Vojnić Palata

Iz obimnog niza najamnih palata sa kraja XIX i početka XX veka koje su se gradile u centru grada, izdvaja se jedna, kako po neuobičajenoj arhitektonskoj kompoziciji tlocrta, tako i po plastičkoj dekoraciji i koloritu fasade. Navikli smo da u eklektičkom šarenilu najčešće srećemo zgrade koncipirane u stilu italijanske renesanse ili neobaroka. Ponegde se pojavljuje poneki objekat romantike, a najviše ih se gradilo u stilu secesije. Jedna jedina zgrada u jezgru grada se izdvaja iz ove kvalifikacije. To je najamna palata koju je za Matu Bajšai Vojnića 1893. godine projektovao zidarski majstor iz Budimpešte, Janoš Jedlička. Već sama činjenica da je projektant ovog izuzetnog ostvarenja zidarski majstor, a ne arhitekta, pobućuje pažnju. Jedlička je i autor palate Nandora Vermeša, koja je gotovo istovremeno izgrađena u današnjem Lenjinovom parku broj 9.

 

Mate Vojnić je rođen 5.7.1845. godine u Subotici. U rodnom gradu završio je gimnaziju, a studije prava okončao u Budimpešti. Vrativši se u Suboticu, od sredine sedamdesetih godina 19. veka započeo je činovničku karijeru, tokom koje je bio gradski javni tužilac, vojni senator i zamenik gradonačelnika. Penzionisan je 1905. godine. U njegovoj službenoj biografiji se navodi da je govorio mađarski, nemački i „dalmatinski“ jezik. U braku sa suprugom Ninom rođ. Parčetić imao je tri sina: Dežea, koji je u godinama pred Prvi svetski rat bio župnik u najstarijoj subotičkoj župi sv. Terezije Avilske, Aladara i Pala, koji je bio domobranski kapetan.

 

Fasada objekta je za ovu sredinu sasvim neuobičejeno urađena u stilu francuske renesanse sa elementima cvetne gotike „gotico fiorito”. U Francuskoj se stil cvetne gotike utopio u novi stil i dao izuzetan konglomerat urvnoteženih arhitektonskih elemenata sa bogatom cvetnom dekoracijom gotskog karaktera. Jedlička je ovakav stil u potpunosti shvatio i preveo u ove ravničarske prostore gde se uglavnom prihvatao mirni, pre svega monumentalni stil talijanske renesanse koji je najviše imponovao novim bogatašima.

 

Osnovna koncepcija glavne fasade je tipična neogotika. Prizemljem dominiraju mirni, masivni lukovi arkada. Na njih se naslanja nešto lakša, ali još uvek masivna konstrukcija prvog sprata, da bi najgornji deo drugog sprata bio rasterećen od težine, lak i razigran.
U suprotnosti sa mirnim ritmom prizemnih arkada i njihovom diskretnom dekoracijom, otvori prvog sprata nose bogatu dekoraciju cvetne gotike.

 

Prozori su oivičeni polustubićima sa korintskim kapitelima, a naglašava ih gotski luk sa završetkom i dekoracijom u obliku ljiljana. Tordirani stubovi na visokoj cvetnoj bazi se javljaju i kao dekorativni elemenat na uglovima fasade na drugom spratu. Otvori drugog sprata teku u istom ritmu kao i na prvom. Razlike se ogledaju samo u dekoraciji. Dekoracija teče uz gornji plitki rub prozora sa naglaskom na francuskom ljiljanu u središtu.

 

Da bi se naglasila vertikala objekta, nad trougaonim erkerom se uzdiže visoki toranj. Krovište je veoma naglašeno, dvoslivno sa dužom stranom prema dvorištu.

 

Skulptura kopljonoše u punoj plastici, sa štitom na kojem je grb porodice Vojnić i jednom podignutom rukom u kojoj je držao koplje, čini glavni akcenat na erkeru.

 

Osnova objekta je u obliku zatvorenog četvorougla. Palata Mate Vojnića je jedna od retkih građevina u Subotici atrijumskog tipa, kod koje je čitava parcela po obodu izgrađena sa unutrašnjim popločanim dvorištem. Unutrašnjost zgrade za ono vreme bila je vrlo komforna. Najluksuzniji stan je smešten prema uličnom delu objekta i to na prvom spratu. Svaki sprat ima po četiri stana. Dva u prednjem delu objekta, dva u zadnjem. Stanovi su bili opremljeni kupatilima, spavaćim sobama, salonima, kuhinjama, sobama za poslugu, a najveći stan je imao i dečiju sobu. Ovakva funkcionalana podeljenost prostorija prilagođavala se potrebama svih članova porodice i time, za razliku od fasade, bila prilično savremena. Interesantna je podela zadnjeg dela prizemlja gde je danas sala bioskopa. Tamo je bila smeštena štala za šest konja, sa odvojenim boksovima, zatim kolnik za kočije i neposredno uz štalu, i stan za konjušara. U zadnjem delu objekta je bilo sporedno stepenište, a već 1893. godine je projektovan lift. Dva lifta jedan pored drugog su zadovoljavala potrebe cele zgrade.

 

Kao i fasada, unutrašnjost prostorija je bila luksuzno opremljena sa štuko ukrasima i raskošnim pećima od žolnai keramike.

 

Zanimljiv je izgled prednjeg objekta iz dvorišnog dela. Okružuje ga hodnik na oba sprata i to sa krstastim svodom i niskim toskanskim stubovima, kao u doba baroka.

 

Objekat je proglašen za spomenik kulture.

 

Dokumentacija MZZSK, Subotica

DislikeLike (+4)
Loading ... Loading ...
Serbian Dental Tourism Cvikeri

Komentari

  1. Posle drugog svetskog rata, zgrada je Narodni (Radnički) univerzitet.
    1966. bioskopsko preduzeće je od sindikata otkupilo salu i otvorilo bioskop RADNIČKI.
    1971. je postavljena neonska reklama i više se niko nije sećao Vojnića. Bio je to jednostavno – Radnički, bioskop u kom su se prikazivali B filmovi i oni erotski, koje su mogla da gledaju i deca i tako stiču prva saznanja o ONIM stvarima. Đaci, studenti, vojska…bili su najčešći posetioci MATINE predstava od 10 pre podne.
    Kako je zgrada imala jedinstven atrijum u gradu, sve vreme je živela ideja da se dvorište prepusti trgovinama ili kulturnim događanjima.
    Spomenično svojstvo palata ima od 1987. godine

    Šezdesete
    Slika
    sedamdesete
    Slika

    Thumb up 3 Thumb down 0

Ostavite komentar