obnove katedrale u Ciudad de Mexicu možete vidjeti na slijedećem linku(na španjolskom):
    http://www.revista.unam.mx/vol.2/num2/proyec1/index.html

  8. Arh..2 kaže:

    Radovi oko sanaciji te katedrale do sad su bile samo pranje novca i punjenje nečijih đepova. Naime sve dosadašnje sanacije su izvršene diletantski i krajne nestručno… Ali je zanimljivo da niko nije pokrenio pitanje krivične odgovornosti , pa ni sama crkva iako su akteri od početka sanacije poznati..

  9. Bunjevac kaže:

    Bilo bi žalosno da se s katedralom ponovi priča kao sa sanacijom Palića.Zato sam i naveo primjer katedrale u Ciudad de Mexicu koju sam i osobno razgledao.Kad sam ja bio tamo veći dio unutrašnjosti je bio zatvoren za posjetitelje zbog radova.

  10. Katolik kaže:

    Sve je funkcionisalo u našoj katedrali i nikom nije smetala manja pukotina stara 200 godina niti je iko bio u opasnosti, sve dok Orban bacsi nije poslao $$$$ a njegovi lokalci tj. pastir i kompanija odredili su koji „stručnjaci“ da „obnove“ katedralu. Ali avaj omaklo im se od silnog bušenja i pukotina raste li raste.
    Za dobrobit crkve, vernika i subotičana trebalo bi da se objave imena firmi koje su „obavili“ ovaj majstorski posao rasturanja monumentalnog subotičkog objekta starog preko 200 godina!

  11. +!% kaže:

    ..ovo dosad , što su uradili, za zaštitu građevine..otprilike..bolje da su poprdskali svetom vodom..!

  12. Ateista kaže:

    john
    Ja sam u komentaru i napisao gde treba ulagati novac, samo ti ne citas tekst do kraja.Kada svi placali samo deo poreza koliko ja placam gde bi nam bio kraj i ti da ga placas za to tvoje svrljanje sto te placaju kao i tvoji istomisljenici bilo bi nammnogo lakse.

  13. Bunjevac kaže:

    Molim administratore da iz poštovanja prema našoj „Velikoj crkvi“ ne objavljuju nedostojne komentare koji počinju i završavaju s vlastitim želucem,tj.s najnižim ljudskim pobudama,a postojeće nek izbrišu jer je ovo prevažno pitanje temeljnih kulturnih,identitetskih i nacionalnih odrednica ovoga grada.Pozivam također,odgovorne da razmotre primjere i prijedloge koje sam naveo jer mislim da su konstruktivni.

  14. Anonimni kaže:

    ras pas ce se koliko se moze videti

  15. Petar G. kaže:

    Razgraditi tornjeve i potom ojačati podlogu i ponovo sagraditi kako je i bilo.
    Biće bolno za videti gradski horizont bez dva tornja Velike crkve. Ali ako se dobrom organizacijom bude sprečilo da radovi traju beskonačno kao na pozorištu. I ako se strogo budu kontrolisale finansije. Ako se ne pokradu novci. Onda se posao može završiti za nekoliko godina.
    Imajte na umu primer predivne Kelnske katedrale. Bezumno je razorena u ratu, tako da su samo zidovi ostali od nje. Onda je sedamdeset ljudi radilo na njoj jedanaest godina i obnovljena je u punom sjaju.
    A mnogo je veća od Velike crkve kojoj samo tornjeve i pročelje treba obnoviti dok je ostatak građevine zdrav.
    Izvodljivo je samo je potrebna dobra i poštena organizacija.

  16. Ledenjak kaže:

    Svašta se priča od pranja novca, do toga da sa današnjom tehnikom je nemoguće odraditi posao Čak se i masonski inžinjer koga su angažovali pre godinu dve povukao sa radova na crkvi. Šta je, daje ,sigurno se može odraditi. Treba angažovat nekog ko neće krasti ,a to je u današnje vremene jako, jako teško. U svakom slučaju gradjevinu treba bez obzira kojoj veri pripada, spasiti jer ona je jedno od ogledala grada

  17. Bunjevac kaže:

    Benediktinska opatija Monte Cassino je totalno razorena bombama u II svj.ratu,a danas sjaji u svoj svojoj raskoši.Prema tome,može se!Ali samo pod uvjetom stroge kontrole i isključenja bilo kakvih državnih ili političko kriminalnih struktura.

  18. lgbtpopulacija kaže:

    I ja sam ateista, ali ova crkva spada u deo sakralnog bogatstva, tradicije i kulture grada Subotice te je ujedno i jedina katedralna crkva u Bačkoj. Nije reč o izgradnji nove crkve nego o restauracji postojeće, koja je na listi kulturne baštine grada i pod zaštitom je… Nisam stručan, ali sumnjam da ne postoji drugi način da se spasu oba tornja osim rušenja. Mislim da je kod nas uvek sve najlakše srušiti.

    Off topic :Dugoročno ne bi bilo loše da se uvede crkveni porez i da se iz toga raspoređuje i kontroliše novac namenjen crkvi umesto sadašnjeg haotičnog i neravnopravnog položaja koje imaju ostale religije u odnosnu na dominantnu SPC te naravno ljudi koji ne žele da njihov novac ide putem markica i poreza onima koji često ne poštuju zakon i ustav te šire mržnju.

  19. Bunjevac kaže:

    Moj vlastiti snimak katedrale u Ciudad de Mexicu.Ako su mogli riješiti statiku ovakve građevine izgrađene na mekom terenu,onda nije istina da se ne može naći rješenje za subotičku katedralu.

  20. Arh..2 kaže:

    Te puknuće na turnjevima Katedrale Sv Teresije Avilske možete zahvaliti vašem građevinskom stručnjaku Titus Mačkoviću koji je vršio dogradnju i proširenje te verske građevine. Naime pri gradnju tih monomentalnih obimnih -nosećih zidova ,pogotovo temeljnih zidova nije vršio ojačanje tih delova. Došlo je do preopterečenja već postojećih temelnih zidova prethodne crkve,Sve ovo je uzrokovao sleganja i razdvajanja novih zidova zvonika već nakon nekoliko meseci posle izvršenih građevinskih radova od pomenutog graditelja Titusa Mačkovića. On nije hteo poslušati jednog vrsnog subotičkog graditelja da bi trebalo da pojaća temeljnih stopa armiranobetonskim svodovima i da se ispita visina veštačkog nasipa na kojem je današnja katedrala nalazi. Očito da pomenutom graditelju važnije je bilo što prije naplatiti posao nego da studoznije pristupa radovima. No ovo što danas vidimo slika i prilika graditelja Titusa Mačkovića.

  21. Bunjevac kaže:

    Crkva sv.Jurja u Lalibeli(Etiopija),izdubljena u vulkanskom kamenu kao monolit iz 13.stoljeća.Ova crkva je pod zaštitom UNESCO-a i na listi je zaklade World Monuments Fund.

  22. Bunjevac kaže:

    Jedno od svjetskih čuda.

OSTAVITE KOMENTAR